Eko proizvodnjom vratili selo u život

Selo Sen-Pjer-d-Friži (Saint-Pierre-de-Frugie), koje se nalazi na jugozapadu Francuske, dobar je primer za to kako se pomoću ekologije može spasiti selo od propasti, ali i poboljšati kvalitet života meštana. Naime, kako prenosi portal EurActiv, to selo sa nešto više od 400 stanovnika je do pre nekog vremena bilo na ivici izumiranja, pa su se njegovi stanovnici odlučili na radikalne promene. Oni su potpuno prestali da koriste pesticide u poljoprivredi, bistro i prodavnice u svojoj ponudi isključivo imaju ekološke i organski gajene proizvode, dok su deca u školi počela da uče po Montesori metodi.

Potpuno prestali da koriste fitosanitarne tretmane biljaka

Šef seoske uprave u tom selu Žilber Šabo (Gilbert Chabaud) naglasio je da su kod njih, kao uostalom i svuda na francuskom selu, kuće puste, stariji meštani umiru, dok se s druge strane omladina seli u gradove. Zbog toga je lokalna vlast 2007. godine bila prinuđena da zatvori školu, a potom i obližnji bistro, koji je istovremeno bio i školska menza.

Da bi zaustavio propast tog mesta, Šabo je sa svojim timom odlučio da započne ekološku tranziciju Sen-Pjer-de-Frižija, pri čemu će sve odluke sprovoditi polako i strpljivo. Prva odluka je bila da se skroz zabrani upotreba pesticida i fitosanitarnih tretmana biljaka. Meštani su to isprva dočekali sa sumnjom i negodovanjem, ali su najzad ovu ogromnu promenu prihvatili.

Priroda uzvraća onako kako se s njom postupa

Glavni baštovan u selu po imenu Gijom (Guillaume) naglašava da su navike i mentalitet seljana hitno morali da se promene. Bilo je nužno da se pokaže da je svet globalni ekosistem, te da je u njemu sve povezano, a kod ljudi je trebalo razviti svest o tome da će nam priroda pomoći samo ukoliko i mi njoj pomognemo.

Prema tvrdnji ovog veštog baštovana, nakon samo osam godina, dogodila se čudesna stvar. U svakoj bašti i po šumarcima nastanilo se mnoštvo leptira, pčela i drugih insekata oprašivača, koji neumorno obavljaju svoj posao, a to je rezultiralo znatnom količinom zdravog i ekološki uzgojenog voća i povrća.

Permakulturna bašta sa drevnim, ali efikasnim načinom navodnjavanja

Međutim, tu se nije stalo. Dobru i na duge staze perspektivnu ideju, vlast i meštani ovog francuskog sela nastavili su da razvijaju. Oni su 2010. godine uredili zajedničku baštu, čija je funkcija bila da dočekuje posetioce na ulasku u mesto. U toj bašti oni su mogli da se informišu o permakulturnom gajenju biljaka, a zanimljivo je bilo da je umesto modernog načina navodnjavanja biljaka napravljen i iskorišćen drevni sistem pumpe za vodu, koja koristi princip nagiba.

Unapređenjem kvaliteta života razvili ekoturizam

Šef mesne uprave Žilber Sabo naglašava da su unapređenjem kvaliteta životne sredine, odnosno otkupom močvarnih područja oko opštine, umnogome doprineli razvoju ekoturizma. On dodaje da je u selu uređeno devet pešačkih staza, dok su stare građevine obnovljene ili čak potpuno rekonstruisane i to isključivo ekološkim materijalima. Jedna od njih je i stara napuštena seoska škola, koja je preuređana u objekat za noćenje ljubitelja pešačenja, koji su masovno počeli da dolaze u Sen-Pjer-d-Friži.

Postojeći bistro pretvoren u prodavnicu eko i organskih proizvoda

Nakon škole obnovljen je i zatvoreni bistro, a predstavnici vlasti su novcem od poreza pomogli da se otvori i prodavnica u kojoj lokalni poljoprivrednici mogu da plasiraju svoje ekološki i organski uzgojene proizvode. Sekretarka seoske uprave Veronik Frikone ističe da je zatvoren čitav razvojni i ekonomski krug, te dodaje da su ljudi iz ostalih delova Francuske počeli da se raspituju ima li u selu kuća na prodaju u želji da se oni nastane u Sen-Pjeru.

U planu postizanje energetske samostalnosti i gradnja muzeja

Kada je reč o planovima za budućnost, Žilber Šabo kaže da je njegova želja da Sen-Pjer-d-Friži postane energetski nezavisno selo, a da javni prostor u mestu bude uređen tako da u njemu prednost imaju pešaci, a da kretanje automobila bude ograničeno. Šabo dodaje da je plan vlasti da se izgradi i jedan atipični muzej u kome će posetioci moći na primeru San-Pjera da saznaju nešto o tome kako su oni od mesta kome je pretila propast uspeli da se podignu i da pokažu kako uprkos beznađu, trudom i zalaganjem stanovnika, budućnost ipak može biti svetla.

Foto: Peregrinos / Flickr