Grenland - skromna poljoprivreda nasuprot moćnog ribarstva

Grenland se poslednjih meseci našao u središtu međunarodne pažnje jer američki predsednik Donald Tramp ponovo otvoreno razmatra mogućnost da Sjedinjene Američke Države preuzmu kontrolu nad ostrvom, uključujući i opcije korišćenja vojne sile.

Osim važnog geostrateškog položaja, sve češće se pominju i rudna bogatstva, minerali, do kojih bi rado želele da dođu različite svetske sile.

Pre povratka Trampa na vlast, stanovnici Grenlanda mirno su živeli na ovom najvećem ostrvu na svetu koje se prostire na više od dva miliona kvadratnih kilometara. Najnoviji događaji otvorili su brojna pitanja o načinu života oko 56.000 stanovnika: čime se bave, šta proizvode, kakav im je standard...

Što se tiče poljoprivrede, na prvi pogled deluje kao zemlja u kojoj priroda gotovo u potpunosti isključuje mogućnost ozbiljne proizvodnje hrane. Ogromni ledeni pokrivač zauzima skoro 80 odsto ostrva, kratko leto i ekstremna klima ostavljaju malo prostora za klasičan uzgoj. Ipak, u južnim fjordovima ove arktičke zemlje već vekovima opstaje specifična poljoprivredna tradicija. No, dok je ona simbol otpornosti i prilagođavanja, stvarni "privredni motor" Grenlanda nalazi se u moru.

Ovce - temelj lokalne proizvodnje mesa

Poljoprivreda je gotovo u potpunosti koncentrisana na jugu zemlje, oko mesta Kakortoka, Narsaka i Nanortalika. Prema podacima zvaničnog statističkog zavoda "Statistics Greenland", ukupna obradiva površina iznosi tek oko 1.000 do 1.200 hektara, pri čemu su velika većina livade ili njive za proizvodnju sena za stočnu hranu.

Takvi brojevi jasno pokazuju razmere: reč je o poljoprivredi koja ima lokalni značaj, ali zanemarljiv udeo u ukupnoj privredi. Najvažnija grana je ovčarstvo. Prema izveštajima "Statistics Greenland" i publikacije "Greenland in Figures", na ovom ostrvu danas postoji između 30 i 40 registrovanih ovčarskih gazdinstava, a ukupan broj ovaca poslednjih godina kreće se između 15.000 i 20.000 grla.

Ovce čine oko 99% ukupno proizvedenog mesa, što praktično znači da je jagnjetina jedini domaći mesni proizvod koji ima stvarniji udeo u ishrani stanovništva. Leti ovce slobodno pasu na južnim pašnjacima, dok se zimi hrane senom koje farmeri proizvode u veoma zahtevnim klimatskim uslovima.

Prema analizama grenlandske vlade (Naalakkersuisut), lokalna proizvodnja stočne hrane često nije dovoljna za celu zimu, što povećava troškove i čini proizvodnju ekonomski ranjivom.

Ostala stoka je više simbol nego industrija

Uz ovce, na Grenlandu postoji i ograničen uzgoj druge stoke. Dakle, koze se uzgajaju na svega nekoliko farmi i u veoma malom broju. Što se tiče goveda, ukupno ih ima tek oko 300 grla, dok živina postoji na manjim gazdinstvima, ali količine pokrivaju samo mali deo domaće potražnje za jajima i mesom. Sveukupno, stočarstvo izvan ovčarstva ima više lokalni i kulturni nego stvarni privredni značaj.

Biljna proizvodnja je još skromnija. Na otvorenim poljima, zbog kratke vegetacione sezone (jun–avgust), uzgajaju se gotovo isključivo kulture otporne na hladnoću: krompir, repa, kupus, zelena salata, spanać i rabarbara. To potvrđuju i podaci FAO-a u profilu Grenlanda o poljoprivredi.

Nepredvidiva klima: Gde pratiti prognozu i kako planirati proizvodnju?

Poslednjih godina sve veću ulogu imaju staklenici, u kojima se uzgajaju paradajz, krastavci i začinsko bilje. No reč je o proizvodnji koja dopunjuje lokalnu ponudu, ali ne može značajno smanjiti zavisnost od uvoza.

Grenland je izrazito zavisan od uvoza hrane. Prema podacima Statistics Greenland i FAO-a, većina mesa, mlečnih proizvoda, voća i povrća dolazi iz uvoza, prvenstveno iz Danske, ali i iz nekoliko zemalja Evropske unije. Lokalna proizvodnja, pre svega jagnjeće meso i nešto povrća, pokriva tek manji deo potreba stanovništva.

Uprkos tome, poljoprivreda ima važnu društvenu i kulturnu ulogu. Kako ističe grenlandska vlada u svojim strateškim dokumentima o ruralnom razvoju, ona omogućava opstanak malih zajednica na jugu ostrva i čuva tradiciju koja seže još do nordijskih naseljenika iz srednjeg veka.

Ribarstvo kao stvarni stub grenlandske privrede

Ako je poljoprivreda simbol opstanka, ribarstvo je temelj ekonomije. Prema statističkim podacima, ribarska industrija učestvuje sa više od 90% u ukupnom izvozu robe, a u pojedinim godinama taj udeo doseže i 9% svih izvoznih prihoda.

Vrednost izvoza morskih proizvoda iznosila je oko 5,5 milijardi danskih kruna (DKK) (oko 736 miliona evra) u 2023. godini, što odgovara otprilike četvrtini bruto domaćeg proizvoda Grenlanda. Sektor direktno zapošljava oko 12 do 18% radne snage, čime je najveći poslodavac u zemlji. Grenlandske vode bogate su hladnovodnim vrstama, ali ribarstvo se oslanja pre svega na tri ključna resursa.

Najvažnija vrsta decenijama je bio severni škamp (Pandalus borealis). Prema naučnim procenama ICES-a i industrijskim podacima kompanije Royal Greenland, kvote su poslednjih godina smanjene zbog pada populacije: sa oko 110.000 tona u 2023. na oko 80.000 tona u 2025.

Istovremeno raste značaj atlantskog bakalara. Kako navode izveštaji statistike i industrijske analize "Royal Greenland"-a, ulovi bakalara poslednjih godina rastu i sve više nadoknađuju pad prihoda od škampa. Samo u novembru 2025. zabeležen je ulov od oko 28.800 tone bakalara, što ilustruje razmere tog trenda.

Treća ključna vrsta je grenlandski halibut (iverak ili romb). Prema podacima ICES-a i grenlandskih ribarskih statistika, godišnji ulovi broje se u desetinama hiljada tona. U novembru 2025. ulov je iznosio oko 25.052 tone, iako obalni ribolov beleži pad u odnosu na ranije godine.

Uz ove vrste love se i snežni rakovi te druge ribe, ali njihov udeo u ukupnoj vrednosti izvoza znatno je manji.

Moderna industrija i globalna tržišta

Ribarstvo na Grenlandu danas je kombinacija tradicionalnog i visokoindustrijalizovanog sektora. Postoje male obalne brodice koje snabdevaju lokalne zajednice, ali i veliki industrijski trawleri koji deluju unutar grenlandske ekskluzivne ekonomske zone.

Prema analizama "Nordic Council of Ministers" i podacima industrije, tržištem dominiraju velike kompanije poput "Royal Greenland"-a i "Polar Seafood"-a, dok je glavno izvozno tržište Evropska unija.

Sistem upravljanja ribarstvom zasniva se na naučno određenim kvotama (TAC). Kvote se postavljaju na osnovu preporuka međunarodnih naučnih tela poput ICES-a (International Council for the Exploration of the Sea) i Northwest Atlantic Fisheries Organization (NAFO), kako bi se sprečio prelov i obezbedila dugoročna održivost resursa.

Dve stvarnosti iste zemlje

Grenland danas živi između dve stvarnosti. S jedne strane stoji skromna poljoprivreda, koja prehranjuje tek mali deo stanovništva, ali ima velike kulturne i društvene vrednosti. S druge strane ribarstvo, sofisticirana i globalno povezana industrija koja praktično održava celokupnu privredu.

Klimatske promene dodatno komplikuju sliku. Prema analizama FAO-a i Arctic Institute-a, one istovremeno produžavaju vegetacionu sezonu na jugu Grenlanda, ali i menjaju migracione obrasce riba na severu. To otvara nove mogućnosti, ali i stvara nove rizike za zemlju koja je gotovo potpuno zavisna od prirodnih resursa.

Upravo spoj skromne poljoprivrede i snažnog ribarstva pokazuje koliko je njihovo društvo prilagodljivo i otporno. U zemlji gde led dominira pejzažom, opstanak se gradi kombinacijom tradicije, znanja i pažljivim upravljanjem prirodnim resursima.