Da otpad oko nas ne postane otpad u nama: Pozitivan primer mladih Natalinčana

U zavisnosti od svake kategorije otpada, odgovor na pitanje koliko se odpada proizvede je drugačiji. Agencija za zaštitu životne sredine koja vodi evidenciju o svim količinama otpada po vrstama beleži da je u našoj zemlji u 2021. godini proizvedeno 2,87 miliona tona komunalnog, skoro polovinu ove grupe (46 odsto) čini organski koji se vrlo lako može odvojiti, kompostirati i ponovo iskoristiti. Svaki građanin naše zemlje dnevno proizvede u proseku 1,14 kg otpada.  

"Treba napomenuti da kod analize podataka treba voditi račina jer Agencija i Zavod za statistiku prikupljaju podatke po različitim metodologijama i onda imaju različite podatke o količinama proizvedenog smeća. Tačan podatak nema ali Agencija procenjuje da u Srbiji postoji preko 3.000 divljih deponija", pojasnio je Igor Jezdimirović, predsednik Inženjera zaštite životne sredine, udruženja iz Novog Sada koje se ovim pitanjem bavi već više od 15 godina.

Reka nosi sve?

Na pitanje da li je kod nas upravljanje otpadom zakonski regulisano odgovara potvrdno - Zakonom o upravljanju otpadom i pratećim propisima.

"Međutim, njegova primena ide veoma slabo jer većina smeća u Srbiji još uvek završi na divljim i nesanitarnim deponijama, jer za donosioce odluka tema njegovog upravljanja još uvek nije dovoljno bitna da bi se njom bavili", kaže naš sagovornik i dodaje da veliki broj naših nesanitanih i divlljih deponija nalazi se pored reka, pa kada naiđu velike vode speru deo direktno u vodotokove.

"Neretko se otpad od strane neodgovornih pojedinaca i direktno istovara u reke, pod parolom 'reka nosi sve, pa će i moj otpad'. Zbog toga nam se često dešava da su nam brane zatrpane smećem što pokazuje pravu sliku odnosa donosioca odluka i građana prema pomenutom", ističe Jezdimirović i dodaje da dok ne shvatimo da otpad oko nas može da postane otpad u nama, neće se ništa promeniti.

Šta je sa reciklažom?

Reciklaža je u našoj zemlji problematičan pojam. Tek par procenata komunalnog otpada se reciklira, uglavnom ambalažnog. Kod industrijskog i komercijalnog je bolja situacija ali ima još mnogo mesta za napredak.

Smeće iz reciklažne kante nije završilo u reciklaži. Gde je onda?

"Akcije prikupljanja ambalažnog od sredstava za zaštitu bilja koje organizuju udruženja pojoprivrednika i zadruge u saradnji sa operaterima su dobar primer kako se rešava specifičan problem sa jednom vrstom otpada. Pored dobre volje i želje građana da nešto predaju operaterima mora postojati i infratsruktuura i informacija kad i gde se to prodaje, a samo mesto predaje mora biti lako dostupno", optimističan je novosadski stručnjak.

Primer Natalinaca

Reciklirati ili ne, najpre treba krenuti od toga da se količina smeća smanji, a okolina održava čistom. Dobar primer omladinskog aktivizma u želji da srede sve javne površine svog sela od otpada i rastinja su Natalinčani.

"Natalinci se nalaze na raskrsnici istočnih i zapadnih okruga Srbije koje ima dugu i bogatu trgovačku istoriju. Nažalost, decenijama je zanemarivano i zato smo se mi kao grupa mladih obrazovanih ljudi organizovali u želji da pomognemo svom zavičaju da ponovo zablista", kaže meštanka ovog šumadijskog sela Katarina Brković i jedna od inicijatora akcija čišćenja. Navode da nisu želeli da čekaju na državne institucije, već su sami uzeli stvar u svoje ruke.

Nedostatak sredstava za upravljanje otpadom već decenijama je glavni problem u Natalincima. Sistem odnošenja smeća funkcioniše sa veoma ograničenim kapacitetima, gde je od desetak kontejnera u selu samo par ispravnih. Postoji i problem kabastog otpada, šuta, rasipanja smeća po ulici, nelegalnih deponija i jednostavno nezbrinjavanje istog na odgovarajući način.

"Na početku meštani su bili skeptični. Pomislili su da ćemo mi srediti jednom jedan park i da ćemo tu stati. Ali mi nismo odustajali i nećemo. Sa svakom akcijom nam se povećavao broj ljudi i naravno, svako je pomagao kako je mogao", priseća se naša sagovornica dodajući da bi neko došao sa alatom i ceo dan čistio s njima, neko bi doneo kesu pića i slatkiša, neko bi umesio koji uštipak ili napravio pitu.

"Tako da je iza svake pojedinačne akcije zapravo učestvovao veliki broj ljudi i mi smo svima jako zahvalni. Da svako očisti samo ispred svoje kuće, već bi nam selo bilo dosta čistije."

Dobrom namerom do podrške

Dobar primer je najbolja zvezda vodilja, a Natalinčani su se organizovali i sami pokosili travu na javnim površinama, očisti i ofarbali zidiće i ograde crkvenog parka i osnovne škole. Sređene površine su ulepšali sadnjom cveća. Naravno, pored ovih akcija planiraju i druge aktivnosti kako bi selu vratili život.

"Sada parkovi su generalno u dobrom stanju jer smo ih zaista detaljno očistili, ali naravno to je bilo kratkotrajno rešenje. Potrebno je sistemski urediti stvari i organizovati redovna košenja, što već prelazi naše kapacitete u ovom trenutku, ali radimo i na rešavanju toga. Isto važi i za ulicu. Jedan korak je srediti i očistiti određeni prostor ili površinu. Sledeći i mnogo važniji korak je organizovati održivost takve aktivnosti, odnosno poslova", završava Katarina Brković poručujući našim čitaocima da prvih par koraka uvek budu izazov ali da kada ljudi prepoznaju dobru nameru, ponudiće svoju pomoć i podršku.

"Treba samo imati hrabrosti i odvažiti se na promenu. Ostalo će doći samo", kaže.