Eurostat: Srbija 51 odsto ispod proseka po individualnoj potrošnji

Stvarna individualna potrošnja (AIC) po stanovniku prošle godine je iznosila 34 odsto ispod proseka EU-a što predstavlja blago povećanje od jedan odsto u odnosu na 2018. godinu, pokazuje istraživanje Eurostata.

Luksemburg - zemlja sa najvišim standardom

U samo devet zemalja Unije stvarna individualna potrošnja merena standardom kupovne moći u 2019. bila je veća od evropskog proseka.

Prvo mesto kao i 2018. godine zauzeo je Luksemburg s najvišim standardom od 35 odsto iznad evropskog proseka. Takođe, odmah mesto iza zadržala je Nemačka (22 odsto), a slede je Austrija, Danska, Belgija, Holandija, Finska, Francuska i Švedska sa potrošnjom od devet do 18 odsto iznad proseka.

U Italiji, Irskoj, Kipru, Litvaniji i Španiji nivou su bili do 10 odsto ispod proseka EU-a, dok su Portugalija, Češka, Malta i Slovenija zabeležile od 10 do 20 odsto. Poljska, Rumunija, Grčka i Estonija bile su između 20 i 25 odsto ispod proseka.

Važno je napomenuti kako je Rumunija zabeležila najveći skok standarda iskazan stvarnom individualnom potrošnjom, izjednačivši se sa Poljskom potrošnje od 21 odsto ipak i dalje ispod proseka Unije.

U Srbiji potrošnja 51 odsto ispod proseka

Prema podacima, pet država članica zabeležilo je više od 25 odsto ispod proseka Unije. Osim Hrvatske, na spisku su Letonija (29 odsto), Slovačka (31 odsto), Mađarska (33 odsto) i poslednja na listi Bugarska (42 odsto).

Što se tiče susednih zemalja, a koje nisu članice EU, stvarna individualna potrošnja u Srbiji je iznosila 51 odsto ispod prosjeka, a u Bosni i Hercegovini 59 odsto što je čini najgorom državom na ukupnoj listi evropskih zemalja.

Tokom poslednje tri godine AIC po glavi stanovnika u odnosu na prosek EU-a ostao je relativno stabilan u većini država članica. Međutim, očigledan porast zabeležen je u Rumunjskoj (79 odsto u poređenju sa 70 odsto u 2017.), Litvaniji (92 odsto naspram 89), Portugaliji (86 odsto u odnosu na 83 odsto), Malti (85 odsto naspram 82), Sloveniji (83 odsto naspram 80) i Bugarskoj (58 odsto naspram 55).

Suprotno tome, najočigledniji pad zabeležen je u Švedskoj (109 odsto u 2019. u odnosu na 113 u 2017.), Nemačkoj (122 odsto naspram 124), Austriji (118 odsto naspram 120) i Španiji (91 odsto naspram 93).

Po BDP-u Hrvatska pretposlednja

Evropski statističari naglašavaju i kontinuirano velike razlike među zemljama EU kada je u pitanju BDP po stanovniku meren standardom kupovne moći. Kao i kod AIC-a, Luksemburg je zadržao prvo mesto, a BDP mu je čak dva i po puta veći od proseka, tačnije 60 odsto.

Na drugom mestu nalazi se Irska sa dvostruko većim prosekom (93 odsto), a slede je Danska, Holandija, Austrija i Nemačka, čiji je BDP u 2019. bio 20 do 30 odsto veći od proseka Unije.

Najbliža mu je Francuska sa BDP-om po stanovniku šest odsto iznad proseka kao i Češka, Španija i Italija, gde je bio niži do 10 odsto. Malta je tačno na nivou proseka.

BDP u sektoru poljoprivrede u 2019. godini niži za 1,6 odsto

Od 10 do 30 odsto manji BDP po stanovniku od proseka beležili su Kipar, Litvanija, Portugalija, Slovenija, Poljska, Estonija, Slovačka i Mađarska. Hrvatska se u 2019. ponovo našla na pretposlednjem mestu sa BDP-om po stanovniku iskazanim standardom kupovne moći 35 odsto nižim od proseka EU.

Grupu zemalja sa BDP-om po stanovniku 30-ak posto ispod proseka EU-a čine još Grčka, Letonija i Rumunija i Bugarska.