• Srbija ili EU?
  • 09.10.2019. 13:30
  • Šumadijski okrug, Kragujevac

Irac pravi plastenik i sadi voće u Šumadiji

Zelenu travu Irske Ijan Kofi iz Korka zamenio je idiličnim proplancima Šumadije. U Dobrači kod Kragujevca popravlja motore, što mu je osnovno zanimanje, ali zasadio je svoje prve voćke i odabrao mesto za prvi plastenik. Šta Ijan "zamera" Evropskoj uniji iz koje je došao sa suprugom, a šta ističe kao prednosti života u srpskom selu?

Foto: Biljana Nenković
  • 1.297
  • 61
  • 0

Ijan Kofi (Ian Coffey) i Dalida Galijaš-Kofi su se iz Irske preselili u Dobraču. Selo kod Kragujevca je njihova nova adresa posle njegovog dugogodišnjeg putešestvija po svetu i njenog 15-godišnjeg boravka u Dablinu i Korku, gde su se i upoznali. Kućica na selu, cveće u dvorištu iz koga se pruža pogled na idilični šumadijski pejzaž, komšije koje ih sa traktora na putu za njivu pozdravljaju, sveža hrana i miran život su ono što je Ijan tražio. U međuvremenu, osim Irske, živeo je i radio u Parizu, Hamburgu, Melburnu….

Skoro preteći, sa "dvostrukim" iskustvom, Ijan nam saopštava svoju prvu misao: "Dobro je dok ne uđete u Evropsku uniju. Poznajem mnogo farmera koji i sami kažu da nisu vlasnici svoje zemlje i stoke. Kad ih pitam - da li je sve ovo vaše, oni će mi reći - pola je moje, a na pola pravo polaže banka. Ljudi su pod kreditima. Tri meseca ako ne plate ratu, sve odlazi banci. U jednom trenutku ostaju bez posla, prihoda, kuće. To je konstanta tenzija. Ovde su ljudi manje - više vlasnici svog imanja," kaže Ijan Kofi.

Komšiluk uvek spreman da pomogne 

Dobio je i novo ime - Ilija 

Priznaje da ne poznaje dobro situaciju u srpskoj poljoprivredi, ali o ekonomiji zna toliko da mu se isplati da u selu drži mehaničarsku radionicu za popravku motora. 

"Ovde je mirno. Nema konstantne gužve i stresa. Volim da sednem, popijem kafu na miru, pa da odem da radim moj posao. Vidim i da se meštani ovde tako organizuju. Dosta rade, ali su gospodari svog vremena. Nasmejani su, svi se pozdravljaju na seoskom putu, vole da svrate i da im odete u goste. Za ovih četiri do pet godina bio sam na više rođendana i slava nego za celi život po svetu," kaže Ijan.

Dalida je srpskog porekla, koja je iz Hrvatske devedesetih došla u Čelarevo, a potom se zaputila u Irsku u potrazi za boljim životom. Posle 15 godina ona i Ijan su doneli odluku da je bolje da žive u Srbiji. Zajedno su radnju za motore preselili u Šumadiju, koja je na sredini puta svim njihovim mušterijama iz cele Srbije. 

"Još 2010. godine dok smo putovali kroz Srbiju doneli odluku da ćemo se doseliti u ovaj trougao između Kragujevca, Topole i Gornjeg Milanovca. Na proputovanju smo se obreli u Dobrači i tu zapazili kuću koja nam se svidela. Igrom slučaja, dve godine kasnije, videli smo oglas da se prodaje. Nije bila opcija da u Srbiji živimo u gradu, već samo u selu. Irska je zemlja u kojoj je život poprilično skup, poreza je mnogo, izuzetno su visoki i na kraju se život svede na put do posla i nazad. Ijan se odlično uklopio u Šumadiju. Dobio je i novo ime, jer su meštani lomili jezik. Na kraju su mu rekli - znaš šta ti ćeš da budeš Ilija, priča Dalida.

Selo kod Kragujevca je njihova nova adresa posle njegovog dugogodišnjeg putešestvija po svetu

Sveža hrana - nemerljivo bogatstvo

Ijanu odgovara što na selu ne mora da gleda na sat. On kaže da su ljudi na u Srbiji slični Ircima, pogotovo na selu i da mu je prvi utisak bio da su pošteni, radni i žele da pomognu jedni drugima. Priroda i krajolici nisu bii iznenađenje za njega, jer, kaže, i Srbija i Irska su "zelene" zemlje. Kad ne popravlja motore Ijan obilazi mlade voćke koje je posadio. Za početak - 17 stabala šljiva, orahe... Merka gde bi mogao da podigne plastenik sledeće godine u kome će gajiti paradajz, još nešto od povrća i obavezno ljute prapričice. Jer, smatra Ijan, najkvalitetnija hrana na svetu je u Srbiji. 

"Prednost života u selu je što vam je sveža hrana uvek dostupna. To deluje lakonski i nevažno, jer vam je ovde na dohvat ruke, ali verujte mi na reč da je od izuzetnog značaja. Bilo gde u Evropskoj uniji ne možete naći tako sveže i zdrave namirnice kao ovde. Upravo je takva hrana velika prednost koje ljudi nisu svesni. Prvo, zbog jurnjave i posla vi niste u mogućnosti da tragate za svežom hranom, pa vam u EU jedino preostaje da izmoždeni posle radnog vremena nabavite bilo šta prerađeno u marketu. Zato sam odlučio i sam da proizvodim povrće, a video sam da su ovde plastenici skoro obavezni u svakom domaćinstvu. Privilegija je u životu proizvesti hranu za sebe. Imam i odlične savetnike među seljanima, jer su svi raspoloženi da pomognu," priča Ijan.

Ijan u selu drži mehaničarsku radionicu za popravku motora

Kako biti vegetarijanac u Šumadiji?

Sopstvena proizvodnja povrća i voća za Dalidu i Ijana nije nevažna stavka, jer su oboje vegetarijanci. Ove jeseni pripremili su 50 tegli ajvara i još toliko druge zimnice od povrća. Bilo je u početku čudno Šumadincima, kako to da ne jedu meso, prvenstveno, jer im je bilo krivo što pored bogate trpeze malo toga mogu da probaju.

"Laknulo je i njima i nama kad smo prvi put otišli na posnu slavu. A tamo posna sarma, prebranac, dimljena riba. Divota", kaže Ijan i usuđuje se da sumira svoj život pre i posle Dobrače:

"Kada uporedim život u svetskim gradovima i selu u Srbiji, moj utisak je - ni manje para, ni boljeg života"!


Foto prilog


Tagovi

Život na selu Ijan Kofi Irska Dobrača Šumadija Plastenik Vegetarijanci Evropska unija Poljoprivreda


Autorka

Biljana Nenković

Biljana Nenković

Biljana Nenković je više od dvadeset godina novinar izveštač iz Kragujevca i Šumadije za nacionalne medije. Preferira afirmativne priče koje podstiču pozitivnu energiju. Moto kojim se rukovodi - Koliko možeš, toliko se usuđuj, i malo više od toga!

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi