EU dala Srbiji više od 400 miliona evra za unapređenje životne sredine

U Užicu je nastavljena kampanja "Pogledaj oko sebe", koju realizuju Ministarstvo za evropske integracije i Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji, u saradnji sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine.

Tim povodom su šef Delegacije Evropske unije i ambasador u Srbiji, Sem Fabrici, ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović i državni sekretar u Ministarstvu za zaštitu životne sredine Dragan Jeremić zajedno sa gradonačelnikom Užica Tihomirom Petkovićem obišli Regionalni centar za deponovanje čvrstog otpada JKP "Duboko", "Ženski centar" koji se bavi reciklažom tekstila i Regionalnu razvojnu agenciju Zlatibor u Užicu.

Održana je panel diskusija o zaštiti životne sredine, a posetili su i užički Narodni muzej gde je predstavljen projekat NEOLIFE - izgradnja arheološkog parka u Užicu. 

Neophodna koordinacija centralnih i lokalnih vlasti 

Svi projekti su potpuno ili delimično finansirani sredstvima Evropske unije. Ova kampanja će trajati do polovine jula i tom prilikom će delegacija EU obići Šabac, Sombor i druge gradove u Srbiji. 

"Cilj kampanje je da motiviše građane Srbije da, zajedno sa nadležnim institucijama, unaprede stanje životne sredine u Srbiji. Prvo smo došli u Užice, jer je ovde 2011. godine počela sa radom prva regionalna deponija upravljanjem čvrstim otpadom, koja pokriva devet opština i dva grada. Na godišnjem nivou se ovde donese 80.000 tona đubreta," rekao je Fabrici i najavio novi projekat u Užicu, a to je izgradnja kišne kanalizacije u MZ Krčagovo.

Ambasador Febrici je rekao da je u proteklih 19 godina EU u životnu sredinu u Srbiji investirala više 400 miliona evra i naglasio da svi projekti treba da se realizuju sa standardima koji postoje u Evropskoj uniji, kao i da je neophodna koordinacija centralnih i lokalnih vlasti.

Uskoro 179 miliona evra bespovratne pomoći  za Srbiju 

Ministarka Jadranka Joksimović je rekla da Srbija, kao kandidat za Evropsku uniju, ima na raspologanju evropske fondove kako bi održala regionalni razvoj i zaštitu životne sredine. Ona je dodala da projekat užičke deponije nije u potpunosti završen i da postoje još neki problemi koji moraju da se reše. 

"Zato smo rešili da od IPA fondova pomognemo sa 6 miliona evra za zaokruživanje ovog projekta, a to je pre svega za podizanje svesti građana i nabavke opreme za primarnu separaciju otpada. To znači da separacija otpada počinje tamo gde nastaje, u domaćinstvima, fabrikama, kompanijama i slično, odnosno da se u nabavljene kante izvrši separacija otpada. To će doprineti da manje otpada bude na samoj deponiji," rekla je ministarka Joksimović.

Po njenim rečima na godišnjem nivou Srbija od evropskih fondova ima oko 200 miliona evra bespovratne pomoći.

"U četvrtak u Briselu, kada budemo otvarali novo poglavlje 9, finansijske usluge, komesar Han i ja potpisaćemo za predpristupnu pomoć IPA 2018 u iznosu od 179 miliona evra bespovratne pomoći. Od toga je 63 miliona namenjeno za projekat za izgradnju postrojenja za pročišćevanje otpadnih voda u Nišu, 40 miliona biće za inovacije, lokalni razvoj, žensko preduzetništvo, za teško zapošljiva lica, žrtve nasilja, a deo novca će biti usmeren za reforme u oblasti vladavine prava, pravosuđa i jačanju administracije," rekla je ministarka.

Srbiji potrebno 160 novih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda

Državni sekretar Dragan Jeremić je rekao da je u Srbiji potrebna izgradnja preko 160 novih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, a koji koštaju oko 6 milijardi evra, tako da bez EU i Evrope ne može ništa da se uradi. 

Direktor "Dubokog" Momir Milovanović upoznao je goste sa radom deponije i osnovnim podacima vezanim za sistem uz podatke da je površina koju deponija pokriva 5.300 kvadratnih kilometara i 335 naseljenih mesta. 

Gradonačelnik Užica Tihomir Petković je rekao da su najveći ekološki problema Užica aerozagađenje i to što nema sistem za prečišćavanje otpadnih voda, pa je iskoristio priliku da od gostiju zatraži da pomognu narednih godina u rešavanju ovih problema.

Građani Srbije godišnje proizvedu 6.9 tona otpada po stanovniku

Pored toga, u ovoj kampanji se ističe da građani Srbije godišnje proizvedu 6.9 tona otpada po stanovniku, čak dve tone otpada više od prosečnog Evropljanina, kao i da se manje od jedan odsto komunalnog otpada reciklira, što je najmanje u Evropi.

Od 3.500 deponija u Srbiji samo osam je u skladu sa standardima Evropske unije. Čak 140 ovih deponija rizično je po zdravlje čovek i okruženje u kome živimo. U većini evropskih gradova gotovo sva domaćinstva (95%) priključena su na kanalizacioni sistem, u Srbiji 75% ukupne gradske populacije ima domove priključene na javni kanalizacioni sistem.

U ruralnim područjima situacija je mnogo teža - samo 9% domaćinstva povezano je sa opštim kanalizacionim sistemom. Samo 21 od 174 opštine ima sistem za preradu vode, a da sva otpadna voda Beograda završava neprerađena u Dunavu.

Iz Evopske unije poručuju da Dugoročno partnerstvo iz godine u godinu jača, o čemu govori i činjenica da do 2030. godine Evropska unija planira da donira Srbiji više od 800 miliona evra za zaštitu životne sredine, u 19 gradova i opština Srbije - od Loznice, preko Кragujevca i Užica do Brusa. Sistemi za prečišćavanje otpadnih voda biće izgrađeni u Loznici, Pančevu, Кraljevu, Brusu i Blacu, Кragujevcu, Sokobanji i Užicu. 

Saopšteno je da je u zaštitu životne sredine u Srbiji uloženo 598 miliona evra, od kojih je 402 donacija Evropske unije, dok je Republika Srbija uložila 196.