• Srednjobanatski okrug
  • 21.06.2016. 11:00

Grad skinuo usev, šteta se procenjuje

Grad praćen kišom i olujnim vetrom koji se u poslednjih 48 sati u dva navrata sručio na atare Zrenjanina, Aradca, Melenaca, Elemira, Mihajlova i joše nekih sela naneo je velike štete ratarima, povrtarima i voćarima. Štete se procenjuju, a poljoprivrednici strepe od novog nevremena.

  • 2.213
  • 324
  • 0

Od početka meseca, a zaključno sa 20. junom u srednjem Banatu palo je od 90 do 130 litara kiše po kvadratnom metru. U poslednjih 48 sati količina padavina bila je od 40 do 70 litara po kvadratnom metru, dok je vetar duvao brzinom od 40 do 50 kilometara na sat.

Ovakvo vreme dovelo je do poleganja useva, a tamo gde je padao suvi grad ili grad zajedno sa kišom, žetva je završena. Valja znati da je višegodišnji prosek padavina za jun 80 litara po kvadratnom metru, a kada ta količina padne u ovako kratkom vremenu pa još ako uljučuje grad, onda su štete zaista velike.

Žetva završena i pre nego je počela?

Kada je olujno nevreme koje je zahvatilo deo srednjeg Banata u nedelju u popodnevnim satima prošlo, neki poljoprivrednici su krenuli put svojih njiva kako bi videli kolike su štete. Nisu ni slutili da će se tokom noći na njihove njive opet sručiti grad i jaka kiša.

Polegla pšenica
Polegla pšenica

Ognjen Rackov iz Zrenjanina pod pšenicom ima 40 ha. Žetvu je počeo pre dva dana, hlebno žito je skinuo sa 1,5 ha i ostvario prinos od 6,5 t/ha. Nije ni slutio da će umesto njega na 10 ha žito skinuti nevreme. "Od 50 ha kukuruza koliko sam proletos zasejao, 10 ha pogodilo je nevreme. Listovi su izbušeni, biljke oštećene, ali verujem da ukoliko se ovakva situacija ne ponovi, usev će se ipak izvući. To ne mogu reći za suncokret. Na šest hektara šteta je stoprocentna. Preostala 34 ha nisu pogođena ovim nevremenom. Inače, svi usevi su osigurani i na njive su izašli i procenitelji štete", kaže Rackov.

Njegov kolega iz Mihajlova Beni Seregi svoje useve nije osigurao. On neće imati šta da žanje. Gotovo potpunu štetu nevreme je prouzrokovalo na četiri katastarska jutra pšenice i na pet hektara koliko ima pod kukuruzom i suncokretom.

Zorica Rajačić iz PSS Zrenjanin kaže da je najugroženija bila pšenica. Ona je ili u potpunosti sravnjena sa zemljom ili, ukoliko nije polegla, klas je ostao bez zrna. Ono je završilo na zemlji, a u samom klasu jedva da je ostalo jedno ili dva zrna. Da bi ratari na neki način nadoknadili nanetu štetu, jedino što mogu da urade je da se opredele za postrnu setvu, ali samo na parcelama na kojima postoje sistemi za navodnjavanje. Kako se većina poljoprivrednika u ovom delu Banata bavi tzv. suvim ratarenjem, biljna proizvodnja na ovim parcelama za ovu proizvodnu godinu nažalost je završena.

Da li je moguća regeneracija okopavina?

Soja
Oštećeni usev soje

Kukuruz, soja i šećerna repa se mogu regenerisati u zavisnosti od stepena oštećenja. "Soja se najbrže regeneriše, ali brzina zavisi od stepena oštećenja. Kukuruzi i niži i viši su jednako oštećeni. Ali, na većini njiva kod ovog useva je sačuvana metlica i ona se nalazi u ovojnim listovima. Kukuruz će ih razviti, što znači da postoji mogućnost regeneracije. Ipak, prinos će svakako biti umanjen jer će ove biljke u narednom periodu biti osetljivije na stresne uslove kao što je visoka temperatura vazduha, kao i na bolesti. Suncokret se sada nalazi u fazi butonizacije, i ukoliko su butoni polomljeni, do regeneracije neće doći", objašnjava Rajačić.

Poljoprivrednici čiji suncokreti su oštećeni u visokom procentu ili totalno, nemaju mnogo izbora. U takvim situacijama je teško dati savet šta im je činiti, da li da zaseju novi usev ili ne, a pre svega koju biljnu vrstu.

Ni najstariji Mihajlovčani ne pamte ovakvu elemetarnu nepogodu

Uništeni povrtarski usevi
Velike štete i na povrtnim usevima

Beni Seregi kaže da ni najstariji žitelji Mihajlova ne pamte da su imali ovolike štete od nevremena. Inače, Mihajlovčani su nadaleko čuveni povrtari i glavni su snabdevači povrćem zrenjaninskih i okolnih pijaca, a neki od njih imaju i ugovorenu proizvodnju sa trgovinskim lancima.

"Osim pšenice, kukuruza i suncokreta veliku štetu imam i na njivama pod povrćem. Pre dva dana obišao sam šargarepu koju sam imao na 10 ha i peršun koji je bio na četiri hektara. Usevi su izgledali odlično i sve je obećavalo da će od ovog povrća biti dobre zarade. Sada je sve sravnjeno sa zemljom. Više se i ne vidi da je na tim njivama nešto bilo posejano. Za sat vremena sve je nestalo. Prvo je padao krupan suvi grad koji je i bio najopasniji, a zatim je počela i kiša praćena olujnim vetrom. U zemlji su ostale rupe od leda. Šta ću sada da radim, ne znam. U ovom trenutku nemam nikakvo rešenje. Sreća pa plastenici nisu oštećeni", razočarano priča Beni Seregi.

Povrće na parcelama koje je zadesilo nevreme bez grada u većini slučajeva je oštećeno i delimično ili potpuno pod vodom. U svakom slučaju, na ovaj ili onaj način stradale su i bašte.

Grad je obrao i voće

Grad veličine lešnika koji je u velikim razmerama pogodio atar Melenaca i delom Elemira, naneo je velike štete voću, koje u pojedinim potezima iznose i 100 procentata, kažu u zrenjaninskoj PSS.

"U voćnjacima koje je pogodio grad, štete na jabukama i svim jabučastim vrstama su 100 odsto. Kajsija će možda uz određene hemijske tretmane koje ne treba raditi bez savetovanja sa stručnjacima, završiti kao treća klasa. Na dunjama se samo naizgled ne vide oštećenja, ali ona će tek biti uočljiva. Posledice nevremena su velike, a ono što voćari mogu jedino da urade je dezinfekcija zasada i prihrana. Ali, kako ni sve parcele, pa čak ni sva stabla u jednom voćanjaku nisu pretrpela ista oštećenja, i ove mere valja uraditi u saradnji sa stručnjacima", kaže Maja Martinov iz zrenjaninske PSS.

Ona kaže da ovakve situacije zapravo treba da služe za nauk voćarima kada je reč o protivgradnim mrežama. Naime, ovaj najefikasniji vid zaštite od grada je velika investicija, ali, kada se od ove elementarne nepogode jednu i po godinu sačuva voćnjak u punoj rodnosti, ona je opravdana i isplativa.

Što pre prijaviti štetu

Zrenjaninska lokalna samouprava poziva poljoprivrednike čije njive su pogođene elementarnom nepogodom da štete što pre prijave Štabu za vanredne situacije. U selima treba da se obrate nadležnima u svojim mesnim zajednicama, koji će sve prijave proslediti u Zrenjanin. Ovaj posao je neophodno brzo uraditi kako bi formirana Komisija za procenu štete u najkraćem roku krenula na teren.

Protivgradne rakete nisu ispaljene u Aradcu i Mihajlovu

Velike štete u baštama
Uništene bašte

Radarski centar za odbranu od grada kojem pripada Grad Zrenjanin nalazi se u Samošu i na području ove srednjobanatske lokalne samourave ima 20 aktivnih protivgradnih stanica. U ovom centru kažu da su nedelju u dva navrata, oko 16 sati i oko 23 sata delovali sa 6 stanica u ovom području i da je ispaljeno 11 protivgradnih raketa kojih su imali dovoljno. Jedna od rampi za lansiranje protivgradnih raketa nalazi se i u Aradcu, ali Radarski centar iz Samoša nije uspeo da stupi u kontakt sa nadležnim strelcem iz ovog sela nadomak Zrenjanina. Inače, strelci su zaduženi da tokom sezone 24 sata budu na raspolaganju. Najveći problem koji se javlja u praksi kada je reč o strelcima je taj što propisi ne dozvoljavaju da se za ovaj posao angažuju ljudi koji su u radnom odnosu ili su penzioneri. Pri tom, novčana nadoknada koju ovi ljudi dobijaju je svega 3 do 4 hiljade dinara.


Povezana biljna vrsta

Šećerna repa

Šećerna repa

Sinonim: - | Engleski naziv: Sugar beet | Latinski naziv: Beta vulgaris var. saccharifera

Šećerna repa je industrijska biljka koja se gaji za proizvodnju šećera, zbog visoke koncentracije saharoze u njenom zadebljanom korenu. Iz šećerne repe se dobije 16% svetske... Pročitaj više »

Foto prilog


Tagovi

Protivgradne rakete Olujno nevreme Štete Srednji Banat Poleganje useva Ognjen Rackov Zrenjanin Beni Seregi Regeneracija okopavina Kukuruz Soja Pšenica Šećerna repa Zorica Rajačić Elementarna nepogoda


Autorka

Jasna Bajšanski

Jasna Bajšanski, Zrenjanin

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi