Iza nas je teška agrarna godina

Teška i turbulentna - dve reči koje najčešće u oceni ove agrarne godine upotrebljavaju gotovo svi, od primarnih proizvođača do zakonodavaca. Svako se trudio da se izbori i sačuva svoje interese. Nacrti različitih zakona, javne rasprave, blokade puteva, suša, niske otkupne cene. Tako je izgledala ova, 2015. godina.

Poljoprivreda bez perspektive

Stevan Radovančev predsednik je Udruženja poljoprivrednika iz Zrenjanina. Kaže da primarni proizvođači imaju mnogo razloga da dugo pamte 2015. godinu.

"Tokom ove godine mnogo toga se izdešavalo, najčešće izazivajući osećaj ogorčenosti. Tu pre svega mislim na Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu koji je poguban za nas male i srednje poljoprivredne proizvođače. Sa druge strane, cene poljoprivrednih proizvoda su sve niže, a repromaterijal sve skuplji. Subvencije su tek priča za sebe. Najpre se subvencionisalo 100 ha oranica, a kako stvari stoje, naredne godine neće ih biti ni za 20 ha. Najavljeno je smanjenje podsticaja za biljnu proizvodnju sa 6.000 na 3.000 dinara po hektaru. Nama se čini da neće biti ni te 3.000 dinara, a imamo i utisak da ono što poljoprivrednici rade, niko u društvu ne ceni. Ovakvim odnosom države prema agraru uskraćuje nam se mogućnost da budemo konkurentni sa evropskim kolegama. Mi jesmo konkurentni kada se govori o kvalitetu našeg rada. Ali, bez jakih podsticaja primarnoj proizvodnji, nema priče o konkurenciji. Svi znamo koliko zemlje članice EU subvencionišu njihove poljoprivrednike. Iza njih stoje njihove države", priča Radovančev.

Sa ovom ocenom se slaže i Stevanov kolega Dragan Kleut iz Stajićeva. Dragan je predsednik Udruženja poljoprivrednika u svom selu i na njega je najjači utisak u ovoj godini ostavio Nacrt zakona o poljoprivrednom zemljištu.

"Ovim zakonom urušava se budućnost nas poljoprivrednika i budućnost ljudi koji su generacijama na toj zemlji. Mislimo da su naredne generacije, ukoliko ovaj zakon bude usvojen, osuđene da odustanu od poljoprivredne proizvodnje. Ovim zakonom prednost se daje stranim kompanijama i pravnim licima, a mi nikako ne možemo ići rame uz rame sa njima. Druga veoma važna stvar su podsticaji za poljoprivrednu proizvodnju. Znamo da sa kakvim subvencijama uđemo u EU, one će takve biti narednih 10 godina dok se ne usaglase sa ostalim zemljama EU. Praktično, nama se na duži rok vezuju ruke i ukida mogućnost bavljenja poljoprivrednom proizvodnjom", kaže Kleut.

Zbog Nacrta Zakona o poljoprivrednom zemljištu poljoprivrednici su krajem novembra i početkom decembra organizovali mirne proteste. Za sada nisu postigli nikakav dogovor sa državnim organima, a srednjobanatski paori su na kraju protesta kod Čente, gde su od strane policije bile zaustavljene kolone traktora koje su se uputile za Beograd, simbolično sahranili srpsku poljoprivredu.

Greška u sistemu

I ova godina je pokazala da priča o tome kako srpski poljoprivrednik jedino povećanjem prinosa može da se izbori za svoju konkurentnost u okruženju - ne stoji, kaže Petar Kočić, agrarni novinar iz Novog Sada.

"Naši poljoprivrednici ove godine su postigli svetske rezultate kada je reč o prosečnim prinosima i pšenice i kukuruza. Ipak se opet postavlja pitanje rentabilnosti te proizvodnje. To znači da nije problem u našem poljoprivredniku, već je problem u sistemu. Opet, ko zna koji put i koliko godina unazad se, bar po meni, pokazuje da bez jasnog stava države da joj je poljoprivreda važna, mi u agraru ne možemo da napravimo neki značajniji iskorak. To praktično znači da naš poljoprivrednik i ako ima 10 ili 12 tona pšenice po hektaru nije konkurentan jer svi u okruženju, pored toga što postignu takve prinose imaju i ozbiljne podsticaje od države. U takvim uslovima naš seljak nema tu šta da traži", zaključuje Kočić.

Zakon o zadrugama na čekanju

Zadružni savez Vojvodine je tokom 2015. godine mnogo pažnje posvetio rešavanju pitanja donošenja novog Zakona o zadrugama.

"Kao član radne grupe trudila sam se da veći deo predloga iz zadružnog sektora Vojvodine bude ugrađen u ovaj Nacrt. Mislim da smo u velikoj meri u tome i uspeli. Najbitnije pitanje svakako je bilo kako transformisati postojeću društvenu u zadružnu svojinu i aktuelni Nacrt Zakona o zadrugama sadrži te odredbe. Sa druge strane, procedura donošenja Zakona traje dugo i ako je od strane Ministarstva privrede u toku javnih rasprava bilo najavljeno da će tokom novembra Nacrt zakona biti pred republičkom vladom, te da će do kraja godine biti usvojen. Iz ministarstva i dalje stižu najave da će se u najskorije vreme Nacrt Zakona o zadrugama naći pred Vladom Republike Srbije, te verujemo da će se to ipak dogoditi do kraja ove godine", kaže Jelena Nestorov Bizonj, sekretarka ZSV.

Ona dodaje da je u ovom Nacrtu jako dobro to što se rešava pitanje društvene svojine koja je još jedino u zadrugama kao privrednim subjektima prisutna i rešava način njenog prevođenja u zadružnu, koji ne postoji u aktuelnom Zakonu o zadrugama što i jeste njegov najveći nedostatak.

"Takođe je dobro što se uvode i neke podsticajne odredbe za zadružni sektor, istina u samo jednom članu Zakona, ali za razliku od aktuelnih zakonskih rešenja ovde se one bar pominju i nadamo se da će naći svoju primenu u praksi kada se Zakon usvoji. Moram da napomenem da smo zahvaljujući lobiranju, uspeli da obezbedimo eksperte iz Zadružnog saveza Slovenije koji su pomagali u savetodavnom delu posla prema Ministarstvu privrede u definisanju određenih odredbi Zakona. Sa obzirom na to da oni imaju izuzetno pozitivno iskustvo i u tranziciji poljoprivrede i u tranziciji zadrugarstva, mislimo da će ovi saveti biti samo od koristi. Stručnjaci iz Slovenije su takođe iskoristili priliku i da ukažu na značaj zadružnog organizovanja u razvijenom delu Evrope, samim tim i u Sloveniji koja je članica EU duži niz godina", napominje Nestorov Bizonj.

Druga veoma značajna i pozitivna aktivnost ZSV je niz sastanaka u zemljoradničkim zadrugama na kojima je propagirano osiguranje u poljoprivredi kao način zaštite proizvodnje zadrugara i samih zadruga i kao jedan od načina povećanja sigurnosti u radu. Saradnja sa zadružnim savezima iz regiona, nastup na Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu, organizovanje tribina i okruglih stolova, takođe su aktivnosti ZSV sprovedene tokom ove godine.

Poruka za narednu godinu poljoprivrednim proizvođačima bi bila: udružite se, osnujte vlastite zemljoradničke zadruge i delujte udruženo.