Kada je reč o ekonomskoj saradnji Srbije i Rusije najčešća reč je, još uvek, potencijali. Da bi oni bili iskorišćeni, potrebna je jasna strategija, dugoročan plan i fer odnos. Ali, čini se da ima i onih koji drže "keca u rukavu".
"Mi Sloveni, naročito Rusi i Srbi, volimo da budemo poetski raspoloženi. Da se ljubimo i grlimo, pričamo kako smo braća, nazdravljamo i sutra se niko i ne seća šta smo se dogovorili", izjavio je ministar inostranih poslova Ivica Dačić prvog dana međunarodne privredne izložbe "Expo - Rusija Srbija 2017" i četvrtom Beogradskom poslovnom forumu. U tri dana manifestacije bilo je vidljivo da nešto "škripi ispod haube".
Naročito je to bilo primetno na okruglom stolu nazvanom: "Fitosanitarni sistem u trgovini mesnim i mlečnim proizvodima, proizvodima voća i povrća, osnovne barijere i mere u oblasti prehrambene bezbednosti u Rusiji i Srbiji", "Isporuke ruske agrotehnike u Srbiju i druge zemlje Balkanskog regiona".
Mnoštvo ljudi došlo je na ovaj okrugli sto nadajući se da će saznati kako da naše voće i povrće, pa i mleko i meso lakše završi na ruskom tržištu. Ali ništa od toga. I ne samo to.
Prvo je predsedavajući, na samom početku, bez imalo diplomatske taktičnosti, iskritikovao srpsku stranu kako se nije pripremila za skup. Zamerio je kako nisu prisutni relevantni predstavnici vlade, ministarstava, privrednici, što je, uostalom, bilo i tačno, pošto je organizacija tog sastanka bila poverena Ministarstvu poljoprivrede - iz kojeg se niko nije pojavio.
Dakle, ništa nismo čuli o tome kako da naši proizvodi preskoče fitosanitarnu barijeru, već se odmah prešlo na drugi deo gde je desetak, uglavnom Rusa i nekoliko domaćih zastupnika, predstavilo svoje proizvodne programe u okviru teme "Isporuke ruske agrotehnike u Srbiju i druge zemlje Balkanskog regiona". Okrugli sto je odmah nakon toga i priveden kraju, a predstavnica opštine Pećinci, koja je trebalo da predstavi potencijale te lokalne samouprave, ostala je u čudu.
Prehrambena industrija posebno je prepoznata kao grana gde bi mogla da se unapredi saradnja dve zemlje. U prošloj godini rast izvoza iz Srbije u Rusiju porastao je za 9,7 odsto, a u ukupnom izvozu poljoprivrednih proizvoda, četvrtinu čini sveže i sušeno voće.
Prvi zamenik ministra industrije i trgovine Ruske federacije Gleb Sergejevič Nikitin (Глеб Сергеевич Никитин) nije krio namere tamošnjih privrednika da u vremenu međusobnih sankcija preko Srbije "na mala vrata" uđu na tržište Evropske unije:
"Naši međusobni ekonomski odnosi bi morali da budu na višem nivou. Moramo da dogovorimo takav sistem gde bi se naša tehnika montirala u Srbiji. Tako bi Srbija poslužila za ulazak naše tehnike na tržište EU".
Vlasnik firme "Rus biznis agro" Milun Tasić decenijama sa partnerima iz Rusije učestvuje u različitim projektima. Od unapređenja tehnologije proizvodnje šećerne repe do plasmana savremenih tehnoloških rešenja u oblasti poljoprivredne tehnike, pre svega priključne mehanizacije. Na forumu su prikazali tanjirače koje dolaze iz Rusije.
"Tanjirače koje su patentirane prošle godinine već pokazuju dobre rezultate na poljima Kubana. I kod nas na poljima srednjeg i južnog Banata. Novina je to što diskovi nisu kompaktni nego sa otvorima koji omogućavaju da se zemljište dodatno usitni. Svaki od tih diskova ima svoj nosač i mazalice. Nosač omogućava da disk radi pod određenim uglom i radi na vlažnim zemljištima. Ove tanjirače stvaraju manji vučni otpor kod traktora, pa je i potrošnja goriva manja", objašnjava Tasić.
Dodaje da bescarinski ugovor omogućava da ruske priključne mašine na našem tržištu budu jeftinije i za 25%. To je prepoznao i PKB i koristi ih na svojim oranicama.
Dobar primer uspešne privatizacije srpskih kompanija u koje su uložili investitori iz Rusije svakako je i PIK Oplenac. Nakon dve neuspešne privatizacije, Rusi su kupili vinariju 2014. godine. Goran Mitović, jedan od direktora u toj firmi, kaže da je investitor vinariju "podigao iz pepela", što znači da je instalirao najsavremeniju opremu, a podigao je zasade savremenim sortimentom.
"Vinarija u ovom trenutku raspolaže kapacitetom od milion i po litara sa tendencijom širenja. U vinogradima je zasađen muskat otonel, šardone, traminac, kaberne sovinjon, merlo i vranac. Deo grožđa kupujemo i od naših kooperanata", kaže Goran Mitrović.
Konstatuje da Srbija nema jedinstven marketinški plan za nastup na tržištu Rusije, pa da samim tim naša vina nisu u dovoljnoj meri prepoznata.
Izložba Ekspo Rusija organizuje se svake godine u osam zemlja i u rangu je najznačajnijeg poslovnog događaja. Uz poljoprivredu, tematske sekcije izložbe bile su: energetika i tehnologije za uštedu energije, rudarstvo, mašinogradnja i metalurgija, vazdušni, železnički i drumski saobraćaj, građevinarstvo, industrija nafte i gasa, visokotehnološke i inovativne oblasti, bankarstvo, telekomunikacije, medicina, obrazovanje, kao i turizam.
Foto: Đorđe Simović
Foto prilog
Tagovi
Autor
