Čekajući novi Zakon o poljoprivrednom zemljištu

"Što se grbo rodi ni vrijeme ne ispravi", preveo je na crnogorski Valtazar Bogišić 1888. svog poznatijeg kolegu rimskog pravnika Marka Porcija koji je rekao: "Ono što je nevaljano od početka ne može se osnažiti protokom vremena." Ovo pravilo može da primeni na mnoge segmente našeg života, tako karakteristične za države gde se institucije i vladavina prava urušavaju decenijama. Ovo pravilo se, itekako, može primeniti i na izmenjen i dopunjen Zakon o poljoprivrednom zemljištu.

Godina potrošene energije

Oni sa malo dužim pamćenjem od jutra sećaju se koliko je energije lane potrošeno na javne rasprave o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Javne rasprave s kojih ništa bitno nije usvojio onaj koji je namerio da Zakon prilagodi potrebama najmanje jedne kompanije. Nakon te protraćene energije usledili su protesti i blokade, pre svega, ratara, koji su direktno pogođeni usvajanjem ovih izmena. Ratara koji su svoju održivost videli u sistemu "jedan baba, dva sina, četiri traktora i 800 hektara", od čega je većina državnih oranica.

Donošenje novog zakona - nova realnost

Mesecima se u agrarnoj javnosti šuškalo o donošenju Novog zakona o poljoprivrednom zemljištu. Dok su poslenici "sedme sile" isčekivali i zvanično informaciju iz Ministarstva poljoprivrede prvi veliki iskorak je napravio, po pravilu, dobro obavešteni Čedomir Keco. On je upriličio skup na koji je pozvao predstavnike viđenijih udruženja kako bi se čuli njihovi predlozi šta bi u novom Zakonu trebalo da se nađe. Imao je to ko i da sasluša, jer je u ime državne administracije bio prisutan državni sekretar Željko Radošević.

Keco: Izmenjen zakon doživeo debakl

Pre samog skupa razlog za njegovo sazivanje obrazložio je kolega organizator.
"Izmenjeni i dopunjeni Zakon o poljoprivrednom zemljištu je doživeo potpuni debakl. Prvo, on nije primenjen. Primenjen je uz preporuke koje su bile na granici zakonitosti. Mora biti dorađen da bi mogao biti primenjen. Na osnovu petogodišnjeg istraživanja došlo se do podataka da u Vojvodini ima između 120.000 i 140.000 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta. Te oranice su van domašaja prihoda i kontrole. Novim Zakonom o poljoprivrednom zemljištu država bi trebalo da definiše svoj odnos prema mladim poljoprivrednicima. Mi ih vidimo kao one do 42 godine. Država mora da se izjasni šta će oni dobiti kao pogodnost da bi ostali na selu. Zahtevamo da mladi dobiju dugoročan zakup, da imaju povlastice u pogledu investicija, da imaju prioritet za investiciona ulaganja na svom domaćinstvu. To su sve uradile agrarno naprednije zemlje", rekao je Keco.
On kaže da država nema model niti instrumente za kontrolu izmenjenog Zakona i smatra da bi trebalo da se ide na donošenje novog zakona.

Radošević: Izmene donele boljitak

Iako je rekao da je na raspravu došao da čuje predloge poljoprivrednika državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Željko Radošević učestvovao je u debati - očekivano braneći stari, izmenjeni Zakon o poljoprivrednom zemljištu. On je rekao da je korist od njega evidentna, jer se u zakup sada nudi 420.000 hektara i gotovo sve opštine imaju program korišćenja. Naveo je da su program po prvi put raspisale opštine Sombor, Pančevo i Vrbas čijim izdavanjem bi trebalo da se inkasira milion evra.

Nedimović: Zakon opravdao izmenu

Izjavu svog kolege Radoševića pre koji dan je dopunio ministar poljoprivrede Branislav Nedimović koji je izjavio da će zahvaljujući izmenjenom Zakonu o poljoprivrednom zemljištu država u ovoj godini naplatiti 27 miliona evra više nego u 2015. godini. Prema njemu taj višak je ostvaren zbog toga što je u legalne tokove "uvedeno" oko 120.000 hektara poljoprivrednog zemljišta koje je u vlasništvu države. Inače, Nedimović je posetio Sremsku Mitrovicu kako bi prisustvovao promociji Geografskog informacionog sistema u okviru projekta "Unapređenje upravljanja zemljištem na lokalnom nivou u Republici Srbiji" koje je osmislio i finansirao nemački GIZ. Tim sistemom, kako je rekao Nedimović Uprava za poljoprivredno zemljište i sve jedinice lokalne samouprave biće u mogućnosti da efikasnije i jednostavnije obavljaju poslove planiranja korišćenja državnog poljoprivrednog zemljišta. Javnost svakako čeka odgovore na pitanja kada će se srediti haos u katastrima, pa ako hoćete i kada će lokalne samouprave početi da koriste predstavljeni sistem.

GIS pomaže efikasnijem korišćenju državnog zemljišta

"Investitori" se, za sad, raspituju

Zako o poljoprivrednom zemljištu je menjan da bi se navodno izašlo u susret "investitorima". Sa terena, za sad, uglavnom se čuje da se oni uglavnom raspituju za dugoročni zakup i da je među njima daleko više domaćih nego "igrača" iz inostranstva. Na skupu koje je upriličilo "Moje gazdinstvo" moglo se čuti da bi dolazak investitora u pojedine opštine, gde postoje veći farmeri, praktično ugrozio mlečno govedarstvo. Ako se, na primer, na području Bačke Palanke, 3.000 hektara odvoji za "investitora", za domaće farmere ostaće svega polovina pripadajućih površina po uslovnom grlu. Stočari predlažu da se u zakonu otvori mogućnost za zakup njiva u dužem vremenskom roku i da se ograniči zakup po uslovnom grlu i to u govedarstvu do 200, a u proizvodnji svinja na 10.000 tovljenika. Posebno pitanje je živinarstvo. Ima predloga da se više ne daje zemlja po pravu prečeg za taj vid stočarstva, jer nezvanično neki živinari, kao i mnogi tovljači svinja, državne oranice daju drugima u podzakup što po postojećem zakonu - nije dozvoljeno.