• Protivgradna zaštita
  • 05.05.2017. 12:00

Da li je srednji Banat zaštićen od grada?

RHMZ izdao je upozorenje na obilne padavine i mogućnost grada. Na snazi je narandžasti meteoalarm. Sezona odbrane od grada počela je 15. aprila i trajaće sve do 15. oktobra Čini se da je srednji Banat u sezonu ušao (ne)spremno.

Foto: Jasna Bajšanski
  • 4.081
  • 203
  • 0

Godinama unazad protivgradna zaštita deluje sa smanjenim brojem raketa. Od potrebnih 12 raketa, ove sezone u magacinima protivgradnih stanica se trenutno uglavnom nalazi polovina. Negde, čak i manje.

U pojedinim delovima zemlje poslednjih dana padao je grad veličine pasulja, lešnika, čak i jajeta.

Neprekidno praćenje situacije na nebu

Srdnjobanatski region za sada prognoza meteorologa zaobilazi. Situacija na nebu neprekidno se prati. Radarski centri su u pripravnosti i na vreme će dati nalog za dejstvovanje, ukoliko to bude potrebno, kaže Zoran Babić, načelnik Centra za odbranu od grada RHMZ i napominje:

"Područje Banata, a ovoj teritoriji pripadaju opštine: Kikinda, Novi Bečej, Nova Crnja, Zrenjanin, Žitište, Sečanj, Opovo, Kovačica, Alibunar, Plandište, Vršac, Pančevo, Kovin, Bela Crkva i Palilula brani radarski centar Samoš. To je deo sistema odbrane od grada u Republici Srbiji koji čini 13 radarskih centara i operativno-metodološki centar Beograd. Kompletna tehnika je u funkciji. Formirana je mreža lansirnih mesta i razvezene su rakete, tako da je omogućen potreban nivo rada uz konstataciju da je potrebno aktivirati veći broj lansirnih mesta".

Prošle godine u junu, Zrenjanin je pogodilo veliko nevreme praćeno gradom. Tada je stradalo 10.000 hektara njiva. Šteta je procenjena na oko 900 miliona dinara.

Nedovoljno strelaca otežava posao

Od planirane 142 lansirne stanice, radarski centar Samoš je potpisao ugovore za rad njih 110, zaključno sa 04.05.2017. godine. Za rad 32 lansirne stanice nisu uspeli da se angažuju strelci.

"Na području Srednjeg Banata planiran je rad 57 lansirnih mesta. Ugovori su potpisani za rad njih 36, dok 21 stanica nije u funkciji zbog strelaca. Od trenutno aktiviranih 36 lansirnih mesta, na četiri mesta treba da izvršimo neophodne popravke", tvrdi Babić.

Grad

Broj stanica

Aktivne stanice

Zrenjanin

22

14

Novi Bečej

8

4

Nova Crnja

5

4

Žitište

12

8

Sečanj

10

6

Strelci na protivgradnim stanicama imaju obavezu da budu dostupni 24 sata dnevno tokom trajanja sezone odbrane od grada. Za angažovanje dobijaju 4.000 dinara mesečno od RHMZ-a. Ova institucija izdvojila je 60 miliona dinara za njihov rad.

Pojedine lokalne samouprave dodatno plaćaju strelce, kako bi sistem učinile efikasnijim. Svaka aktivirana stanica ima po dva strelca. Na području srednjeg Banata dodatnu nadoknadu za strelce za ovu godinu dala je samo opština Žitište.

Za rakete nema dovoljno para u budžetu

Nije nepoznanica da godinama unazad protivgradna zaštita deluje s manjim brojem raketa od onog koji je potreban. Da bi sistem funckionisao, svaka protivgradna stanica bi morala da ima u svakom trenutku 12 protivgradnih raketa. Ali, to zahteva ogromna ulaganja, a novca u budžetu za te namene nema dovoljno.

Procena je da je Srbiji potrebno između 20.000 i 24.000 protivgradnih raketa godišnje. Jedna raketa košta oko 30.000 dinara. To znači da bi za ovu namenu trebalo izdvojiti 750 miliona dinara. Zbog toga je broj obezbeđenih raketa za odbranu od grada dovoljan samo za prvi deo sezone.

Lansirna rampa

"U ovom trenutku na području Srednjobanatskog okruga aktivirane stanice imaju po šest raketa. Samo štiri stanice imaju po tri rakete. Mi se nadamo da će se stanje popraviti u saradnji sa lokalnim samoupravama i drugim nadležnim organima i da će se obezbediti dodatne količine raketa kako bi se utrošene količine nadomeštale tokom sezone. U prethodnim godinama grad Zrenjanin i opštine Žitište i Nova Crnja učestvovali su u nabavci raketa, dok za ovu godinu nemamo informaciju o eventualnoj novoj nabavci na području Srdnjobanatskog okruga", kaže Babić.

Iz zrenjaninske lokalne samouprave dobili smo informaciju da je grad obezbedio milion dinara za kupovinu protivgradnih raketa. Objašnjavaju da će sredstva biti utrošena, odnosno rakete nabavljene, tek ako se za to ukaže potreba. Tačnije, ako na protivgradnim stanicama iste nestanu, to jest budu istrošene prilikom dejstvovanja.

Lokalne samouprave mogu da kupe rakete

Osim novcem iz budžeta Srbije, protivgradne rakete mogu da nabave i opštine. Zakon o odbrani od grada, koji je usvojen pre dve godine, lokalne samouprave i odgovarajuće republičke i pokrajinske organe tretira kao ravnopravne subjekte u odbrani od ove vremenske nepogode. To znači da opštine nemaju striktnu nadležnost, ali mogu u značajnijoj meri da pomognu održavanju protivgradnih stanica.

Takođe, mogu da obezbede dodatno angažovanje i plaćanje strelaca. Ako postoji ekonomska mogućnost mogu da se uključe i u nabavku protivgradnih raketa.

1.350 lansirnih mesta u Srbiji

Protivgradna zaštita u celoj zemlji funkcioniše za sada s polovinom neophodnih raketa. Svi Radarski centri i mreža od oko 1350 lansirnih mesta su u funkciji od 15. aprila. Prosečna snabdevenost lansirnih mesta je sa oko šest raketa.

Babić navodi da gotovo 80 odsto lokalnih samouprava dodatno stimuliše rad strelaca. Prošle godine 40 njih je nabavilo rakete. Ove godine je u pitanju 10 opština, a spremne su odluke i u postupku nabavke je oko 40 opština.

"Po sveobuhvatnoj pomoći treba izdvojiti Čačak i Kragujevac. I kada je reč o nabavci raketa, plaćanju i angažovanju strelaca, uređenju stanica, pristupnih puteva, obezbeđenju goriva za strelce. U Kragujevcu je uveden i nov sistem radioveze. Ipak, ne treba zaboraviti ni mnoge druge koji ulažu napore da se obezbedi što je moguće veća efikasnost rada protivgradne odbrane", zaključuje Zoran Babić.

Foto: Jasna Bajšanski


Tagovi

Banat Zrenjanin Republički hidrometeoroloki zavod Zoran Babić Rakete Protivgradna stanica


Autorka

Jasna Bajšanski

Jasna Bajšanski, Zrenjanin

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi