Čak 64 odsto globalnog poljoprivrednog zemljišta u riziku zbog zagađenja pesticidima?

Studija objavljena u časopisu "Nature Geoscience" kreirala je globalni model koji mapira rizik zagađenja koje su uzrokovale 92 vrste aktivnih materija. Reč je o hemikalijama koje se obično koriste u pesticidima za poljoprivrednu proizvodnju i to u 168 zemalja sveta.

Naučnici su ispitivali rizike za zemljište, atmosferu i površinske i podzemne vode. Njihova karta sa rezultatima otkriva da se u Aziji nalaze najveća kopnena područja sa visokim rizikom od zagađenja, a Kina, Japan, Malezija i Filipini su najrizičnija područja. Istovremeno, neka od tih mesta se smatraju važnima za ishranu velikog dela svetske populacije.

"Široko rasprostranjena upotreba hemijskih sredstava koja istovremeno povećava produktivnost mogla bi da imaju potencijalne implikacije za životnu sredinu te zdravlje ljudi i životinja", kazala je dr Fiona Tag, vodeća autorka studije i istraživač sa Univerziteta u Sidneju.

Tvrdi kako su ispitivanjem otkrili da 64 odsto obrađivanih površina na svetu preti opasnost od zagađenosti pesticidima.

"To je važno jer je šira naučna literatura otkrila da zagađenje te vrste može da ima štetne učinke na ljudsko zdravlje i okolinu", istakla je.

Najrizičnija područja s visokom bioraznolikošću

Oni se mogu translocirati u površinske i podzemne vode oticanjem i infiltracijom, zagađujući ih, čime se ujedno smanjuje i iskoristivost tih resursa.

"Iako poljoprivredno zemljište u Okeaniji pokazuje najmanji rizik od zagađenja, australijski sliv "Murry-Darling" smatra se regijom koja izaziva veliku zabrinutost i zbog problema sa nedostatkom vode i zbog velike biološke raznovrsnosti", rekao je koautor profesor Federiko Magi sa Poljoprivrednog instituta u Sidneju.

"Globalno, naš rad pokazuje da je 34 odsto područja s visokim rizikom u regijama s velikom bioraznovrsnošću, 19 odsto u zemljama sa niskim i nižim srednjim dohotkom i pet odsto u područjima sa nedostatkom vode", napominje dr Tang. Takođe, postoji zabrinutost da će prekomerna upotreba aktivnih materija dovesti do neravnoteže, nestabilnosti ekosistema i pogoršati kvalitet izvora vode na koje se oslanjaju ljudi i životinje.

Očekuje se da će do 2030. godine globalna populacija porasti na 8,5 milijardi, a kako bi se zadovoljile potrebe za hranom rastućeg stanovništva, u studiji navode da će rasti i upotreba sredstava za zaštitu bilja. Dodatno, profesor Magi napominje da će do toga doći i zbog porasta temperatura i invazivnih štetočina.

"Iako je zaštita proizvodnje hrane ključna za ljudski razvoj, smanjenje zagađenja pesticidima jednako je važno za zaštitu biološke raznovrsnosti koja održava zdravlje zemljišta, doprinoseći bezbednosti hrane", smatra dr Tank.

"Ova studija pokazuje da će biti važno pažljivo pratiti ostatke na godišnjoj osnovi kako bi se otkrili trendovi te ublažio rizik", kaže koautor, prof Aleks MekBretni.

Za kraj, naučnici su preporučili donošenje globalne strategije za prelazak na održivi poljoprivredni model koji smanjuje rasipanje hrane, a time i upotrebu pesticida.