Većina vlasnika, u nedostatku informacija, svoje pse sahranjuje u dvorištu, po parkovima ili obližnjim šumarcima, što je najstrože zabranjeno.
Pas za mnoge nije samo životinja koja čuva domaćinstvo i imanje. Vlasnici pasa jako dobro znaju da njihov četvoronožni ljubimac vremenom postaje i njihov najbolji prijatelj, ali na neki način i član porodice. Ali, pošto životinje žive kraće od ljudi, jednog dana dođe i onaj bolan rastanak, kada pas ugine.
Prvo slede neverica i šok, a nakon toga i pitanje: gde sahraniti psa, posebno onog od preko 50 kilograma. Kome se obratiti?
Naime, u Srbiji ne postoji legalno i zvanično groblje za kućne ljubimce. Iako je plan za izgradnju groblja na Novom Beogradu u bloku 51 postoji još od 1996. godine, do realizacije nikada nije došlo, a u septembru ove godine direktor "Veterine Beograd" Budimir Grubić najavio je da će prvo groblje za kućne ljubimce biti na Bežanijskoj kosi, jer se za time ukazala velika potreba, posebno posle velikih poplava u Obrenovcu, iz 2014 godine.
Takođe, ni u Novom Sadu ne postoji groblje za kućne ljubimce, ali je takođe najavljeno da vojvođanska prestonica treba da ga dobije 2019. godine. Groblje za kućne ljubimce nemaju ni ostali veći gradovi u državi.
U Novom Sadu uginule životinje preuzima JKP "Zoohigijena", a u tom preduzeću kažu da je još 2014. godine pokrenuta je inicijativa za izgradnju groblja za kućne ljubimce. Lokacija je još u razmatranju, a ono što se već duže vreme spominje je Alibegovac.
U Srbiji ne postoji groblje za kućne ljubimce (Foto: jenniferva / Pixabay)
Prema mini istraživanju našeg portala, praksa pokazuje da većina vlasnika u nedostatku informacija, svoje pse sahranjuje u dvorištu, po parkovima ili obližnjim šumarcima, čime nesvesno zagađuju okolinu. Inače, ovakov vid sahranjivanja je najstrože zabranjen. Zbog toga je najbolje rešenje pozvati službu koja se time bavi. Za sada kafilerije, odnosno državne veterinarske stanice na poziv odnose uginule životinje, a cena su slične u svim gradovima u Srbiji.
Ali pre blizu dve godine u Novom Sadu je otvoren prvi krematorijum za kućne ljubimce u Srbiji "Aurorapet". Posle kremacije, vlasniku ostaje urna kao uspomena na ljubimca.
Kako kaže vlasnik Milan Mišković, na početku su imali svakakvih reakcija, a posebno one koje su se odnosile na "moral". Ipak, ubrzo je čak i takvima postalo sasvim jasno da je kremacija kućnih ljubimaca posve moralan i human posao.
"Kod nas se veoma vodi računa o klijentima, jer su svi veoma tužni i potrešeni, a procedura je sledeća: dolazak na kućnu adresu, preuzimanje uginulog ljubimca, njegovu kremaciju i dostavu urne sa pepelom vlasniku. Kremacija se obavlja po najvišim standardima, po ugledu na krematorijume u visoko razvijenim zemljama Evrope i sveta, a uz poštovanje svih postojećih kriterijuma u vezi sa očuvanjem životne sredine", kaže Mišković.
Urne za pepo ljubmaca od ekoloških materijala
Nakon kremacije, pepeo kućnih ljubimaca se pohranjuje u biorazgradive vrećice i urne od ekoloških materijala, a po želji vlasnika vrećica sa ostacima ljubimca može biti dostavljena i u saksiji sa biljkom po izboru, čime ljubimac, na izvestan način, "nastavlja da živi" u svom nekadašnjem domu.
Ove usluge za sada najviše traže vlasnici pasa i to uglavnom iz Novog Sada, Beograda i okoline, Loznice, Niša i Šapca, ali i iz drugih krajeva Srbije.
Foto: privatna arhiva krematorijum "Aurorapet"
Tagovi
Autor
Najveća zabeležena suša naterala firmu koja proizvodi penušava vina da otpusti radnike jer grozđa - nema
Edamame je naziv za dobro poznatu mahunarku - jede je i Novak Đoković
Nije platio saobraćajnu kaznu, pa u zatvor otišao - traktorom
Protest zbog naplate takse u NP "Tara" - plaćanja oslobođeni i vozači sa užičkim tablicama
