Gajenje biljaka - dokazana terapija bez premca

Lekoviti učinci boravka i rada u bašti bili su poznati još u antička vremena, a savremena nauka fokusirala se na takav način lečenja u XIX veku, kada je dr Bendžamin Raš (Benjamin Rush), otac američke psihijatrije, opisao rezultate jednog istraživanja koje je dokazalo pozitivne efekte uzgajanja biljaka na mentalno obolele osobe. Nakon toga, ova vrsta aktivnosti dugo je ostala van fokusa medicine, ali poslednjih godina sprovodi se veliki broj istraživanja na tu temu.

A rezultati su zaista zapanjujući: ustanovljeno je da su baštenski poslovi izvanredna pomoć ne samo u lečenju psihičkih, već i mnogih drugih oboljenja, pa se u saradnji sa stručnjacima za hortikulturu u bolnicama širom sveta, čak i onim najuglednijim, kao što je Opšta klinika u Masačusetsu, uređuju površine odgovarajućih proporcija sa tačno propisanim vrstama, bojama, mirisom i teksturom rastinja, koje se nazivaju lekovitim baštama.

Terapijski vrtovi kao lek

Hortikulturalna terapija zavisi od stanja, potreba i želja pacijenata: ponekad je to samo boravak u prijatnom okruženju, gde se razgovara sa najbližima, sluša muzika ili jednostavno posmatra lep pejzaž. No, mnogo češće to je rad u lejama, sadnja i negovanje biljaka, dakle aktivan pristup koji pokazuje odlične rezultate u terapiji gotovo svih savremenih bolesti.

Kome pomaže "vrtna terapija"?

Osim što smanjuju nivo stresa i otklanjaju negativne misli, smanjujući tako napetost mišića i jačajući imunološki sistem, nepobitno je dokazano da boravak i aktivnosti u ambijentu oplemenjenom biljkama snižavaju krvni pritisak, regulišu srčani ritam, preveniraju srčani i moždani udar i ublažavaju njihove posledice. Ustanovljeno je da se pacijenti koji se podvrgavaju hortikulturalnoj terapiji brže oporavljaju od bolesti i nakon operacija, čak i ako su samo posmatrali lep pejzaž, a pritom je bol, kao prateći simptom oboljenja, bio znatno slabiji, pa su uzimali manje doze analgetika. Obimna istraživanja pokazala su da boravak i rad u vrtu pomažu i u slučaju zavisnosti od droga, alkohola i tableta, teških opekotina, HIV-a, kancera i, naravno, psihičkih oboljenja i demencije.

Hortikulturalna terapija prevenira rak dojke

Evo dobrog razloga da se dame, koje tek planiraju da oplemene cvećem svoj dom, terasu ili dvorište, što pre prihvate tog posla: nedavna studija pokazala je da, ukoliko se bar tri puta nedeljno posvete sadnji i nezi biljaka, smanjuju rizik od kancera dojke za čak 13%-17%. Ovo se odnosi na pripadnice lepšeg pola svih godina, a naročito one u postmenopauzi, no, o kojoj god dobi da je reč, eksperti veruju da će ova činjenica ohrabriti žene da u svoj raspored uključe gajenje cveća (povrća, voća). 

Idealna za obolele od autizma

Hortikulturalna terapija poboljšava kognitivne i fizičke sposobnosti kod ljudi obolelih od autizma, složenog poremećaja u razvoju mozga, koji se manifestuje nesposobnošću komunikacije i ponavljajućim obrascima ponašanja. Ovo su potvrdila istraživanja na jednom američkom univerzitetu, a naučnici ističu da je pacijentima, među kojima su preovladavala deca uzrasta do 12 godina, veoma prijao rad s biljkama i da su mnoga od njih otvoreno iskazivala radost, zabeležen je manji broj agresivnih ispada, a poboljšale su im se koncentracija i koordinacija pokreta. Uz to, mladi pacijenti su, zajedno sadeći cveće i brinući se o njemu, pokazivali želju da se međusobno druže. U drugoj studiji, u kojoj su učestvovali ispitanici oboleli od Aspergerovog sindroma, blažeg oblika autizma, rezultati su bili još bolji. 

Šta kažu psiholozi?

Oduvek naklonjeni ovoj vrsti terapije, psiholozi ističu njene brojne prednosti, koje osim dobrobiti na fizičkom planu, podrazumevaju produbljivanje svesti, širenje vidika, i, shodno tome, pozitivniji odnos prema životu i svetu.

Imajte na umu sledeće: da biste osetili ove dobrobiti, ne treba vam dvorište veličine pašnjaka - dovoljno je da za početak imate nekoliko saksija.  

• Briga za biljke razvija osećaj odgovornosti i uči nas da poštujemo život i potrebe drugih bića.
• Svest o tome da smo negovatelji, da se staramo o živom stvoru, koji nema nikog drugog osim nas, čini da imamo više samopouzdanja  i jača naše samopoštovanje. 
• Vrtlarstvo nam pomaže da se opustimo i udaljimo od svakodnevice, uz njih se bavimo bezbrižnim delom sebe, bez rokova i pritisaka. Često se baš u vrtu, kada su misli slobodne i neopterećene, javljaju dobre ideje, koje nam u svakodnevnoj jurnjavi nikada ne bi pale na pamet.
• Kretanje u vrtu, saginjanje, okopavanje, plevljenje, sve to zahteva dosta fizičkog naprezanja koje, kao što znamo, podstiče lučenje hormona sreće - serotonina i dopamina, a istovremeno smanjuje produkciju kortizola, hormona stresa. Umor koji se nakon toga oseti je zdrav i pomoći će nam da spavamo "kao bebe!.
• Okruženi biljkama, podsetićemo se da živimo u sadašnjem trenutku. Naime, jedan od najboljih načina da smirimo uznemireni um i poboljšamo raspoloženje jeste da budemo "prisutniji", a u vrtu ćemo na najbolji način postati svesniji svojih čula. Dakle, slušajmo, gledajmo, dodirujmo, mirišimo.
• Baštovanstvo uključuje davanje života, ali i priznavanje njegovog kraja, ono je svojevrstan podsetnik na činjenicu da od prašine dolazimo i da se prašini vraćamo. Ono nas inspiriše na razmišljanje o prirodnom ciklusu života i pomaže nam da lakše prihvatimo neminovnost kraja.
• Neki aspekti vrtlarstva omogućavaju nam da ispraznimo bes i agresiju. Recimo, orezivanje ograde, skraćivanje grana i stabljika, čupanje korova. Sve je korisno, ali zahteva "primenu sile". Naravno, to ćemo, pošto smo već naučili da budemo obzirni prema svojim zelenim ljubimcima, činiti tako da ih ne ozledimo. 

Autor: Angelina Čakširan