Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • 120 godina zadrugarstva
  • 24.12.2015. 08:30

Ima li mesta za slavlje?

Prazan završni račun je predalo 300 zadruga. Prema podacima Miladina Ševarlića od 2011. je ugašeno 40 zadruga, dok je od 1960. do 2012. od zadruga "oteto" oko 400.000 hiljada hektara zemljišta.

  • 361
  • 63
  • 0

U danima pred usvajanje dugo očekivanog novog Zakona o zadrugama u Beogradu u Klubu poslanika Zadružni savez Srbije je proslavio 120 godina rada. Lane je obeleženo 120 godina od osnivanja prvih zadruga u Srbiji, a sledeće godine ćemo proslaviti 170 godina od osnivanja prve zadruge ne teritoriji Vojvodine, one u Bačkom Petrovcu. Lepi jubileji, nema šta.

Malo je poznato da je Srbija bila među 12 osnivača Međunarodnog zadružnog saveza u Londonu 1895. Predstavljao nas je Mihajlo Avramović, predsednik Glavnog saveza srpskih zemljoradničkih zadruga. Inače, on je bio osnivač prve Kreditne zemljoradničke zadruge u selu Vranovo kod Smederevske Palanke, a kasnije i profesor Zadrugarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu. Danas, 120 godina kasnije, malo toga je ostalo za slavlje. Uostalom, to pred novinarima nije krio ni Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije.

Nikola Mihailović
Nikola Mihailović,

predsednik zadružnog saveza Srbije

"Zbog stanja u zadrugarstvu mi danas samo obeležavamo jubilej. Nema puno razloga za slavlje. Imamo bogatu istoriju, a nadamo se i budućnost. U tome bi trebalo da nam pomogne Zakon čije usvajanje je pitanje dana. Njime bi trebalo da se razreši pitanje zadružne imovine koja nije prepoznata od države, iako zadruge imaju validne dokaze da su to stekle radom i poslovanjem. Zadruge ne mogu tu imovinu da uknjiže i tako stave u poslovnu funkciju", kaže Mihailović.

Savetnik Ekonomskog instituta Miladin Ševarlić, kaže da je detaljni popis poljoprivrede 1960. i 2012. pokazao da je u tom periodu nestalo oko 400.000 hektara zemljišta iz zadruga. Mehanizam je bio sledeći. Ustavnim zakonom 1953. godine eliminisana je zadružna svojina sve do ustava 2006. U tom periodu zadružna svojina prevedena u društvenu, a poslednju deceniju i više polako, kao takva, privatizovana. Činjenica je da politički režimi tokom tranzicije ili nisu imali ideju šta da urade sa zadružnim sektorom, a nije im ni stalo jer je u sumnjivim privatizacijama mnogo zadružne zemlje završilo u tajkunskom posedu, odnosno posedu finansijera stranaka i strančica koje su došle na vlast 2000. godine. Kako drugačije objasniti činjenicu da je 2002. godine Zakon o zadrugama više puta bio u skupštinskoj proceduri, i nikada nije usvojen?! Fantastičan je podatak da je u tom periodu postojalo 11 nacrta zakona o zadrugama.

Odgovornost zadružnih saveza

Od politike, valjda, samo naivni očekuju da nešto dobro učini. To je pokazala praksa kod nas. Ali da li su čelnici krovne organizacije mogli nešto više da učine. Kao osnivači Međunarodnog zadružnog saveza ni izbliza ne koristimo benefite koji nam iz toga proizilaze. Nije jasno zašto čelnici zadružnih saveza ne traže da EU i druge međunarodne institucije ne izvrše pritisak na državu Srbiju kako bi se oduzeta imovina zadruga i zadružnih saveza tretirala ravnopravno sa crkvenom i imovinom drugih fizičkih lica i vratila zadružnom sektoru kao pravnom sledbeniku. Mogli su tražiti od međunarodnog zadružnog saveza da izvrši pritisak na briselske birokrate i da to bude jedna od obaveza naše administracije u procesu otvaranja poglavlja.

Revizija - ko koga kontroliše?

Svečanost u Klubu poslanika je bila više frazeološkog i protokolarnog tipa bez puno upuštanja u "skeniranje" stanja i preporuka šta dalje činiti. A bila je prava prilika za to. Zato sam, kako bi to političari rekli, "na marginama skupa" započeo raspravu o zadružnoj reviziji. Naime, u novom zakonu o zadrugama će taj posao ponovo biti poveren zadružnim savezima, a u javnim raspravama bilo je predloga da taj posao bude poveren nezavisnim institucijama. Evo dva mišljenja na tu temu.

"Zadružnom revizijom treba da se bavi onaj ko to zna da radi. A to iskustveno i materijalno znaju da rade zadružni savezi. Zadružna revizija ima edukativni karakter. Nije to nikakva kaznena ekspedicija. To je kontrola da li zadruga sprovodi zadružne principe", kaže Mihailović, koji je još istakao da ogromna većina radi prema zadružnim principima.

Čedomir Keco
Čedomir Keco, agrarni analitičar

Tog mišljenja nije agrarni analitičar Čedomir Keco. "Postoje zadruge u koje revizor nije došao dve decenije. To su zadruge zaposlenih u toj zadruzi. Oni nemaju svoje organe nego fiktivno daju izveštaje sa svojih skupština. To je zloupotreba zadružnih principa. Najveći prekršaji su u tome što oni iza sebe nemaju članstvo. Sve to mora revizija da otkrije. Imate zadruga za koje niko ne zna. Plaćaju sve obaveze prema savezima, a učestvuju u posredovanju pri izvlačenju drveta iz Fruške gore. Ne bih licitirao o tome da li reviziju treba da rade zadružni savezi ili nezavisne institucije, već bih rekao da treba da se uvede i sprovede Kodeks o kontroli", kaže Keco.

Nestajanje zadruga

Prema podacima ZSS u republici postoji 1.637 zemljoradničkih zadruga, a preko 2.600 svih oblika zadrugarstva. Podatak koji zabrinjava je taj da je 300 zadruga predalo prazan završni račun, odnosno "zamrzli" su svoje poslovanje. Prema podacima Miladina Ševarlića od 2011. je ugašeno 40% zadruga.

Šta je sa štedno-kreditnim zadrugama?

Gorovo je izvesno da novi zakon o zadrugarstvu neće omogućiti postojanje štedno-kreditnih zadruga, po kojima smo bili poznati između dva rata, a zahvaljujući kojima je naša poljoprivreda i uopšte privreda - napredovala. Miladin Ševarlić ukazuje da našim stanovnicima nije omogućeno da se udružuju u štedno-kreditne zadruge, ali je zato dozvoljen rad velikim svetskim zadružnim bankama. Tako je Credit Agricole banka najveći globalni zadružni sistem. Ona je prva na listi "Global 300" kooperativa. Tu je i Raiffeisen banka - najstarija zadružna banka u Evropi i svetu.

Šta poljoprivrednici očekuju od novog Zakona o zadrugama?

Poljoprivrednici koji su članovi tzv. starih zadruga očekuju da se novim zakonom prepozna i vrati zadružna imovina, a oni koji tek razmišljaju da se zadružno organizuju najčešće postavljaju pitanje kako će zakon regulisati, kako se ulazi i izlazi iz zadruge, status imovine, da li se zadružna imovina može koristiti kao zalog pri uzimanju kredita? Da zadruge mogu biti značajan šraf u mašini razvoja nekog društva pokazuju sve razvijene evropske ekonomije, ali smo pokazivali naši preci pre jednog veka. Da bi zadrugarstvo došlo na mesto mora biti prvo prepoznato, a onda i pomognuto od države.

I za kraj - zadružni principi

Dosta su u članku pominjani zadružni principi pa je red da ih se na kraju i objasni.

  • Dobrovoljnost - slobodno izražena volja pri osnivanju, pristupanju i istupanju iz zadruge.
  • Solidarnost - načelo uzajamnosti i samopomoći, kao tradicionalne vrednosti zadrugarstva.
  • Demokratičnost - sva fizička lica mogu, pod jednakim uslovima, steći status zadrugara i imati ista prava, bez obzira na nacionalnu, versku, političku i polnu pripadnost.
  • Ekonomsko učešće - pravo zadrugara da na ravnopravnim osnovama stiču dobit, odnosno višak prihoda nad rashodima za lične i zajedničke potrebe.
  • Jednaka prava upravljanja - jednako pravo glasa svih zadrugara u upravljanju zadrugom, po principu: jedan zadrugar - jedan glas.
  • Samostalnost - zadružna autonomija po kojoj su zadruge i zadružni savezi samostalne i nezavisne organizacije u odnosu na političke, verske i druge organizacije.
  • Zadružno obrazovanje - obrazovanje, stručno usavršavanje i informisanje zadrugara.
  • Međuzadružna saradnja - obaveza zadruge da sarađuje sa drugim zadrugama.
  • Učešće u javnom životu i briga za zajednicu.

Foto prilog


Tagovi

Zadrugarstvo Zemljoradničke zadruge Nikola Mihailović Miladin Ševarlić Čedomir Keco Zakon o zadrugama Zadružna imovina Zadružna revizija Oduzeta imovina Kodeks o kontroli Štedno-kreditne zadruge


Autor

Đorđe Simović

Više [+]

Dugogodišnji agrarni novinar, objavljuje u štampanim i elektronskim medijima u zemlji i regionu. Nosilac više nagrada za agrarno novinarstvo. Moto: "Nemoj pa se ne boj."