• FAO izveštaj
  • 10.07.2021. 18:00

Do 2030. rast potražnje za poljoprivrednim proizvodima, ali i pad njihovih cena?

Do 2030. godine globalna bi populacija mogla da dosegne brojku od 8,5 milijardi. Kako bi mogla da izgleda poljoprivredna proizvodnja i potrošnja poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, donosi izveštaj FAO-a i OECD-a.

Foto: Depositphotos/fotokostic
  • 704
  • 35
  • 0

U narednim decenijama prehrambeni bi proizvodi mogli da pojeftine, podstaknuti rastom produktivnosti, ali istovremeno, globalni ciljevi za smanjenje gladi i emisija verovatno neće biti ispunjeni, zaključak je izveštaja UN-ove Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) i OECD-a. 

U ovom se izveštaju predviđa da će globalna potražnja za poljoprivrednim proizvodima - uključujući hranu za ljude i životinje, gorivo i industrijski unos - rasti za 1,2 odsto godišnje tokom nadolazeće decenije, iako sporijom godišnjom stopom nego tokom prethodne decenije. Očekuje se da će buduću potražnju oblikovati demografski trendovi, zamena crvenog mesa onim od živine u bogatim i zemljama sa srednjim dohotkom kao i porast potrošnje mleka po stanovniku u Južnoj Aziji. 

Ključ održivog rasta je produktivnost

Ističe se kako je poboljšanje produktivnosti ključno za održivu prehranu rastuće globalne populacije - koju bi do 2030. mogla da dosegne 8,5 milijardi. Kada je reč o povećanju svetske proizvodnje useva do 2030. godine, predviđa se da će 87 odsto proizaći iz rasta prinosa, šest posto iz proširene upotrebe zemljišta, a sedam odsto zbog povećanja intenziteta useva. Slično tome, očekivanja su da će veliki deo predviđenog širenja u stočarstvu i proizvodnji ribe biti rezultat povećanja produktivnosti. Takođe, povećanje stada značajno će doprineti rastu stočarske proizvodnje u gazdinstvima u razvoju i zemljama sa niskim prihodima.

Trgovina će i dalje biti presudna za globalnu sigurnost hrane, ishranu, prihode na poljoprivrednim gazdinstvima i rešavanje siromaštva u ruralnim prostorima. U proseku se u svetu uvozi oko 20 odsto domaće potrošnje. Gledajući u period narednih 10 godina, smatra se da će uvoz činiti čak 64 odsto ukupne domaće potrošnje u regiji Bliskog Istoka i Severne Afrike.

"Imamo jedinstvenu priliku da postavimo poljoprivredno-prehrambeni sektor na put održivosti, efikasnosti i otpornosti", rekli su glavni sekretar OECD-a Matias Korman i glavni direktor FAO-a Kju Dongju u predgovoru izveštaja.

"Bez dodatnih napora neće se postići cilj nulte gladi, a emisije štetnih gasova iz poljoprivrede dodatno će se povećati. Hitno je potrebna transformacija poljoprivredno-prehrambenih sistema", poručili su. 

Procene pokazuju da će se globalne emisije štetnih gasova iz agrara povećati za četiri odsto tokom sledećih deset godina, uglavnom zbog proširenja stočarske proizvodnje.

Šta će se jesti u kom delu sveta?

Globalno, prognozira se da će ukupna dostupnost hrane tokom sledeće decenije rasti za četiri odsto i doseći nešto više od 3.000 kalorija po osobi dnevno. Takođe i da će potrošnja masti po glavi stanovnika najbrže rasti među glavnim grupama hrane, zbog veće potrošnje prerađene i, kako pišu, praktične hrane kao i tendencije da se jede izvan kuće, što je povezano sa kontinuiranom urbanizacijom i sve većim učestvovanjem žena u radnoj snazi. Manji prihodi i inflacija cena hrane nakon pandemije COVID-19 pojačavaju ovaj trend.

U zemljama sa visokim dohotkom ovakav se rast s već visokih nivoa ne predviđa. Međutim, rast dohotka i promena potrošačkih preferencija podržaće prelaz sa bazične hrane i zamena za šećere na hranu veće vrednosti, uključujući voće i povrće i, u manjoj meri, životinjske proizvode.

Smatra se da će se u zemljama sa niskim prihodima povećati dostupnost hrane za 3,7 odsto, što je jednako 89 kalorija po osobi dnevno, a koje će doći od već spomenute osnovne hrane i zaslađivača. Tamo će ekonomska ograničenja smanjiti potrošnju životinjskih proizvoda, voća i povrća. 

U srednjoročnom razdoblju, vrednost hrane i poljoprivrede uopšteno će oblikovati vreme, ekonomski rast i raspodela dohotka, demografija i promene u prehrambenim obrascima, tehnološki razvoj kao i politički trendovi. Iako je FAO indeks cena hrane snažno porastao u poslednjih godinu dana, u idućem se razdoblju očekuje pad. 


Tagovi

Cene hrane Održivi rast FAO Globalna populacija Poljoprivredni proizvodi Rast Prognoza


Autorka

Maja Celing Celić

Više [+]

Hobi baštovanka s dugogodišnjim iskustvom u novinarstvu. Urednica je portala Agroklub.