Evropa bi do 2050. mogla da prehrani svoje stanovništvo bez uvoza, kažu naučnici

Studija koju je sproveo francuski Nacionalni centar za naučna istraživanja (CNRS) otkrila je kako bi bilo moguće prehraniti celo stanovništvo Evropu do 2050. godine bez potrebe za uvozom, piše euronews.

Istraživanje koje gleda u prošlost kako bi promenilo budućnost, otkrilo je da su faktori životne sredine i povećana upotreba sintetičkih đubriva od Drugog svetskog rata doveli do toga da je Evropa nastavila da uvozi poljoprivredna dobra.

Životinjski proizvodi, na primer meso, mlečni proizvodi, riba, ali i povrće dolaze iz zemalja izvan našeg kontinenta kako bi prehranili stanovništvo i održali kapacitet zaliha na policama trgovina. Prema Eurostatu, najviše uvozimo proizvode od povrća, tačnije njih 47 odsto, dok oni životinjskog porekla čine 20 odsto.

Tri faze za nezavisnost od uvoza

Sada su naučnici iz CNRS-a zaključili da bi u tri faze mogli da imaju ekološki, održiv poljoprivredno-prehrambeni sistem, prilagođen biološkoj raznovrsnosti koji bi mogao da dovede do nezavisne proizvodnje svoje hrane do 2050.

Prema njihovom istraživanju, prvi korak uključuje promenu načina ishrane koji uključuje smanjenje broja proizvoda životinjskog porekla. Između 1961. i 2013. godine evropsko stanovništvo se povećalo što je imalo snažan učinak na ukupnu potrošnju proteina, koja je porasla sa 35 na 55 odsto. To znači da se ona u proseku svakog pojedinca povećala za čak 80 odsto. Stoga istraživači smatraju da bi ograničenjem te potrošnje smanjio pritisak na stočarstvo, a time i želja za uvozom.

Drugi bi korak trebalo da uključi oslobađanje od industrijske poljoprivrede stvaranjem prostora za rotaciju useva korišćenjem postojećih poljoprivrednih površina. Očekuje se da bi se time koristilo manje pesticida i veštačkih đubriva, čime bi se smanjila i količina proizvedenog azota i njegovo ispuštanje u atmosferu. 

Poslednji korak uključuje udruživanje useva i stoke koji skoro i ne postoje u sadašnjoj industriji. Naučnici se nadaju da bi ova neposredna blizina životinja i biljaka omogućila lakši proces ponovne upotrebe đubriva. Takođe, navode, da bi recikliranje ljudskog otpada moglo biti ključan faktor u stvaranju čistije Evrope do 2050. godine. Procenjuje se bi oporavak oko 70 odsto takvog otpada moglo da napravi ogromnu razliku u nastojanju za čistijom i ekološki prihvatljivijom Evropom.

Zaključak naučnika je da bi procesom od ta tri koraka, naš kontinent mogao da bude ključni igrač u industriji izvoza hrane.