Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Dronovi
  • 22.04.2024. 09:00

Dronovi kao "lego kockice": Koji su najčešći problemi ovih vazduhoplovno - poljoprivrednih mašina?

Suvlasnik Junior Agrara Vladimir Šper uporedio je dron sa "lego" kockama, jer svaki deo koji strada, što je kako kaže prava retkost, zamenjuje se novim, jako brzo i jednostavno.

Foto: Junior Agrar
  • 141
  • 7
  • 0

Od najosnovnijih mašina koje čini samo mehanika, do najsavremenijih uređaja - kvarovi su neizbežni. Međutim, dronovi se malo razlikuju, jer se u slučaju otkaza jednog elementa u nekom sklopu ne vezuje za drugi, već je dron sastavljen od više desetina, pa i stotinu delova, koji su lako zamenjivi.

Suvlasnik "Junior Agrara" Vladimir Šper uporedio je dron sa "lego" kockama, jer svaki deo koji strada, što je kako kaže prava retkost, zamenjuje se novim, veoma brzo i jednostavno.

Najveći problem baterija?

Kao i na drugim uređajima na sličan pogon, životni vek baterije je određen amper satima. U svakom dronu postoji više ćelija baterije (na slici je model T30 koji ih ima 20), čije se stanje prikazuje na kontroloru, pa je korisnik u svakom trenutku upoznat sa stanjem. Ali baterija je mač sa dve oštrice: veliki deo snage koristi upravo da bi nosila sama sebe, jer neretko može da bude teška i 15 do 20 kilograma.

Baterije su najkuplji deo, ali i najslabija karika 

"Baterije za velike uređaje, električna kola, dronove su relativno skupe, ali su i najslabija karika tih mehanizmima. Sa jednim punjenjem možemo da tretiramo dva hektara, koje završimo za sedam minuta, nakon čega spuštamo dron i menjamo baterije. Tretiramo brzinom od šest do sedam km/h", rekao je Šper i dodao da kada se bude povećala autonomija - biće mnogo brži.

U ovom slučaju, pojašnjava, nije problem ako se rade male parcele, ali ako je u pitanju trocifrena brojka hektara, to zahteva veliki broj menjanja baterija u toku tretmana.

Menjanje baterije je uvek praćeno i dodavanjem tečnosti, jer su proizvođači konstruisali takav rezervoar, kako bi se u istom momentu ispraznilo i jedno i drugo. Kod baterija, nije toliki problem ni izdržljivost, koliko ljudska nemarnost, pa je, kako kaže Šper, pravilno skladištenje jako bitno.

"Ako leti ostane na suncu, ili zimi na hladnoći - baterija može da propadne. Da ne bi dolazilo do prinudnog sletanja, one moraju da budu ispravne. I od starijih kolega smo dobili upustvo da čim se utvrdi da nisu ispravne, odmah treba da se menjaju", rekao je naš sagovornik.

Mehanička oštećenja su retka

U našem narodu ima uzrečica "Polomio bi i nakovanj", kojom se opisuje uglavnom neki sirov čovek koji usled nemarnosti pokvari neku stvar ili uređaj. To važi i kod dronova, jer je gotovo nemoguće napraviti ozbiljan kvar, osim nekih mehaničkih oštećenja.

U jednom uzletanju može da tretira dva hektara

"Takođe, problemi mogu da se jave na primer i od stajanja ili neadekvatnog ispiranja posle tretmana. Radi se sa raznim hemikalijama, pa može da se desi da se zapuše dizne. Na svakoj dizni je mala pumpa koja je crevima povezana sa rezervoarom. Creva bi trebalo da se provere i dok je dron na zemlji da se uspe voda i da se uključe i provere prskalice”, rekao je Šper i dodao da se neispravna dizna lako odšrafi i ispere sa rastvorom za čišćenje.

Sam uradi sebi dijagnostiku

Elektronika je, kako on navodi, večna, i do sada se nije susreo sa slučajem da se nekome softver pokvario. Samo serviser ima pristup softveru, a kod drona je još jedna prednost, što sam detektuje problem.

"Jednostavno se priključi na laptop i uradi se dijagnostika. Dron prijavi problem, serviser ga rešava, jer ukoliko postoji kvar on neće ni da poleti dok se to ne ukloni. Softver sve radi sam", navodi Šper i dodaje da su i senzori jako bitni kod dronova, ali su i oni dobro zaštićeni, jer se nalaze u dobrim kućištima koja su vodootporna.

Ljudski faktor presudan

Procedure za održavanje su opisane, nešto kroz poljoprivredni, a nešto kroz vazduhoplovni deo, pa zato, kako kaže osnivač "Agrodrona" Goran Iskić, postoji pretpoletni pregled, kontrola tokom leta i poslepoletni pregled, kada se letelica spusti.

"Kada su u pitanju agrodronovi, postoji procedura i niz stvari koje se proveravaju, kao što su propeleri, vibracije, oštećenja i tako dalje, pa se radi posebna "čeklista", kao i za svaki vazduhoplov. Kada se čeklista, koja se dobije uz letelicu, izlista, deo po deo, takva je spremna za let", rekao je Iskić i dodao da skoro deceniju rade sa dronovima i da se nisu susreli sa situacijom da se on sam od sebe pokvari.

Dron je pre svega vazduhoplov, pa tek onda poljoprivredna mašina

Čitav sistem je modularan i svaki deo se može zameniti za manje od 30 minuta. Navodi da je kod kvarova ljudski faktor presudan.

"Ljudske greške i nemarnost su najveći problem. Neki misle da mogu da ostave kontroler i da će letelica sama da leti, a može na njivi na primer da se nalazi neki stub ili slično. Problem je nesavesni odnos prema vazduhoplovu", kaže Iskić i dodaje da je dron pre svega vazduhoplov, pa tek onda poljoprivredna mašina.


Tagovi

Vladimir Šper Poljoprivredni dronovi Remont dronova Kontrola dronova Odrćavanje drona Goran Iskić


Autor

Đorđe Lalić

Više [+]

Zaljubljenik u poljoprivrednu mehanizaciju i pionir agrarnog novinarstva

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Kako se obavlja berba paradajza direktno posejanog u zemlju za industrijsku proizvodnju? Uskoro na Agroklubu...
foto: Stanko Nekić