EU objavila šta nas to čeka u poljoprivredi do 2030.

Evropska komisija objavila je prognozu poljoprivredne proizvodnje, prihoda poljoprivrednika i uticaja na životnu sredinu za razdoblje 2017.-2030. godine. Budući da su pregovori o izlasku iz Ujedinjenog Kraljevstva iz EU u toku, projekcije se izrađuju na temelju Evropske unije od 28 država članica, odnosno uključujući Veliku Britaniju, za celokupno razdoblje izgleda.

Iako su EU politike biogoriva nakon 2020. godine još uvek nejasne, tržištem biogoriva i dalje će se upravljati od strane politike. Uprkos tome, glavni faktor koji utiče na tržište nakon 2020. godine biće smanjenje ukupne potrošnje benzina i dizela. Smanjena potražnja za biodizelom iz biljnih ulja će uticati na smanjenje proizvodnje uljane repice u EU.

Poljoprivredne površine i proizvodnja šećera

Površina korišćenog poljoprivrednog zemljišta nastavila je da opada poslednjih godina, iako sporijim tempom. Očekuje se nastavak ovog trenda, kada će se do 2030. godine koristiti 172 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta. Isto se odnosi i na obradive površine tokom posmatranog razdoblja. Udeo trajnih travnjaka u ukupno korišćenom poljoprivrednom zemljištu ostaje stabilan, u skladu sa trenutnim zahtevima Zajedničke poljoprivredne politike.

Celokupnu prognozu Evropske komisije za poljoprivredu 2017.-2030. pronađite u dokumentu ispod teksta!

Globalna potrošnja šećera i dalje raste. Međutim, očekuje se da će promena preferencija potrošača i povećanje zdravstvenih problema smanjiti potrošnju šećera u EU za 5% do 2030. godine u korist izoglukoze i drugih zaslađivača. Svetska proizvodnja šećera ponovo bi trebalo da raste nakon dve godine globalnog deficita. Povećana proizvodnja šećera biće pod pritiskom 2018. godine na već niskoj svetskoj ceni belog šećera, pre nego što se stabilizuje. Ukidanjem kvota za šećer, predviđa se povećanje EU proizvodnje za 12% do 2030. godine, čime EU postaje neto izvoznik. Povećanje će biti koncentrisano u najisplativijim područjima, podstaknuto povećanjem prinosa šećerne repe.

Porast proizvodnje žitarica?

Očekuje se da će proizvodnja žitarica u EU porasti na 341 miliona tona do 2030. godine, podstaknuta većom potražnjom za hranom, dobrim izgledima za izvoz (posebno za pšenicu) i povećanom upotrebom žitarica u industriji. Međutim, jači rast će biti zaustavljen zbog ograničenog potencijala za širenje područja pod usevima i sporijim rastom prinosa u EU nego u drugim regionima sveta. Očekuje se da će se zalihe žitarica uravnotežiti ispod istorijskih nivoa, pogotovo pšenica i ječam. Očekuje se da će se cene oporaviti na preko 170 EUR/t u proseku, a na kraju razdoblja oko 194 EUR/t za pšenicu.

Očekivana niža potražnja za biljnim uljima sa tržišta biogoriva stvoriće pritisak na područje uzgoja uljane repice. Povećana potražnja za proteinskim obrocima uglavnom će biti ispunjena povećanjem uvoza soje i domaćom proizvodnjom soje. Proteinski usevi nedavno su doživeli snažnu obnovu sa rekordnom proizvodnjom u 2017/2018. To je podstaklo povoljno političko okruženje i dobra potražnja. Međutim, rast površina pod usevima može se usporiti tokom posmatranog razdoblja, s obzirom na pritiske na cene hrane i korišćenje inputa u proizvodnji. Ovo, zajedno sa nekim poboljšanjima prinosa, dovešće do blagog povećanja proizvodnje u EU.

Mleko i mlečni proizvodi

Uprkos poteškoćama poslednjih godina, očekuje se da će rast svetske i EU potražnje dugoročno podržati svetsko tržište mlečnih proizvoda. Međutim, varijabilnost cena svetskog tržišta će se nastaviti, te se kratkoročna neravnoteža na tržištu ne može isključiti.

Očekuje se da će se globalna trgovina mleka u prahu, obranog mleku u prahu, sira i maslaca u proseku povećati za milion tona ekvivalenta mleka godišnje. To je znatno ispod prosečnog rasta, koji smo videli kod gotovo svih proizvoda u poslednjih 10 godina. Jedini izuzetak je maslac, čija će se prodaja širiti brže nego u poslednjoj dekadi. Kina će ostati vodeći svetski uvoznik mlečnih proizvoda. Očekuje se da će pošiljke u Kinu znatno porasti, iako manje nego u prošlosti.

Paralelno bi bilo potrebno oko 900.000 tona mleka godišnje, kako bi se zadovoljio rast domaće upotrebe u EU. To će se uglavnom odnositi na sir i za preradu ostalih mlečnih proizvoda, kao što su mlečni deserti, praškasti mlečni proizvodi, dečja hrana, proteini i koncentrati sirutke. Nasuprot tome, očekuje se da će direktna potrošnja tekućeg mleka nastaviti da se smanjuje.

Očekuje se veća potražnja za mesom

Očekuje se da će rast svetskog stanovništva i rast prihoda podstaći veću potražnju za mesom u svetu. To će takođe doprineti većem izvozu mesa iz EU. Ipak, 90% ukupne proizvodnje EU mesa će ići potrošačima EU.

Očekuje se da će rast svetskog stanovništva i rast prihoda podstaći veću potražnju za mesom u svetu!

Očekuje se da će se potrošnja po stanovniku EU nastaviti lagano povećavati u prvim godinama posmatranog razdoblja. Međutim, kako se približavamo 2030. godini, potrošnja po stanovniku će se smanjiti prema trenutnom nivou, a živina će preuzeti određeni tržišni udeo u odnosu na ostalo meso. Očekuje se da će se potrošnja svežeg mesa smanjivati, dok će ukupna potrošnja biti podržana daljom upotrebom mesnih proizvoda kao sastojaka u prerađenim proizvodima.

Proizvodnja govedine oporavila se u razdoblju 2014-2016 nakon restrukturiranja mlečnog sektora. Očekivalo se da će se proizvodnja stabilizovati 2017. godini, pre nego što se vrati na trend smanjenja. To će uglavnom biti uslovljeno padom broja krava i nižom domaćom potražnjom.

Nakon višegodišnjeg kontinuiranog pada, očekuje se da će se proizvodnja i potrošnja ovaca i koza nešto povećati.

Zahvaljujući snažnom izvozu u Kinu, 2016. i 2017. godine ponovno su se oporavile cene svinjetine. Proizvodnja svinjskog mesa iskoristila je ovu kratkotrajnu priliku, ali se očekuje da će se proširiti tek neznatno do 2030. usprkos povoljnim cenama hrane.

Specijalizovane kulture

Što se tiče maslinovog ulja, očekuju se dalja strukturna poboljšanja tokom posmatranog razdoblja, što će rezultirati poboljšanim prinosima i većom proizvodnjom. Najveći rast očekuje se u Španiji i Portugalu. Ova dodatna proizvodnja poslužće, kako rastućoj svetskoj potražnji, tako i povećanju potrošnje u EU, osim u glavnim proizvodnim zemljama, tj. Španiji, Italiji, Grčkoj i Portugalu, gde će se potrošnja dodatno smanjivati. EU će ojačati svoj položaj kao najvećeg svetskog proizvođača i izvoznika maslinovog ulja.

Očekuje se da će dalja modernizacija sektora u proizvodnji jabuka postići veće prinose, zahvaljujući starim voćnjacima koji su delimično zamenjeni novim sadnicama, novim proizvodnim metodama, poboljšanom otpornosti na bolesti i suzbijanju štetočina. Očekuje se da će se povećanje prinosa u kombinaciji sa smanjenjem proizvodnog područja dovesti do stabilizacije proizvodnje jabuka. Očekuje se da će se konzumacija svežih jabuka uravnotežiti, dok će konzumacija prerađene jabuke verovatno malo pasti. Međutim, veći će izvoz nadoknaditi ovaj pad.

Očekuje se da će se ukupna potrošnja vina EU stabilizovati nakon dugog razdoblja pada. Međutim, ukupna domaća potrošnja će se smanjiti zbog smanjenja ostalih procesa proizvodnje vina i proizvoda kao što su destilacija, vinsko sirće i vermut. Očekuje se da će EU zadržati stabilan rast izvoza vina, zahvaljujući snažnoj potražnji za vinima sa geografskom oznakom i penušavim vinom. Sveukupno gledano, to će dovesti do neznatnog smanjenja proizvodnje u EU, a povećani prinosi neće u potpunosti nadoknaditi pad površina vinograda.

Očekuje se da će EU proizvodnja svežeg paradajza ostati relativno stabilna, uprkos porastu prinosa, koji proizlaze iz dužih proizvodnih razdoblja. Očekuje se da će njihova potrošnja blago pasti, ali da će se potrošnja prerađenog paradajza malo porasti.

Prihod od poljoprivrede

Očekuje se da će se ukupni poljoprivredni prihod u EU značajno smanjiti u stvarnom vremenu tokom posmatranog razdoblja. Nasuprot tome, očekuje se da će poljoprivredni dohodak po radniku neznatno porasti, zbog nastavka strukturnih promena i broja ljudi koji napuštaju poljoprivredu. Očekivani porast vrednosti proizvodnje biće delimično nadoknađen očekivanim povećanjem troškova proizvodnje, koji proizlaze uglavnom iz većih cena energije i snažnijem obaranju cena.

Promene u stočarstvu ključne za zaštitu životne sredine

Ovaj izveštaj takođe raspravlja o očekivanom uticaju tržišta na određene pokazatelje zaštite životne sredine, kao što su oni za emisiju gasova staklene bašte i štetnih materija u vazduhu, te višak azota. Promene u stočarstvu biće glavni faktor za emisije. To je zato što većina emisija gasova staklene bašte u poljoprivredi proizlazi direktno ili indirektno iz uzgoja životinja. Očekuje se smanjenje emisija usled smanjenja ukupnih stočnih stopa EU do 2030. godine. U poređenju sa 2008. godinom, očekuje se da će gasovi staklene bašte pasti za 1,5%, a emisije amonijaka za 10%.

Kurs evra do 2030.

Makroekonomske pretpostavke uključuju nastavak niske cene nafte, ali umereno povećanje do 90 dolara po barelu do 2030. godine. To je niži nivo nego što je pretpostavljeno u prethodnim izgledima. Evro će verovatno ostati konkurentan u kratkom razdoblju. U srednjoročnom razdoblju pretpostavljaju da će se kurs osetno umiriti, dostigavši 1,23 USD/EUR do 2030. godine. Očekuje se da će kratkoročni ekonomski rast u Evropskoj uniji biti nešto jači od prethodno predviđenih, tek nešto viši od 2%. U srednjoročnom razdoblju (tj. 2020.-2030.), pretpostavlja se godišnja stopa rasta između 1,5-1,8%.

Izvor: ec.europa.eu, Foto: alptraum/bigstockphoto.com