Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Katastrofe
  • 25.11.2023. 15:00

Gubici u poljoprivredi: Koliko nas koštaju katastrofe?

Najviše su ugroženi biljna proizvodnja i stočarstvo. Kod žitarica su gubici na godišnjem nivou 69 miliona tona što je, na primer, celokupna proizvodnja žitarcia u Francuskoj 2021. godine.

Foto: Depositphotos/madozi
  • 71
  • 67
  • 0

Katastrofe tokom poslednjih 30 godina uzrokovale su gubitke u biljnoj proizvodnji i stočarstvu u vrednosti 3,8 triliona dolara, što je ekvivalent 123 milijarde dolara godišnje ili pet odsto godišnjeg globalnog bruto domaćeg proizvoda u poljoprivredi, pokazao je izveštaj "Uticaj katastrofa na poljoprivredu i prehrambenu bezbednost", kojeg je objavila Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).

Brojka je mogla da bude i veća da su bili dostupni sistemski podaci o gubicima u podsektorima ribarstva i akvakulture te šumarstva, poručuju.   

Gubici po grupama proizvoda

Izveštaj pokazuje da gubici vezani uz glavne poljoprivredne proizvode pokazuju rastući trend. Kada je reč o žitaricama, iznosili su prosečno 69 miliona tona godišnje, što odgovara celokupnoj proizvodnji žitarica u Francuskoj 2021., a slede ih voće i povrće te šećerna trska i repa, pri čemu je svaki blizu prosečnom gubitku od 40 miliona tona godišnje. Za voće i povrće su čak odgovarali ukupnoj proizvodnji u tom sektoru za Japan i Vijetnam 2021.

Meso, mlečni proizvodi i jaja pokazali su prosečni procenjeni gubitak od 16 miliona tona godišnje, što odgovara ukupnoj proizvodnji tog sektora u Meksiku i Indiji 2021. godine.

Regionalne razlike  

Razlika među regijama, podregijama i grupama zemalja je značajna, naglašavaju. Tako je Azija zabeležila daleko najveći udeo u ukupnim ekonomskim gubicima. Afrika, Evropa i Amerika su pokazale sličan red veličine. Međutim, gubici u Aziji iznosili su četiri odsto udela u poljoprivredi, a u Africi skoro osam odsto. Varijabilnost je bila još veća među podregijama.

Najviše su bile ugrožene male arhipelaške države u razvoju.

Negativni uticaji

Broj katastrofa porastao je sa 100 godišnje u 1970-ima na oko 400 takvih događaja godišnje širom sveta u poslednjih 20 godina. Ne samo da se povećavaju po učestalosti, intenzitetu i složenosti, već se očekuje i da će se njihov učinak pogoršati, budući da one koje su izazvane klimatskim promenama pojačavaju postojeću društvenu i ekološku ranjivost.

Izveštaj naglašava da ovakve opasnosti negativno utiču na više sistema i sektora. Temeljni pokretači rizika od katastrofa uključuju klimatske promene, siromaštvo i nejednakost, rast stanovništva, probleme u zdravstvu uzrokovane pandemijama, prakse kao što su neodrživo korišćenje i upravljanje zemljištem, oružani sukobi i degradacija životne sredine.

U ekstremnim slučajevima, dolazi do raseljavanja i iseljavanja ruralnog stanovništva. Ogromne poplave izazvane abnormalnim monsunskim kišama u pakistanskoj južnoj pokrajini Sindh ilustrativan su primer kako je kombinacija sporih i iznenadnih opasnosti izazvala raseljavanje, negativno utičući na poljoprivredno-prehrambene sisteme i povećavajući prehrambenu nebezbednost. 

Najranjiviji su mali - koja su rešenja?

Poljoprivrednici, posebno mali koji se bave uzgojem u kišnim uslovima, najranjiviji su u poljoprivredno-prehrambenim sistemima i snose najveći teret. Zato im je potrebna podrška kako bi usvojili dobre prakse za smanjenje rizika na nivou farme. 

Izveštaj ističe tri prioriteta za delovanje: unapređenje podataka i informacija o uticajima katastrofa na sve podsektore poljoprivrede - biljnu proizvodnju, stočarstvo, ribarstvo i akvakulturu te šumarstvo; razvijanje i uključivanje više sektora i pristupa u politike i programe na svim nivoima te kao treće, povećanje ulaganja u otpornost. 


Tagovi

Gubici u poljoprivredi Poljoprivreda i katastrofe FAO Uticaj katastrofa Upravljanje zemljištem Klimateske promene


Autorka

Maja Celing Celić

Više [+]

Hobi baštovanka s dugogodišnjim iskustvom u novinarstvu. Urednica je portala Agroklub.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Turšija kakva se samo poželeti može.