Do 2030. smanjiće se emisije štetnih gasova u poljoprivredi?

Evropske emisije gasova staklene bašte i amonijaka u vezi sa poljoprivredom smanjiće se do 2030. godine zahvaljujući savremenim tehnikama uzgoja, koje smanjuju upotrebu i poboljšavaju eikasnost inputa kao što je đubrivo, objavljeno je u prognozi EU za razdoblje od 2017. do 2030. godine.

Prema izveštaju, očekuje se da će ukupne emisije gasova, bez CO₂, iz poljoprivrede smanjiti za 1,5% do 2030. u poređenju sa 2008. godinom. Većina emisija ovih gasova (npr. metana i azot oksida) potiče direktno ili indirektno iz proizvodnje životinja - ovaj sektor će biti odgovoran za 72% tih emisija u 2030. godini, uz pretpostavku da su emisije stajskog đubriva na terenu namenjene stočarskom sektoru. Velika većina emisije metana (85%) dolazi od probave preživača.

Izvori emisija štetnih gasova u EU 2030. godine

Očekuje se da će se emisije amonijaka, povezane sa poljoprivredom u Evropi, smanjiti za oko 10% između 2008. i 2030. godine. Proizvodnja životinja i useva oslobađa amonijak u atmosferu, sa više od 90% tih emisija povezanih sa poljoprivredom. Većina emisija amonijaka povezana je sa raspolaganjem stajskim đubrivom (oko 80%) i upotrebom mineralnih đubriva (približno 20%). Oslobađanje amonijaka u atmosferu se kombinuje sa drugim oblicima zagađivača vazduha, što doprinosi stvaranju čestica sa jakim negativnim uticajima na ljudsko zdravlje.

Očekuje se manje azota

Ovo smanjenje će se dogoditi uprkos porastu proizvodnje mesa, mleka i mlečnih proizvoda. To pokazuje da je efikasnost ove proizvodnje važan faktor u smanjenju emisija, uz, na primer, promene u sastavu stada i razvoja sistema đubriva.

Očekuje se da će 2030. projektovani prosečni višak azota u EU biti blizu 63 kilograma po hektaru, 2,6% niže nego u 2008. Višak azota farmi je ravnoteža između inputa i outputa azota do i od farme. Visok nivo suviška azota utiče na atmosferu i površinsku i podzemnu vodu, što dovodi do zagađenja i smanjenja kvaliteta vode i vazduha.

Očekivano smanjenje viška azota do 2030. godine posledica je projektovanog opšteg povećanja efikasnosti upotrebe azota, iako se nivo znatno razlikuje između regija Evrope. Tamo gde se očekuje smanjenje veličine stada, višak azota će se značajno smanjiti. Nasuprot tome, prosečni višak azota povećava se i povećanjem brojem životinja.

Foto: tsirik / Bigstock