Erozija zemljišta vodom je velika pretnja globalnoj poljoprivredi?

Tri su klimatsko-ekonomska scenarija koja predviđaju da bi se globalna stopa erozije zemljišta mogla povećati za 30 do 66 odsto u periodu od 2015. do 2070. godine, pokazala je studija JRC MARS - Monitoring useva u Evropi. Njen trenutni uticaj na poljoprivrednu produktivnost na globalnom nivou procenjuje se na vrednost od oko osam milijardi dolara.

Prvi scenarijo se odnosi na zadržavanje globalnog zatopljenja na manje od dva stepena Celzijusa, u odnosu na prosečne predindustrijske temperature i socio-ekonomskih izazova koje donose mere ublažavanja problema, a drugi na trendove koji uglavnom prate istorijske obrasce. Treći scenarijo je najgori, a odnosi se na vrlo visok nivo emisija gasova staklene bašte i snažan razvoj upotrebe fosilnih goriva.

Naučnici JRC-a koristili su integrisani kvantitativni model za procenu dugoročnog uticaja širom sveta, za razliku od dosadašnjih studija koje su se fokusirale na određene regije. 

Gubici od 352 miliona tona useva

Zavisno od scenarija, ukupni stvarni gubitak BDP-a u periodu od 2015. do 2070. godine kretaće se od 216 milijardi do 625 milijardi dolara na globalnom nivou. To iznosi gubitak između 0,06 odsto i 0,12 odsto globalnog BDP-a, a godišnji bi bio u rasponu od četiri do 11 milijardi dolara.

Erozija zemljišta takođe bi moglo da predstavlja akutni izazov za prehrambenu bezbednost u već ranjivim regijama u Africi te tropskim područjima, gde je potencijalno velika pretnja nestašica useva kao što su uljarice i povrće. U najgorem scenariju, globalni gubici u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji mogli bi do 2070. godine da iznose 352 miliona tona useva.

Ovako smanjena produktivnost zemljišta dovodi do povećane potražnje za njim, što takođe povećava potrošnju po glavi stanovnika. Ovo bi moglo da poveća korišćenja zemljišta za potrošnju hrane na 167.000 km², što odgovara površini Tunisa, ali i povećanu potražnju za snabdevanje vodom od 10 milijardi m³.

Kako stoji Evropa? 

Najviše pogođene zemlje su u Centralnoj i Južnoj Africi i Indiji, zatim Indonezija i Kina zbog povećane erozije uzrokovane klimatskim promenama. Evropa se smatra područjem gde će pad produktivnosti i ekonomije biti niski. Kada je reč o Evropskoj uniji, ona bi u sva tri scenarija moglo da poveća svoju poljoprivrednu proizvodnju zbog većeg opsega i raznolikosti u tom sektoru, ali i boljeg stepena povezanosti sa međunarodnom trgovinom, što joj omogućava relativnu konkurentnost. 

Naučnici JRC-a tvrde da međunarodna trgovina pomaže da ublaži probleme globalnih tržišta u borbi protiv rizika pada svetske proizvodnje i pretnje povećanja cena poljoprivrednih proizvoda. Zaključuju da bi veće otvaranje tih tržišta i slobodna i poštena trgovina dodatno smanjili takve rizike.