Izvozni potencijal postoji ali je trgovanje slabo

Srbija trenutno ima preko 2,5 miliona tona žitarica u izvoznom potencijalu. Međutim, u Srbiji se trenutno skoro uopšte ne trguje ovom robom. Ovo je trenutno stanje na tržištu žitarica i po tome ova godina predstavlja jedinstveni izuzetak kada se se uzme u obzir višegodišnje ustaljeno pravilo da bi ovaj period trebao da bude period najintenzivnijeg trgovanja kukuruzom i pšenicom. U nedelji za nama na novosadskoj berzi prometovano je tek 124 tona robe, čija je finansijska vrednost iznosila 2.742.300 dinara.

Šta je ugrozilo kalkulaciju naših izvoznika?

Od tržišta kukuruza se najviše očekivalo. Međutim niz okolnosti jednostavno nije išao na ruku trgovcima ovom robom. Najznačajnija izvozna destinacija naših izvoznika je luka Konstanca na Crnom moru. Cene na crnomorskom izvoznom regionu su pod najvećim uticajem zemalja koje gravitiraju tom regionu, a to su pre svih Rusija i Ukrajina, koje su u velikoj tržišnoj svetskoj utakmici na tržištu žitarica niskim cenama bukvalno preotele neka tržišta sve do skoro neprikosnovenim izvoznicima kao što su SAD i EU.

Upravo takve niske cene su ugrozile i izvoznu kalkulaciju naših izvoznika, pa je i izvoz na Konstancu od strane naših izvoznika neuobičajeno mali. Pad vrednosti EUR-a u odnosu na američki dolar i blagi rast cena na svetskom tržištu žitarica mogli bi u narednom periodu da otvore ovo tržište i kod nas, što bi uslovilo i veće trgovanje. Trenutno su domaće cene kukuruza na nivou između 16,20 din/kg bez PDV i 16,50 din/kg i sve su bliže pozitivnoj izvoznoj kalkulaciji. U protekloj nedelji ovom robom je trgovano, ali van standarda kvaliteta, sa povećanom vlagom od 16,5% i to po ceni od 17,05 din/kg ( 15,50 bez PDV).

Trgovanje pšenicom opet izostalo

Pšenica ni protekle nedelje nije bila predmet trgovine na Produktnoj berzi u Novom Sadu. Kako vreme odmiče, tako se i kandidovane cene prodavaca sa jedne i kupaca sa druge strane približavaju, pa je realno očekivati da i ovo tržište profunkcioniše. Cena između 18,00 i 18,50 din/kg bez PDV bi mogla da bude usaglašena ravnotežna cena trgovanja u narednom periodu.

Jedina roba u okviru SRPS standarda kojom se trgovalo u protekloj nedelji je bila soja i to po ceni od 45,10 din/kg (41,00 bez PDV), što je za 1,23% veća cena od poslednje zaključene. Tek neznatan pomak u odnosu na prethodnu nedelju, kada je obim prometa na Produktnoj berzi u pitanju, nije doneo ništa novo ni sa pozicija cenovnih promena, a samim tim ni sa aspekta bitnijih promena indeksne vrednosti PRODEX-a. Minimalna cenovna promena, registrovana je samo na tržištu soje, s obzirom da je zaključen berzanski ugovor kupoprodaje soje u zrnu, sa nešto većim procentom primesa, po ceni od 41,00 din/kg, bez PDV-a, što je za 0,10 din/kg više od poslednje zaključene cene soje standardnih elemenata kvaliteta.

Time je i PRODEX, zabeležio minimalni rast indeksne vrednosti od 0,04 indeksnih poena, beležeći na današnji dan indeksnu vrednost od 205,87 indeksnih poena.

Osvrt na obim i strukturu domaćeg prometa u oktobru

U oktobru je izostao značajniji pritisak na strani ponude pa je domaće tržište žitarica bilo izrazito pasivno. Vremenski uslovi sa nadprosečnim padavinama, su na samom početku meseca onemogućavali ratare da skinu useve. Pored toga, relativno visoka cena u odnosu na izvoznu kalkulaciju je i trgovce na strani potražnje učinila pasivnim, što je sve zajedno doprinelo nižem prometu u odnosu na onaj registrovan prethodnog meseca.

Ukupan količinski obim prometa je iznosio 2.848 tona, finansijske vrednosti 82.260.390,00 dinara. To je predstavljalo količinski, u odnosu na upoređujući podatak iz prethodnog meseca, pad od 22,32%, dok je finansijska vrednost prometa manja za 19,39%.

Iako je realizacija trgovanja kukuruzom bila manja od uobičajne za ovo doba godine, ova žitarica je ipak tokom meseca beležila blagi cenovni rast. Početkom meseca se merkantilnim kukuruzom trgovalo po 15,50 din/kg bez PDV-a, da bi poslednja zaključena cena iznosila 16,30 din/kg. Time je i prosečna cena, u odnosu na onu iz prethodnog meseca viša za 2,60% i iznosila je 15,78 din/kg bez PDV-a (17,36 din/kg sa PDV-om).

Sa više od 50% u ukupnom berzanskom prometu je učestvovala pšenica. Cena hlebnog zrna je i dalje dosta stabilna, a na eventualne oscilacije najviše utiče kvalitet pšenice koja je predmet trgovanja. Prosečna oktobarska cena je iznosila 18,06 din/kg (19,87 din/kg sa PDV-om), što je za 2,27% niža cena od septembarske.

Kakva su kretanja na svetskom tržištu?

Tržište se u poslednjih par dana konsolidovalo u svetlu nekoliko faktora, koji nisu u direktnom odnosu sa zalihama i proizvodnjom žitarica. Trgovci se baziraju na procenu broja zaposlenih u SAD-u, kako bi precizirali svoja očekivanja o mogućem povećanju kamatne stope od strane FED-a 16. decembra. To će umogome uticati na odnos evro-dolar. Takođe je bitan faktor i predstojeći izveštaj USDA-a. Na samom kraju nedelje su procene slabijeg izvoza iz SAD-a, obarale sene. U odnosu na kraj prošle nedelje fjučers na pšenicu je u Čikagu skuplji za 2,18%, dok je fjučers na kukuruz jeftiniji za 1,37%.

Na tržištu roba iz soja kompleksa je registrovan pad cena. Novembarski fjučers na pšenicu je pojeftinio za 1,25%, a fjučers na sojinu sačmu za 1,72%. Pad vrednosti evra u odnosu na dolar i dalje povoljno utiče na izvoz pšenice iz EU. Tako je decembarski fjučers u Parizu u poslednjih nedelju dana poskupeo za 1,66%, za razliku od kukuruza koji je jeftiniji za 3,30%. U Budimpešti je pšenica skuplja za 2,10%, dok je cena kukuruza ostala gotovo nepromenjena.

Foto:depositphotos.com, budabar