Kada bi potražnja za mesom i mlečnim proizvodima iz stočarstva pala za dve trećine, 44 odsto poljoprivrednog zemljišta u deset evropskih zemalja ne bi bilo potrebno za uzgoj stočne hrane i ispašu. A šta bi sa njim?
Više od polovine poljoprivrednih površina u deset evropskih zemalja - Danskoj, Nemačkoj, Francuskoj, Velikoj Britaniji, Italiji, Holandiji, Poljskoj, Rumuniji, Švedskoj i Španiji koristi se za uzgoj hrane za stoku, odnosno proizvodnju mesa i mlečnih proizvoda. Pri tom se oko 20 odsto poljoprivrednih površina koristi za uzgoj biljaka namenjenih ljudskoj ishrani, navode autori studije "Nova korist zemljišta - Potencijal alternativnih proteina u Evropi", iz centra za istraživanje "Green Alliance".
Pišu kako u Evropi gotovo da više nema produktivnog zemljišta i sve se više oslanjamo na uvoz. Tako se neće postići evropski zeleni ciljevi, poručuju.
Umesto mesa i mlečnih proizvoda predlažu korišćenje alternativnih biljnih proteina, ali i algi, gljiva i insekata, ali i proteina dobijenih fermenitisanjem te proizvodnjom iz ćelija.
"Imaju jednako dobar ukus kao meso i mlečni proizvodi, a istovremeno znatno niže troškove za potrošače i životnu sredinu. Oni već danas postupno zamenjuju prerađeno meso i mlečne proizvode jer postaju konkurentniji u odnosu na životinjske proizvode", stoji u studiji koja je predstavljena uoči Međunarodne zelene nedelje u Berlinu, a naručio ju je i finansirao "Good Food Institute Europe", nevladina organizacija aktivna na području ove vrste hrane.
Njihova računica pokazuje da kada bi potražnja za mesom i mlečnim proizvodima iz stočarstva pala za dve trećine, 44 odsto poljoprivrednog zemljišta u navedenih deset zemalja ne bi bilo potrebno za uzgoj stočne hrane i ispašu.
"Potreba za površinama u drugim zemljama pala bi još više, za 57 odsto. Time bi se oslobodilo područje veličine Španije koje se trenutno koristi za proizvodnju hrane koja se svejedno uvozi u Evropu. Pitanje je kako se to područje može bolje iskoristiti", stoji u studiji.
Smatraju da bi se na taj način mogla poboljšati samoodrživost, stvoriti više prirodnih staništa koja skladište ugljenik i čuvaju divlje vrste te povećale površine za agroekološke poljoprivredne metode.
Tagovi
Autorka
Miroslav Todorović
pre 10 meseci
Neka, hvala lepo. Samo neka oni jedu bube... EatZeBugs