Ekocid: Zločin protiv životne sredine u Evropskoj uniji postaje kazneno delo posebne težine

Evropska unija je odlučila uvrstiti u zakon novo krivično delo kojim se sankcionišu najteži zločini protiv životne sredine.

U četvrtak uveče u Briselu, predstavnici Evropskog parlamenta i članovi Evropskog veća intenzivirati direktivu o zaštiti životne sredine putem krivičnog prava. Ona sada uključuje odredbe koje direktno navode najteže slučajeve uništavanja ekosistema, kao što je uništavanje staništa i nezakonita seča.

U saopštenju objavljenom na stranicama Parlamenta stoji kako nova pravila obuhvataju ažurirani popis dela povezanih sa životnom sredinom koja se kvalifikuju kao krivična, na nivou EU-a i povezanih sankcija, kako bi se obezbedilo efikasnije sprovođenje zakonodavstva EU-a o životnoj sredini. Popis će uključivati, između ostalih kaznenih dela, uvoz i korišćenje žive i fluorisanih plinova staklene bašte, uvoz invazivnih vrsta, nezakonito iscrpljivanje vodnih resursa i zagađenje koje uzrokuju brodovi.

Pregovarači su se dogovorili i o strožim sankcijama za takozvana kvalifikovana kaznena dela, tj. ona koja uzrokuju uništavanje ekosistema ili staništa unutar zaštićenog područja ili štetu kvaliteta vazduha, zemljišta ili vode. To bi uključivalo kaznena dela uporediva sa ekocidom sa katastrofalnim rezultatima kao što su široko rasprostranjeno zagađenje ili šumski požari velikih razmera.

Zatvorske kazne i druge sankcije

Pojedinci, uključujući predstavnike preduzeća, koji počine krivično delo protiv životne sredine sa smrtnom posledicom, mogu da budu osuđeni na zatvorsku kaznu od 10 godina. Za kvalifikovana dela predviđena je kazna od osam godina zatvora, dok bi za ostala kaznena dela, zavisno od činilaca kao što su trajanje, težina ili povratnost štete, kazna bi bila pet godina zatvora.

Prekršioci se takođe mogu suočiti sa drugim sankcijama, kao što su novčane kazne i obveze ponovnog uspostavljanja oštećene životne sredine ili naknade za prouzročenu štetu. Isto može da se očekuje i za kompanije, kao i druge poput oduzimanja licenci, zabrane pristupa javnom finansiranju ili zatvaranja.

Zaštita i obuka zviždača

Evroparlamentarci su obezbedili da osobama koje prijavljuju prekršaje bude pružena podrška, da će sudije, tužioci, policija i drugo pravosudno osoblje proći specijalizovanu redovnu obuku te da će države članice organizovati kampanje podizanja svesti kako bi se smanjio kriminal protiv životne sredine. Takođe mogu osnovati fond za podršku mera prevencije i rešavanje posledica prekršaja protiv životne sredine.

U prekograničnim slučajevima, nacionalna tela moraće da sarađuju ​​međusobno i sa drugim nadležnim telima, kao što su "Eurojust", "Europol" ili kancelarija evropskog javnog tužioca. Države članice takođe će morati da pripreme nacionalne strategije za borbu protiv kriminala protiv životne sredine i prikupe povezane statističke podatke, dok će Evropska komisija morati redovno da ažurira popis krivičnih dela.

Krivično delo posebne težine

Iako operativni deo teksta ne uključuje izraz "ekocid", EU je jasno usvojila tekst koji je Evropski parlament predložio ranije ove godine, a čiji je cilj rešavanje zločina na nivou ekocida, kao i sve veći broj predloga zakona o ekocidu koji su već u postupku, kako u Evropi, tako i širom sveta.

Konačni tekst pojavio se ove nedelje posle višemesečnih pregovora, trijaloga između Evropskog veća, Komisije i Parlamenta koji su, između ostalog, razmatrali utvrđivanje "kvalifikovanog dela" usmerenog na sprečavanje i kažnjavanje najtežih dela protiv životne sredine uključujući, kako preambula navodi, "slučajeve uporedive sa ekocidom".

Ova je odluka usledila posle jednoglasnog glasanja Komisije za pravna pitanja u martu 2023., kada je predloženo da "države članice obezbeđuju da se svako ponašanje koje uzrokuje ozbiljnu i rasprostranjenu ili dugotrajnu ili nepopravljivu štetu, tretira kao krivično delo posebne težine i sankcioniše kao takvo u skladu s njihovim pravnim sistemima".

Nastavak je to na predloženu definiciju ekocida kao međunarodnog zločina koju je sastavio nezavisni panel stručnjaka kojeg je okupila "2021 Stop Ecocide Fundacija". Reč je o definiciji koja je izazvala brzo rastući interes vlada, pravnika, akademskih stručnjaka i medija širom sveta, stoji u saopštenju ove Fondacije. 

Konačni tekst je ove nedelje usklađen s duhom međunarodne definicije, a kao takav prvi put na evropskom nivou priznaje masovna uništavanja prirode kao zločin sam po sebi.

Razlog za nove vrste sporova

Potreba javnosti za priznavanjem zločina ove vrste je neupitna i raste. Političari, nevladine i organizacije civilnog društva javno podržavaju uključivanje ekocida u direktivu već više od godinu dana, uz pomoć onlajn peticije koju su organizovali "WeMoveEU" i "Avaaz", a koja ima više od 616.000 potpisa.

"Kriminalna dela protiv životne sredine šire se širom sveta te se smatraju jednako unosnim kao i trgovine drogom čime utiču na uništavanje životnih uslova na zemlji. Ovim tekstom Evropska unija prihvaća jedan od najambicioznijih zakona na svetu", poručila je poslanica u Evropskom parlamentu Mari Tusant, koja je imala centralnu ulogu u pregovorima najavivši dalju borbu kako, ističe ona, više nikada ne bismo mogli nauditi živim bićima u ime profita. Sada je bitno, navodi Tusant, da države članice EU-a predlože amandman za uključivanje samostalnog zločina ekocida u Rimski statut Međunarodnog krivičnog suda.  

Istakla je i da usvojeni tekst može da bude razlog za nove vrste sporova u Evropi, jer se, kaže ona, tamo radi o pobedi koja bi trebalo da se proširi i van granica EU.

"U evropskom političkom kontekstu, ovaj je tekst tačka podrške za sve one koji se bore za zaštitu životne sredine na sudu i protiv nekažnjavanja kompanija koje čine kriminalne aktivnosti i koje se prečesto oglušuju o zakone te rade na uništavanju ekološke demokratije u Evropi", zaključila je. 

Korak bliže zaustavljanju uništavanja Zemlje 

Suosnivač i izvršni direktor "Stop Ecocide Fundacije", Džodžo Mehta ističe da je odobreni tekst izuzetno važan korak i velika pobeda za prirodu jer će značajno da ojača zaštitu životne sredine putem kaznenog prava u celoj EU.

"Ovo je za veliku pohvalu, a iz rezultata snažno rastuće inicijative za uvođenjem zakona o ekocidu možemo da vidimo da evropskim državama neće dugo trebati da se angažuju oko istog u svojim zakonodavstvima. Samo je pitanje vremena kada će ekocid biti priznat u krivičnom pravu na svim nivoima", zaključio je. 

A da smo jedan korak bliže zaustavljanju uništavanja naše planete, smatra voditelj komunikacija u "WeMove Europe", Đulio Karini.

"Ovakav napredak je rezultat snage ljudi, nakon što je više od 600.000 potpisnika širom Evrope zatražilo od EU-a da ekocid proglasi zločinom", podsetio je. 

Ove su godine predlozi ovog zakona razmatrani ili u postupku u Belgiji, Holandiji, Italiji i Španiji. "Stop Ecocide International" veruje da je to važan signal kreatorima politike EU-a da postoji istinska politička i kulturološka želja za pravnim delovanjem usmerenim na sprečavanje i kažnjavanje najtežih povreda prirode.

Sledeći je korak da usaglašeni nacrt zakona dobije službeno odobrenje Odbora za pravna pitanja i Evropskog parlamenta u celini, kao i Veća, pre nego što može da stupi na snagu.