Istraživanja pokazuju da meso, jaja i mleko obezbeđuju niz važnih makronutrijenata koje je teško dobiti iz biljne hrane u potrebnom kvalitetu i količini, poručuje FAO.
Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu FAO pozvala je vlade širom sveta da promovišu prednosti konzumiranja životinjskih proizvoda. Izveštaj nosi naslov "Doprinos hrane dobijene od kopnenih životinja za poboljšanu ishranu i zdravstvene rezultate".
FAO je ukazala da su meso, jaja i mleko esencijalni izvori nutrijenata, posebno za najugroženije grupe društva i da se ne mogu lako dobiti iz biljne hrane.
Posebno su neophodni u ključnim životnim fazama kao što su trudnoća i dojenje, detinjstvo, adolescencija i starost.
FAO izveštaj naziva najsveobuhvatnijom analizom koristi i rizika konzumiranja hrane životinjskog porekla, a zasnovan je na podacima i dokazima iz preko 500 naučnih članaka i oko 250 dokumenata.
Istraživanja pokazuju da meso, jaja i mleko obezbeđuju niz važnih makronutrijenata poput proteina, masti i ugljikohidrata, kao i mikronutrijenata koje je teško dobiti iz biljne hrane u potrebnom kvalitetu i količini. Ova hrana sadrži visokokvalitetne proteine, nekoliko esencijalnih masnih kiselina, minerale (gvožđe, kalcijum, cink, selen, vitamin b12) i brojna druga korisna jedinjenja.
U izveštaju se navodi da su najčešći nedostaci gvožđa i vitamina A, posebno kod dece i trudnica. Posmatrano globalno, najviše su pogođena deca predškolskog uzrasta. Od nedostatka gvožđa, vitamina A i cinka pati oko 372 miliona dece i oko 1,2 milijarde žena u reproduktivnom dobu. Najviše su ugrožena deca od kojih tri četvrtine živi u južnoj i istočnoj Aziji, pacifičkom regionu i podsaharskoj Africi.
Ovakva hrana smanjuje mogućnost zaostajanja u razvoju i gubitka težine kod dece mlađe od pet godina, nisku porođajnu težinu, anemiju kod žena reproduktivnog uzrasta, ali i gojaznost zarazne bolesti kod odraslih.
FAO ističe da sektor stočarstva i dalje mora da doprinosi rešavanju izazova, posebno u vezi s ekološkim pitanjima krčenja šuma, promena u nameni zemljišta, emisije gasova staklene bašte, neodrživog korišćenja vode i zagađenja.
Drugi izazovi su upravljanje stadom, zdravlje životinja, a u nekim delovima sveta važna su socijalna pitanja vezana za uzgoj stoke.
Napominje se da konzumiranje prerađenog crvenog mesa može da poveća šanse za ishode hronične bolesti. Konzumacija neprerađenog u umerenoj količini, do 71 g/dan se smatra bezbednim u odnosu na hronične bolesti. Dokazi koji povezuju s bolešću su neuverljivi u slučaju mleka i beznačajni u slučaju jaja i živine, poručuju u FAO.
Pozvane su vlade širom sveta da ažuriraju nacionalne smernice o ishrani kako bi uzeli u obzir, gde je to prikladno, kako meso, jaja i mleko mogu da doprinesu specifičnim potrebama za nutrijentima tokom života ljudi.
Tagovi
Autorka
