• Deljenje semena
  • 16.08.2019. 18:00

Deljenjem semena moglo bi se pomoći poljoprivrednicima da uzgajaju bolju hranu

Globalna komercijalizacija semena rezultirala je smanjenjem raznolikosti useva na selu, što otežava insektima, pticama i životinjama pronalazak vrste hrane koja im je potrebna. 

Foto: Depositphotos/Hans
  • 59
  • 3
  • 0

Uključivanje u genetsku raznolikost sadržanu u semenu divljih vrsta i zaboravljenih biljaka moglo bi pomoći poljoprivrednicima da smanje svoju zavisnost od globalnog agrobiznisa i da uzgajaju hranu prikladniju lokalnim uslovima.

Od početka 20. veka, globalna potražnja za određenim voćem i povrćem odvraća poljoprivrednike od korišćenja lokalnog semena za setvu i umesto toga kupuju genetski slične komercijalne sorte. Iako ova semena koja se masovno proizvode često daju velike prinose, njih prodaje samo nekolicina velikih kompanija, a poljoprivrednici ostaju zavisni od tih globalnih korporacija.

"Trenutno je čitav prehrambeni režim osmišljen na način da korporacije u potpunosti kontrolišu odluke oko semena", rekao je dr Balint Balaž, sociolog za zaštitu okoline i izvršni direktor Istraživačke grupe za zaštitu životne sredine (Environmental Social Science Research Group) u Mađarskoj.

Seme treba tretirati kao deo živog sistema

Globalna komercijalizacija semena takođe je rezultirala smanjenjem raznolikosti useva na selu, što otežava insektima, pticama i životinjama pronalazak vrste hrane koja im je potrebna. 

"Poljoprivrednici nemaju drugi izbor osim da uzimaju seme kao robu, umesto da ih tretiraju kao deo živog sistema ili deo naše kulturne baštine", istakao je.

Balaž kaže da su poslednjih godina na tržište počele ulaziti nove različite organizacije u nadi da će narušiti status quo sa većim biodiverzitetom semena. On vodi deo projekta DYNAVERSITY koji pomaže u stvaranju popisa semena sa posebnim osobinama koji bi mogao pomoći poljoprivrednicima da postanu ekonomičniji i ekološki otporniji, piše Horizon.

Seme je lokalni resurs koji je deo lokalnih zajednica i njihove okoline

Među onima koje učestvuju u projektu su banke semena, prirodni parkovi i rezervati, poljoprivrednici, ekološke civilne grupe i istraživački instituti iz čitave Francuske, Italije, Mađarske i Belgije.

Cilj je oživeti znanje poljoprivrednika za "promociju i popularizaciju sorti semena sa vrednim osobinama poput otpornosti na toplotu i sušu", rekao je Balaž. U nekim slučajevima ovo može uključivati korišćenje semena zaboravljenih lokalnih biljaka kako bi se vratile na tržište. Te su se lokalne sorte razvile i prirodno se prilagodile u specifičnim okruženjima i možda će trebati manje resursa, poput vode ili đubriva, nego njihovi glavni rivali.

Sve više ljudi mora da shvati da je seme lokalni resurs koji je deo lokalnih zajednica i njihove okoline, a ne samo proizvod koji će se staviti u zemlju, dodao je.

Lokalne karakteristike sorata gubile su se kroz vreme

Dr Duls Freir (Dulce Freire), agronom i istoričarka hrane sa Univerziteta u Lisabonu u Portugalu, slaže se da moraju postojati inovativni pristupi za bolje usklađivanje poljoprivrede sa lokalnim uslovima.

"Kada želite (uspešno) uzgajati na određenom mestu, želite da to bude odgovarajuće lokalnim agroekološkim uslovima", rekla je.

Vekovima je taj postupak bio norma, sve dok se nisu popularne nove sorte poput paradajza i krompira pojavile širom sveta. Promenu je pokrenulo niz faktora poput potražnje i produktivnosti, što je dovelo do poboljšane ponude hrane i raznovrsnije prehrane. Ipak, to se odrazilo i na izvorne sorte, a lokalizovane karakteristike koje su evoluirale kako bi rasle u ekosistemu su se izgubile.

"Unošenje novog semenja tokom vremena ima posledice, dobre ili loše", rekla je Freir. Ona vodi istraživački projekat pod nazivom ReSEED, koji će istražiti istoriju semena u Evropi u nastojanju da iskopa drevne sorte koje bi jednog dana mogle pomoći modernoj poljoprivredi da postane održivija.


Tagovi

Seme Deljenje semena Otpornost Oplemenjivanje Ishrana Okolina DYNAVERSITY ReSEED


Autorka

Karolina Rastija

Karolina Rastija

Karolina je magistrirala agroekonomiju, sa iskustvom u poljoprivredi, a svoje znanje i savete deli sa čitaocima Agrokluba!

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi