Gradske bašte - rešenje za napuštene prostore

Gradske bašte ili baštenske kolonije predstavljaju otvorene isparcelisane površine, koje imaju potrebnu infrastrukturu za uzgoj biljaka, a koje se nalaze na javnom ili privatnom zemljištu u okviru gradskog jezgra ili na periferiji grada. Da li su napušteni gradski prostori, parcele u vlasništvu skupština stanara, ruinirani ili parkovi bez sadržaja potencijalne zajedničke bašte?

Prednosti gradskih bašti

Osim što ove površine nadomešćuju nedostatak zelenila u gradu, utiču na svest o zdravoj hrani, zaštiti životne sredine, održivom tazvoju, lokalnoj ekonomiji, povezivanju ljudi.

"Bilo koja od državnih institucija, koja ima odgovarajuće zemljište, mogla bi da donese odluku da deo svojih površina opredeli za gradske bašte i napravi mehanizam korišćenja, organizuje konkurse za građane, lokalne vlasti, specijalizovana udruženja građana, baštovanske asocijacije i slično", kaže Sabina Kerić iz Centra za gradske bašte i agrokulturu Zdravac za Novu ekonomiju.

Koja su ograničenja?

Baštu na kojoj će se uzgajati plodovi trebalo bi da odlikuju čisti zemlja, voda i vazduh. To znači da gradske bašte ne bi trebalo formirati u blizini saobraćajnica, deponija, industrije, kao ni na područjima koja su često plavljena. Važno je i da ima svoj izvor za navodnjavanje, kao što su bunari sa čistom vodom ili skupljanje kišnice.

Kakvo je interesovanje građana?

Procenjuje se, nezvanično,da oko 100 hektara gradskog zemljišta trenutno na ovaj način obrađuju građani Beograda, koji žive u blizini lokacija pogodnih za baštovanstvo - na Voždovcu, Karaburmi, Mirijevu, Banovom Brdu, Velikom ratnom ostrvu, Rakovici. Najuspešnija inicijativa u Srbiji "Pokret za gradske bašte" postoji u Šapcu, jer je jedina dobila gradsko zemljište da uspostavi baštensku zajednicu.

"Interesovanje nije preterano veliko i varira od sezone. U proleće je najveće, posle splasne tokom leta, ali ono polako raste, što zbog trenda koji ovaj koncept predstavlja, što zbog stvarnih potreba. Interesovanje bi sigurno poraslo kada bi se uspostavio zvaničan sistem gradskih bašti i one bile dostupne u lokalnim zajednicama", smatra Kerićeva.

Foto: Prinzessinnengarten / Facebook