Degradacija zemljšta ugrožava bezbednost hrane

Stručnjaci, njih 100 iz 45 zemalja, objavili su nakon trogodišnje studije izveštaj u kome navode da degradacija zemljšta, uzrokovana ljudskim aktivnostima, narušava blagostanje najmanje 3,2 milijardi ljudi, košta više od 10% godišnjeg globalnog bruto domaćeg proizvoda i ugrožava bezbednost hrane.  Napominju da će do 2050. godine da će kombinacija degradacije zemljišta i klimatskih promena smanjiti globalne prinose useva za 10% u proseku, a u nekim regionima i do 50%. Većina degradacije će se desiti u Centralnoj i Južnoj Americi, podsaharskoj Africi i Aziji.

Degradaciju zemljišta uzrokuju novi  životni stil

Stručnjaci upozoravaju da degradaciju zemljišta širom sveta uzrokuju životni stil visoke potrošnje, kao i porast potrošnje u razvijenim zemljama. Da bi se takve potrebe zadovoljile, usevi i pašnjaci se šire na prostore sa prirodnom vegetacijom, a to dovodi do neodrživih poljoprivrednih i šumarskih praksi, odnosno do veće urbane ekspanzije, razvoja infrastrukture i ekstraktivne industrije, piše Euractiv.

"Ukoliko se ne preduzmu hitne i konkretne akcije, degradacija zemljišta će se pogoršati, suočena sa rastom populacije, nezapamćenom potrošnjom, sve više globalizovanom ekonomijom i klimatskim promenama", napominje se u izveštaju.

Klimatske promene sve veći problem

Degradacija zemljišta u velikoj meri doprinosi i klimatskim promenama. Tako je samo krčenje šuma uzrok oko 10% svih emisija gasova sa efektom staklene bašte. Drugi uzročnik klimatskih promena je oslobađanje ugljenika, koje je uskladišteno u zemljištu. Od 2002. do 2009. godine, degradacija je bila odgovorna za emisiju do 4,4 milijardi tona ugljen-dioksida. Takođe, klimatske promene mogu da pogoršaju posledice degradacije - ubrzana erozija, povećan rizik od šumskih požara i promenjena raspoređenost invazivnih vrsta, štetočina i patogena.

Rešenje je u održivom upravljanje zemljištem

Međutim, stručnjaci kažu da rešenje postoji, ali mora da bude hitno. Ono se ogleda u održivom upravljanju zemljištem. To se odnosi na pošumljavanje, promene u poljoprivrednim praksama, odnosno manja upotreba pesticida i dugoročne procene troškova i koristi.

"Koristi od obnove u proseku su 10 puta veće od troškova. Uključuju rast zaposlenosti, povećanu poslovnu potrošnju, bolju rodnu ravnopravnost, rast lokalnog ulaganja u obrazovanje i bolji sredstva za život", tvrde stručnjaci.

Izveštaj je sačinila Međuvladina naučno-politička platforma o biodiverzitetu i uslugama ekosistema, pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor