Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Stari izrazi
  • 11.02.2020. 10:30
  • Zlatiborski okrug, Muretnica

Da li znate značenje reči 'jandžik', 'vrljika' ili 'brav'?

Kada sam ćerki jednom prilikom rekao da mi je 'zašlo za nokte' nije znala o čemu se radi. Njenoj generaciji nikada pošteno nisu 'ozeble ruke' toliko da od hladnoće zaboli ispod noktiju, pa nije ni mogla znati značenje te sintagme, kaže Ljubomir Šuljagić iz Draglice.

Foto: Julijana El Omari
  • 3.180
  • 55
  • 0

Za koje poslove je u seoskom domaćinstvu zadužena planinka, a koje se domaće životinje kriju iza izraza 'brav', 'bikulja', 'šilježe'. Šta su 'drlija', 'kotar', 'torina' i 'vrljika', a kakav je osećaj kada studen zimi 'zađe za nokte'. Ako ne znate - niste jedini. Ove i slične reči i izrazi do skora su bili deo svakodnevnog govora u selima jugozapadne Srbije, a danas ih tek po koji stariji meštanin upotrebi ili zna njihovo značenje.

Među koricama knjige "Reči na umoru" Ljubomira Šuljagića je skoro dve hiljade reči i izraza koji polako nestaju. Ovaj autor, profesor književnosti u penziji, godinama ih je beležio u želji da bar na taj način sačuva od zaborava govor rodnog kraja. Rođen je 1950. u selu Draglica na padinama Murtenice koje administrativno pripada opštini Nova Varoš, a geografski južnom, a neki ga zovu još i gornjem Zlatiboru.

Zaveštanje rodnom zavičaju

Selo Draglica sa oko 20 familija ubrzano se gasi, mada je smešteno uz prometnu magistralu ka primorju i blizu je gradu. Draglica je u prošlosti jednom i bila opustela, ali je krajem 17. veka počela da se oporavlja dolaskom prvih doseljenika iz Crne Gore i Hercegovine.

U 1.000 sela ima manje od po 100 stanovnika

"Rođen sam i do svoje desete godine živeo sam u klasičnoj srpskoj patrijahalnoj zadruzi koja je brojala 24 člana. Mada sam sa svojih 15 godina zbog škole otišao u grad, dobro sam upoznao život na selu, običaje i njegov govor. Kad god su mi obaveze dozvoljavale, rado sam mu se vraćao, pa je ova knjiga uzdarje mom zavičaju i precima - da nastave da žive bar kroz reči", kaže Šuljagić.

"Zašlo za nokte" do velikog bola

Da se upusti u nesvakidašnju avanturu, poput Vuka, presudno je delovalo, kaže, zaprepašćenje činjenicom da deca danas ne znaju čak ni značenje uobičajnog govora kroz reči i izraze koji su bili u upotrebi kada je on bio dete.

Sela i reči koje nestaju, (Foto: Sanja Rapaić)

"Dobar primer je moja ćerka, koja je apsolvirala na Filološkom fakultetu. Kada sam joj jednom prilikom rekao da mi je 'zašlo za nokte' nije znala o čemu se radi. Jednostavno, njenoj generaciji nikada pošteno nisu 'ozeble ruke' toliko da hladnoća bude takva da se od toga javi veliki bol ispod noktiju, pa nije ni mogla znati značenje te sintagme. Takvim životom, u uslovima u kojima smo mi živeli, danas ne žive čak ni ona deca koja su u selima, a malo ih je, jer se sve promenilo, te se zaboravljaju i reči u vezi sa tim načinom života. I sa njim će trajno i nestati".

Torina za brave i planinka sa čankom

Uz svaku reč i izraz u knjizi zapisano je i objašnjenje; ambar - prostorija u kojoj se čuva žito, brav - sitna stoka: ovce, koze, bikulja - junica koja liči na vola, vrljika - greda od koje se pravi kotar, odnosno ograda za seno, gruda ili žetica - mladi sir, planinka - žena koja je u kući zadužena za beli mrs, mlekarica, zatim torina - mesto na livadi gde se polaže stoci, jandžik - torba, lemez - dugačka motka koja se veša niz stog sena, ruda - ovca meke vune, osoje - strana koju ne greje sunce, pljeva - otpadak od strnog žita, sitna ljuska od zrna, utrina - zajedničko imanje seljana, čanak - okrugla drvena posuda u kojoj se nosi beli mrs, dželep - krdo govedi, šillježe - jagnje od godine dana.

Koje su tuđe reči zalutale u poljoprivredu?

"Za knjigu nisam obavljao nikakva istraživanja na terenu, kako bi to inače trebalo i kako je uobičajeno. Jednostavno sam,  'po sećanju' zapisao reči koje su bile u upotrebi u mojoj porodici i bližem okruženju, a koje danas blede i nestaju. Zapisivao sam reči koje su zastarele ili arhaične i trudio se da objašnjenje za njih bude takvo da se da reč razume i shvati njeno značenje. Beležio sam kako se izgovaraju, negde je to ekavica, negde ijekavica", kaže Šuljagić.

Reči koje simbolizuju rad i borbu

Na Muretnici i Zlatiboru meštani su živeli gajeći stoku, pa je među pribeleženim rečima i najviše onih koje su vezane za stočarstvo, a zatim za zemlju i okućnicu. Mnogo je i sinonima reči koje se odnose na muškarce i žene, odnosno na njihove osobine i ponašanje koje se kosi sa ljudskim vrlinama i moralom.

"Zanimljivo je da skoro nema reči koje kazuje o lepoti - lepoti bilo čega. Jednostavno, teško se živelo i radilo u surovim uslovima ispod Murtenice, gde za lepotu nije bilo vremena. Zato je mnogo izraza koji označavaju ono što je bilo mnogo važnije, rad i borba da se preživi", kaže Šuljagić.          


Tagovi

Stari izrazi Srpsko selo Nova Varoš Zlatibor Ljubomir Šuljagić Brav Torina Pljeva


Autor

Željko Dulanović

Više [+]

Diplomirao na FPN. Tokom tri decenije koliko je u novinarstvu, bio je dopisnik mnogih nacionalnih medija. Omiljene teme su mu iz života meštana planinskih sela, a duboko veruje da nema raja bez zavičaja.