Crne prognoze: Oko 95 odsto zemljišta će biti degradirano do 2050. godine?

Konvencija Ujedinjenih nacija za borbu protiv dezertifikacije, organizacija UNCCD, vidi velike prirodne pašnjake i druge pašnjake na zemlji u ozbiljnoj opasnosti. Uzroci su njihovo pretvaranje u oranice i širenje gradova. Tome se dodaje brzorastuća potražnja za hranom, vlaknima i gorivom. Osim toga, oblik korišćenja pašnjaka može se takođe pokazati problematičnim. Zbog toga inicijativa "Save Soil" ("Sačuvajmo zemljište") strahuje od katastrofalnog pada plodnosti zemljišta, piše Agrarheute.

Ističu kako se to odnosi kako na prekomernu ispašu, tako i na suprotno, napuštanje pašnjaka. To znači prestanak brige od strane stočara, što takođe ima negativan efekat. Razvoj je dodatno pogoršan sve izraženijim klimatskim promenama.

Važni kao skladište ugljenika

UN-ova organizacija procenjuje da je do 50 odsto pašnjaka već degradirano. Pojašnjavaju da u tu grupu spadaju prirodni travnjaci koje koriste stoka i divlje životinje za ispašu, a uključuje i savane, grmlje, močvare, tundre i pustinje.

Ova područja zajedno čine 54 odsto ukupnog kopnenog pokrivača, što ima veliki uticaj na klimu i ishranu. Ta su područja odgovorna za šestinu globalne proizvodnje hrane i predstavljaju gotovo trećinu Zemljinog skladištenja ugljenika. Posebno pogođene regije uključuju Mongoliju i velika područja Afrike.

"Studija UN-a pruža dokaze o važnosti povećanja organske materije u zemljištu za zaštitu pašnjaka i globalnog prehrambenog sistema", rekla je Pravena Sridhar, tehnička direktorka pokreta Sačuvajmo zemljište. Naglašavaju kako će 95 odsto zemljinog tla biti degradirano do 2050. U izveštaju stoji i kako naučnici upozoravaju da bi svake godine moglo biti izgubljeno 24 milijarde tona plodnog tla.

A kako bi se cela stvar vizuelno naglasila, prikazali su to grafički. Prikazane pretpostavke zasnivaju se na proceni Globalnog fonda za okolinu.

Iako se procenjuje da oko pola milijarde ljudi širom sveta direktno zavisi od sistema ispaše, stočarske zajednice često se zanemaruju i nemaju uticaja na političke odluke koje direktno utiču na njihov život. Oni su marginalizovani i često se posmatraju kao "autsajderi" u sopstevnoj zemlji.

Rešenje u regenerativnoj poljoprivredi?

"Moramo razumeti društveno-ekonomske uslove stočarskih zajednica i podržati ih prepoznavanjem njihovog vrednog tradicionalnog znanja i njihovog doprinosa društvu i ekologiji", naglasila je Sridhar.

Oni bi, kaže, trebali da budu opremljeni znanjem za održivo upravljanje pašnjacima i dobijati finansijske podsticaje i podršku za svoje napore u obnovi istih.

Sridhar smatra kako još uvek ima vremena za preokret, a da je glavna mera zadržati ili čak povećati sadržaj organske materije. Save Soil zato poziva na politiku koja promoviše regenerativnu poljoprivredu kako bi se organska materija u tlu zadržala između tri i šest odsto (zavisno od regionalnih uslova) i tako smanjila degradacija.

Tim načinom moglo bi se obnoviti mnogo zemlje i osiguralo bi se da postojeća obradiva zemljišta mogu da proizvedu više hrane bogate hranljivim materijama za rastuće svetsko stanovništvo.

Izradili su katalog za održivo upravljanje zemljištem za 193 zemlje. Primer za to je rotacijska ispaša, vrsta regenerativnog upravljanja pašnjacima za njegovu zaštitu.