Gulan: Oživljavanje zadrugarstva u Srbiji visokopatriotski čin

Kako tvrdi član Odbora za poljoprivredu i selo Srpske akademije nauka i umetnosti Branislav Gulan, oživlјavanje zadrugarstva je visokopatriotski čin. On ističe da je tu pre svega reč o misiji za spas srpskog sela, naročito u brdsko-planinskim i pograničnim područjima, u kojima je prazan prostor izazov za nezvane goste. Gulan napominje da su zadruge pogodan organizacioni oblik da uz bolјu infrastrukturu, školu, ambulantu, poštu i crkvu seosko stanovništvo zadržimo na svojim ognjištima.

"Poražavajuća činjenica je to da je od 4.700 sela u Srbiji njih 1.200 u fazi odumiranja. Zato je osnivanje novih zadruga i revitalizacija postojećih, geopolitički, strateški i regionalni značaj. Za zemlјoradničko zadrugarstvo u razvijenim evropskim zemlјama tipična praksa je da je gotovo svaki farmer član jedne ili više zadružnih asocijacija (kooperativa)", ističe Gulan.

Srbija zemlja bogate zadružne istorije i tradicije

Podseća na to da su sredinom 19. veka, u Evropi nastali prvi vidovi zadružnog organizovanja, pre svega, zanatlija, a zatim i zemlјoradnika. U teoriji zadružnog pokreta, moguće je izdvojiti nekoliko tipova zadružnog organizovanja, međutim, tri osnovna pravca su uticala i na zadružno organizovanje na našim prostorima.

"S druge strane, kada je reč o istoriji zadrugarstva i zadružnog pokreta u Srbiji, od nastanka do danas, misli se, pre svega, na istoriju zemlјoradničkog zadrugarstva, zato što smo mi zemlјa bogate zadružne istorije i tradicije", ističe Gulan.

Prva kreditna zemlјoradnička zadruga u Srbiji osnovana je 1894. godine u Vranovu, selu nedaleko od Smedereva. Već naredne, 1895. godine, osnovana je asocijacija zemlјoradničkih zadruga (Glavni savez srpskih zemlјoradničkih zadruga), a tri godine kasnije donet je prvi zakon koji je regulisao tu, zadružnu oblast - Zakon o zanatskim i zemlјoradničkim zadrugama. Branislav Gulan kaže da je do 1900. godine, u Srbiji postojalo preko 650 zadruga.

Ratovi i podizanje nameta najveći problemi seljaka kroz istoriju

Međutim, '70-ih godina 19. veka, u Srbiji osetno slabe porodične zadruge i esnafski sistem u kome je bilo organizovano zanatstvo. Ubrzan razvoj novčane privrede seljake sve više upućuje da se okreću prema robnoj proizvodnji. Rast poreza i drugih fiskalnih obaveza prema državi, usitnjenost poseda, primitivna obrada zemlјe, ekstenzivno stočarstvo, slabi prinosi i nerodne godine, stalno su siromašili selјaštvo, ali i ratovi koji su iza sebe ostavlјali pustoš, neobrađene njive, nezbrinutu stoku.

Mihailo Avramović rodonačelnik srpskog zadrugarstva

Uticajem učenih Srba u drugoj polovini 19. veka, pre svih Svetozara Markovića, Dragiše Lapčevića, Adama Bogosavlјevića, Mihaila Avramovića, koji važi za rodonačelnika srpskog zadrugarstva, dat je veliki doprinos razvoju i afirmaciji zadružnih ideja, pa su one postale neophodan uslov postojanja sela i selјaštva. Osnivane na bazi zadružnih načela, koja su i danas aktuelna, samo su donekle osavremenjena u skladu sa aktuelnim okolnostima privređivanja, sve do Prvog svetskog rata imale su uspon i brojčano i po rezultatima rada, a Gulan zaključuje da je uoči Velikog rata u našoj zemlji postojalo i uspešno radilo više od 800 zadruga.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor