Domaćinstvo porodice Ranitović sve proizvode i prerađuju - isplativije je!

Porodica Ranitović iz Gornje Šatornje godišnje ispeče i preradi u ajvar 2.500 kilograma paprike. Domaćica kuće, Mara, kaže da je za 20 godina ispečeno sigurno dva šlepera paprike. Sve rade proverenom, starinskom metodom. I ostala slana i slatka zimnica sprema se tako i putuje uglavnom na beogradske pijace.

Iako imaju veliko imanje, svesno su odlučili da se neće baviti intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom, jer su veliki protivnici upotrebe zaštitnih hemijskih sredstava. Posledica takve oduke je da moraju da gaje sve, kako bi zatvorili krug.

Od prodaje zimnice domaćice popunjavaju kućni budžet

Mušterije jedu što i domaćinovi unuci

"Svuda oko nas su veliki voćari. Mogli smo i mi. Ali, mi nismo hteli da gajimo nešto što mora da se prska. Opredelili smo se da imamo svega pomalo i da to kombinujemo, kako bi finansijski opstali. To znači da prodajemo sir, kajmak, krompir, sveće povrće, voće, zimnicu, suvo meso, slaninu, rakiju, vino. Kada se sagleda ova situacija naše mušterije jedu ono što i mi jedemo u kući. A mi jedemo zdravu hranu," kaže Radosav Ranitović.

Ovo je porodičan posao, kaže on, u kome učestvuje i njihov sin i unuci. Kako šta sezonski stiže to se prerađuje i prodaje sa imanja od osam hektara obradive zemlje.

"Supruga je nosilac toga posla, a mi joj ovde pomažemo koliko stignemo. Ona to ne može sama, jer se prerađuje velika količina voća i povrća. Uz to držimo i stoku, ratari smo, imamo voćnjake, ali i baštu za povrće", kaže Radosav.

Za Ranitoviće je ovakav način života na selu isplativ. Kažu, kada se sve preradi dobije se vrednost koja može i da se naplati.

"Kad se sve to lepo, kvalitetno i ukusno napravi i iznese na tržište, nema omaške kod mušterija. Većinu prodamo na tezgi, ali posle 20 godina imamo stalne kupce koji se uvek vraćaju kod nas," kaže Mara Ranitović, koja je glavni kuvar i prodavac.

I pihtije imaju svoje kupce

Ona pravi mleveni, ljut i blagi ajvar. Zatim onaj od cepkane paprike, pa kuvani paradajiz, lovačku salatu, turšiju, slatka, džemove, sokove.

"Ima posla preko cele godine. I zimi sam za tezgom. Napravim pihtije pa nudim mušterijama zajedno sa sirom, kajmakom i suvim mesom. Važno je da na tezgi imate raznovrsnu ponudu. Naravno, najlepši deo ovog posla su pohvale mušterija za robu koju proizvedemo. Ljudi vole kontinuitet. Da u svakom godišnjem dobu mogu na vašoj tezgi da nađu nešto sezonsko i da znaju da nismo preprodavci, već da je sve sa našeg imanja. Na taj način se isplati sve ovo što mi radimo", kaže Mara Ranitović.

Iscrpljujuće, ali isplativo

Da bi postigli rezultate jedini način je da gaje gotovo sve na imanju. Od belog i crnog luka, preko grožđa, krušaka, malina, breskvi do mleka i svinja, ljutih papričica, celera, cvekle… Možda deluje iscrpljujuće u poređenju sa današnjom sve češćom intenzivnom proizvodnjom, ali ovo je njihov način opstanka na selu. S druge strane, svaki plod može da se preradi. Kada je o plasmanu reč, orijentisani su na beogradsko tržište.

"Tržište je takvo da cena tegle ajvara nije ista u Beogradu i recimo u Kraljevu ili nekom manjem mestu. Takvi su zakoni trgovine i zbog toga smo od samog početka odabrali beogradsko tržište. Konkurencija je veća, ali i potražnja," kaže Radosav Ranitović.