Bumbari mogu da nateraju biljke da cvetaju čak 30 dana ranije

Bumbarima je potreban polen iz cveća kako bi preživeli. Zbog klimatskih promena poslednjih godina ovi insekti ranije započinju s letom, dok cveće još nije procvetalo. Zato su lukavi bumbari razvili način kako da "prisile" biljke da brže procvetaju, a što je dokazalo sprovedeno istraživanje.  

Kako piše npr.org, naučnici su otkrili da bumbari grizu listove bilja koje još nije procvetalo što ga dovodi do toga da cveta u proseku 30 dana ranije.

Istraživanje sproveli u laboratoriji, zatim u prirodi

Tim švajcarskih istraživača prvi je zapazio takvo ponašanje ovih insekata u svojoj laboratoriji. Dok su sprovodili nepovezani eksperiment, uočili su oštećenja listova bez jasnog razloga. U naučnoj literaturi su pronašli da znaju da grickaju lišće, što ih je zaintrigiralo, tim više što je malo istraživanja sprovedeno na tu temu pa su sve odlučili detaljnije da ispitaju.  

Bumbari oprašivači - u Izraelu ih koriste od 1991. godine

"Otkrili smo da su i drugi primetili takvo ponašanje, ali niko nije istraživao zašto oni to rade niti obavestio kakav to uticaj ima na cveće", rekao je Mark Mešer, profesor s ETH iz Ciriha i autor studije.

Kako bi saznali vredi li ovo otkriće i izvan laboratorije, odnosno u prirodi, tim je sproveo eksperiment i na kolonijama bumbara na otvorenom. Otkrili su da su se isto ponašali kao u laboratorijskim uslovima, pogotovo kada je oko njih bilo manje cveća. I nisu posmatrali samo one iz laboratorije već i divlje vrste iz prirode.

Trećina ljudske hrane zavisi od njihovog oprašivanja

Ova studija sugeriše da su bumbari razvili takvo ponašanje kako bi se prilagodili uslovima nedostatka polena. To su dobre vesti, ne samo za nas, budući da oprašuju biljke i pomažu u njihovom rastu, već i mnoge druge vrste koje od njih zavise. Otprilike trećina hrane koju ljudi pojedu svaki dan oslanja se na oprašivače.

Moljci imaju veliku ulogu u oprašivanju biljaka

"Ohrabrujuće je da bi ovi posetioci cveća sistemima za oprašivanje mogli da pruže više otpornosti u njihovoj borbi s klimatskim promenama nego što se do sada mislilo", rekao je Lars Čitka kaoautor studija i profesor na Univerzitetu "Kvin Meri" u Londonu.

Bumbare i pčele treba zaštititi

Pitanje je koliko će ovaj mehanizam pomoći tim insektima da prežive klimatski haos. Utvrđeno je da se zbog promena klime šansa za preživljavanje bumbara u bilo kom području smanjila u proseku za više od 30 odsto tokom samo jedne ljudske generacije, što je zabrinjavajući podatak.

Slab odziv za peticiju da se zaštite pčele Srbije

Potrebno je da se sprovede još istraživanja kako bi se utvrdilo koliki uticaj ima novootkriveno ponašanje bumbara na njihovo preživljavanje, jer se ne možemo osloniti samo na njihovu pamet i snalažljivost. Takođe, moramo smanjiti emisiju ugljen dioksida kako bi se obezbedilo to da ne zavise od još zahtevnijih uslova za život.