EU parlamentarci traže veće podsticaje za mala i srednja gazdinstva

Evropski parlament je na plenarnoj sednici, održanoj u Strazburu, doneo svoje smernice za reformu Zajedničke poljoprivredne politike (ZPP). Za izveštaj "Budućnost hrane i poljoprivrede", koji je u ime Kluba Evropske narodne partije (EPP) sastavio nemački poslanik Herbert Dorfman glasala je većina poslanika.

Navedeni izveštaj je odgovor Evropskog parlamenta na Komunikaciju Komisije od 29. novembra 2017. godine o budućnosti hrane i poljoprivrede. Izveštaj je donesen uoči predstavljanja reforme Zajedničke poljoprivredne politike i novog zakonodavnog paketa koju je prošlog petka predstavio evropski komesar za poljprivredu i ruralni razvoj Fil Hogan. Hogan je tom prilikom istakao da će u obzir uzeti i smernice Evropskog parlamenta.

ZPP je od presudne važnosti za oko 12 miliona poljoprivrednih gazdinstava, u celoj Evropi, u kojoj poljoprivredna zemljišta čine 47% evropske teritorije i gde živi 22 miliona poljoprivrednika i poljoprivrednih radnika, doznajemo iz kancelarije evroparlamentarke Marijane Petir. 

ZPP učiniti jednostavnijom i fleksibilnijom

Poslanica u Evropskom parlamentu i članica Odbora za poljoprivredu i ruralni razvoj Marijana Petir iskazala je želju da ZPP kao najdugovečnija i najuspešnija politika u EU to bude i ubuduće. "ZPP moramo učiniti jednostavnijom i fleksibilnijom, ali ne na način da birokratiju samo s evropskog nivoa spustimo na nacionalni, već da poljoprivrednici osete stvarno olakšanje i korist", istakla je Petirova.

Ona je naglasila da se budžet za poljoprivredu ne sme smanjivati, a podsticaje treba usmeriti na mala i srednja porodična poljoprivredna gazdinstva koja su stvarni nosioci proizvodnje hrane i očuvanja ruralnog prostora.

Osim toga, Petirova, koja je ujedno i ambasadorika Kluba poslanika Evropske narodne partije za izbor najboljeg hrvatskog mladog poljoprivrednika, smatra da je potrebno dodatno mobilisati novčana sredstva u okviru drugog stuba za mlade poljoprivrednike u cilju postizanja generacijske obnovu. "Mladim poljoprivrednicima treba olakšati ulazak u posao otklanjanjem prepreka i uvođenjem specijalizovanih programa koji će starijim poljoprivrednicima ujedno omogućiti lakši odlazak u penziju", rekla je Marijana Petir.

I rad žena treba da bude priznat i plaćen

Petirova se osvrnula i na položaj žena u seoskim područjima podsetivši na to kako dosada ni jedna država članica nije uvela tematski potprogram za žene u ruralnim područjima, te ih je kao izvestiteljica Evropskoga parlamenta pozvala da to učine jer nam je cilj, kako je kazala, "poboljšanje opšteg položaja žena u seoskim područjima i da njihov rad bude priznat i plaćen".

U smernicama Evropskoga parlamenta je navedeno da direktna plaćanja daju prvi značajni sloj stabilnosti i sigurnosti za prihode poljoprivrednih gazdinstava, s obzirom na to da ona predstavljaju opipljiv udeo godišnjih poljoprivrednih prihoda, odnosno do čak 100% poljoprivrednih prihoda u određenim regijama. Ta bi plaćanja trebalo zadržati da bi se pomoglo poljoprivrednicima da se takmiče s trećim zemljama pod jednakim uslovima. Evropski parlament snažno se protivi svakoj ideji renacionalizacije ZPP-a, naročito u prvom stubu, zatošto bi to narušilo (relativno) ravnopravan odnos poljoprivrednika na zajedničkom tržištu i uništilo same temelje ZPP-a.

Nužna usmjerenija potpora za raznolike poljoprivredne sustave

U izveštaju se naglašava da direktna plaćanja treba da budu jače usmerena na poljoprivrednike s obzirom na to da su oni ti koji doprinose stabilnosti i budućnosti naših ruralnih regija, a ona se se suočavaju s ekonomskim i tržišnim rizicima. Mali poljoprivrednici čine gotovo 40% poljoprivrednih gazdinstava EU-a, ali primaju samo 8% subvencija ZPP-a. Zato Evropski parlament smatra da je nužna usmerenija podrška za različite poljoprivredne sisteme, posebno za mala i srednja porodična poljoprivredna gospodarstva i mlade poljoprivrednike, da bi se produktivnim poljoprivrednim sektorom u ekonomskom, socijalnom i u pogledu životne sredine ojačala ekonomija lokalnih zajednica i regija.

Većina poslanika smatra da se to može ostvariti uvođenjem obavezne više stope podsticaja za prve hektare gazdinstva, povezane s prosečnom veličinom gazdinstava u državama članicama, s obzirom na širok raspon veličine poljoprivrednih gazdinstava širom Evropske unije. Izveštaj ističe da bi podrška za veća poljoprivredna gazdinstva trebala da bude degresivna i da odražava ekonomiju razmera, a da o obaveznim gornjim granicama treba odlučivati na evropskom nivou te da se fleksibilnim kriterijumima uzme u obzir kapacitet poljoprivrednih gazdinstava i zadruga u njihovom osiguranju stabilnih radnih mesta kojima će se stanovništvo zadržati u ruralnim područjima. Takođe, Parlament smatra da bi sredstva koja se oslobode na osnovu gornjih granica i degresije trebalo zadržati u državi članici ili regiji iz koje potiču.

Predlažu bolju usmerenost već postojećih programa

U vezi sa drugim stubom ZPP-a koji je namenjen ruralnom razvoju, ovaj izveštaj poziva na dodatne mere i napore koji bi morali da podupru održivost ruralnog prostora i poboljšaju kvalitet života u tim prostorima, ali i uspešniju realizaciju ciljeva poljoprivredno-ekoloških i klimatskih mera kao i programa koje treba pratiti adekvatnim nivoom finansiranja. Evropski poslanici smatraju da ti programi treba da budu dodatno pojednostavljeni, usmereniji i efikasniji, da bi poljoprivrednici stvarno mogli da ispune ambiciozne ciljeve u pogledu zaštite životne sredine, biološke raznolikosti, upravljanja vodama te ublažavanja klimatskih promena, uz garanciju minimalne birokratije na nivou poljoprivrednog gazdinstva i uzimajući u obzir lokalne uslove i odgovarajuće kontrole koje sprovode države članice EU.

Uz navedeni, izvještaj EP predlaže i mnoga poboljšanja i bolju usmerenost postojećih programa poput programa podrške pčelarskom sektoru i uvođenje podstocaja za pčelare u prvom stubu ZPP-a uključujući direktne podsticaje po pčelinjem društvu.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor