EU subvencijama treba hitna reforma - usmeriti sredstva malim i srednjim poljoprivrednicima

Ako evropski poljoprivrednici i kompanije žele da izbegnu klimatski kolaps i ekonomske poteškoće, uobičajeno poslovanje više nije opcija.

Glavna je to poruka zajedničkog izveštaja predstavljenog predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen 4. septembra, kao rezultat sedmomesečnih intenzivnih pregovora među 29 organizacija uključenih u poljoprivredno-prehrambeni sektor, često suprotnih stavova, piše Politico.eu.

Nova vizija za hranu i poljoprivredu

Izveštaj naglašava potrebu za hitnom reformom sistema poljoprivrednih subvencija EU-a, čiji proračun prelazi 300 milijardi evra. Umesto da se nastave nagrađivati najveće farme, predlaže se usmeravanje subvencija prema malim i srednjim poljoprivrednicima, kojima je ona najpotrebnija.

Trenutni sastav subvencija zasnovan na površini već je dugo kritikovan, ali sprovođenje značajnih promena se pokazalo teškim. Uprkos tome, po prvi put postoji konsenzus među poljoprivrednim lobijima i ostalim zainteresovanim stranama o potrebi podrške manjim farmama.

Predlaže se uvođenje zasebnih ekoloških plaćanja za poljoprivrednike koji koriste održive prakse, a ovaj program ne bi trebao da zavisi od toga da li će se poštovati dodatna ekološka pravila koja nadilaze postojeće zakone EU-a, kao što su ona o zagađenju nitratima ili zaštiti staništa.

Učesnici su takođe zatražili "godišnje značajno povećanje" ekoloških subvencija.

Što se tiče održivih prehrambenih sistema, izveštaj preporučuje smanjenje konzumacije mesa i mlečnih proizvoda i promovisanje biljnih alternativa.

Takođe se poziva na reviziju zakonodavstva EU-a o označavanju hrane, posebno u pogledu marketinga usmerenog prema deci, uz zagovaranje poreskih olakšica i drugih fiskalnih podsticaja kako bi održivi izbor postao podrazumevan.

Kontroverzni ekološki zakoni

Poljoprivredni sektor, koji doprinosi više od 10 odsto ukupnog efekta staklene bašte u EU-u, uglavnom iz stočarstva, takođe je ključna tema. Iako EU planira da smanji ovaj efekat za najmanje 55 odsto do 2030. godine, poljoprivreda još nema konkretne ciljeve.

Izveštaj predlaže prilagođene planove za različite poljoprivredne sisteme, sa posebnim fokusom na stočarstvo. Predloženi su teritorijalni akcijski planovi za regione sa visokom koncentracijom stoke, kao što su svinjogojstvo u Kataloniji i Holandiji, uz mogućnosti dobrovoljnog otkupa životinja i prekvalifikacije poljoprivrednika.

Učesnici su također podržali neke od najkontroverznijih ekoloških zakona EU-a, poput zakona o obnovi degradiranih ekosistema i zatražili osnivanje "dobro finansiranog fonda za obnovu prirode" izvan poljoprivrednog proračuna.

Posebno se ističe potreba za revizijom zastarelih pravila o dobrobiti životinja, uključujući zabranu korišćenja kaveza na farmama, uz prelazno razdoblje prilagođeno vrsti.

Takođe je predloženo uvođenje standarda za procenu održivosti farmi, kao i fonda za pravednu tranziciju koji bi olakšao prelaz na održiviji agro-prehrambeni sektor i to na teritoriju cele EU. 

Uspešan prehrambeni i poljoprivredni sektor

U pokušaju odgovora na nezadovoljstvo poljoprivrednika zbog niskih prihoda i sve strože ekološke regulative pred izbore za EU, fon der Lajen je ponudila ustupke poljoprivrednim lobijima, što je izazvalo kritike ekoloških nevladinih organizacija i progresivnih zakonodavaca. 

U izveštaju o dijalogu, na 100 stranica, naglašava se da su poljoprivredna i prehrambena proizvodnja ključni za evropsko društvo i sigurnost.

"Ishod ovog strateškog dijaloga pokazuje da je moguće prevazići polarizovanu raspravu i stvoriti poverenje među vrlo raznolikim zainteresovanim stranama. Sada imamo vrlo čvrste temelje za razvoj nove vizije za hranu i poljoprivredu u Evropi“, rekla je fon der Lajen.