• ZPP
  • 03.04.2021. 16:00

Devet ciljeva ZPP-a: Od održivog dohotka do zaštite zdravlja

Devet specifičnih ciljeva moglo bi se rasporediti u tri kategorije - ekonomski, ekološko-klimatski i društveno-ekonomski.

Foto: Depositphotos/ggkuna
  • 38
  • 2
  • 0

Zajednička poljoprivredna politika (ZPP) dosad je doživela pet velikih reformi, a poslednja je bila 2013. Prve rasprave o sledećoj koja je trebalo da usledi nakon 2020. godine, počele su 2016., a odgovarajući zakonodavni predlozi predstavljeni su u junu 2018. 

Budući da su pregovori između Evropskog parlamenta i Veća EU-a još u toku, privremeni datum početka predložene reforme ZPP-a pomeren je na 1. januar 2023.

Ova politika treba da se gradi na devet ključnih ciljeva: 

  • Osigurati održiv dohodak poljoprivrednicima;
  • Povećanje konkurentnosti;
  • Uravnotežiti poziciju poljoprivrednika u lancima vrednosti;
  • Ublažiti klimatske promene;
  • Efikasno upravljanje zemljištem;
  • Očuvanje biološke raznovrsnosti i krajolika;
  • Strukturna promena i generacijska obnova; 
  • Razvijanje ruralnih područja;
  • Zaštita zdravlja i kvaliteta hrane. 

Ovi specifični ciljevi mogli bi se rasporediti u tri kategorije - ekonomski, ekološko-klimatski i društveno-ekonomski.

Devet ciljeva ZPP-a

Istovremeno, tu su i oni zajednički, horizontalni kao što je jačanje znanja, inovacija i digitalizacije u poljoprivredi i ruralnim područjima. 

Ekonomski ciljevi 

Cilj reformom jeste da se promeni činjenica da su 2017. godine poljoprivrednici u proseku zaradili nešto manje od polovine nego da su radili na nekim drugim poslovima, a pre desetak godina tek trećinu takve zarade. ZPP-om želi da se osigura održivi dohodak kako bi se povećala i sigurnost hrane. Naravno, razlike trenutno postoje i među državama članicama, ali i među privrednim sektorima. 

Povećanje konkurentnosti proizlazi iz rastuće potražnje za hranom, industrije, povećanjem broja stanovništva u svetu sa ograničenim resursima i sve promenjivijom klimom. Ovde je naglasak stavljen na istraživanja, inovacije, nove tehnologije, ruralni razvoj, jačanje infrastrukture, edukacije za koordinatore farmi i efikasnije savetodavne sisteme koji bi u tome trebalo da pomognu.

Trećim ciljem u ovoj kategoriji želi da se osnaži pozicija poljoprivrednika u lancima vrednosti, odnosno poboljša njihov položaj pomoću mera kao što je jačanje međusobne saradnje, povećanje transparentnosti tržišta i osiguravanje efikasnih mehanizama protiv nepoštenih trgovačkih praksi. 

Ekološko-klimatski ciljevi

Ovu reformu ZPP-a zasigurno obeležiće i donošenje evropskog Zelenog plana, odnosno njegove strategije o bioraznovrsnosti i "Od njive do vilice". Kako pojašnjavaju u Komisiji, EU poljoprivreda treba da igra ključnu ulogu u postizanju obaveza iz Pariškog sporazuma i EU strategija o održivosti i bioekonomiji pojačavanjem ambicija u pogledu smanjenja emisija štetnih gasova. Ključ je u novim tehnikama upravljanja farmama i zemljištem. Uz to, istražuje se i rizik koje klimatske promene predstavljaju za poljoprivredu.

Kada je reč o zemljištu, ističe se kako poljoprivredna zemljišta EU sadrže 51 milijardu tona CO2 što je znatno više od štetnih gasova koje emituju države članice. Zemljište se smatra jednim od najvažnijih prirodnih resursa koji biljke (a time i životinje i ljude) snabdeva esencijalnim hranljivim sastojcima, vodom i kiseonikom. 

Kao što agrarna delatnost uveliko zavisi od biološke raznovrsnosti, istovremeno igra važnu ulogu u očuvanju staništa i vrsta koje zavise od poljoprivrednog zemljišta. Stoga je potrebno uvesti određene promene i alate kako bi se doprinelo zaštiti biodiverziteta, poboljšale usluge ekosistema i tako očuvalo staništa i krajolici. 

Društveno-ekonomski ciljevi

"Živom poljoprivrednom sektoru potrebni su kvalifikovani i inovativni mladi farmeri kako bi odgovorili zahtevima društva, od kvalitetne hrane do javnih dobara u zaštiti životne sredine", pojašnjavaju u EK govoreći o strukturnim promenama i generacijskoj obnovi čime žele da modernizuju agrarni sektor. Cilj je usmeriti sistem podrške zasnovan na proceni potreba i naravno, merljivijim očekivanim rezultatima.

Pandemija Covid-19 posebno je pokazala koliko je ranjiv ugostiteljski sektor, a istraživanja su pokazala da u (post)pandemijskom dobu optimistične perspektive imaju ruralni i vinski turizam. ZPP-om se, bez obzira na trenutna zbivanja želi promovisati zapošljavanje, rast, socijalna uključenost i lokalni razvoj u ruralnim područjima, uključujući bioekonomiju i održivo šumarstvo.

Takođe, sve se više govori i o otpornosti na antimikrobna sredstva koja se koriste u lečenju životinja. Prema EK, njihova ukupna prodaja u 25 EU zemalja smanjila se za više od 20 odsto između 2011. i 2016. godine. ZPP-om poboljšaće se odgovor EU poljoprivrede na društvene zahteve prema hrani i zdravlju, uključujući sigurnu, hranljivu i održivu hranu, smanjenje njenog rasipanja, ali i dobrobit životinja o čemu sve češće slušamo. 

Većem EU trenutno predsedava Portugal, a reforma ZPP-a prioritet je agrarne politike ove zemlje. 


Tagovi

Zajednička poljoprivredna politika ZPP Devet Ciljevi Dohodak


Autorka

Maja Celing Celić

Više [+]

Hobi baštovanka s dugogodišnjim iskustvom u novinarstvu. Urednica je portala Agroklub.