• Sezonski radnici
  • 25.09.2018. 12:15

Jagma za sezoncima - nedostatak radnika

Nedostatak radnika, naročito kvalitetnih. Ko će obrati stotine novopodignutih hektara voćnjaka i vinograda u Sremu? Poslodavci smatraju da novi Zakon neće rešiti probleme u vezi sa angažovanjem sezonaca

Foto: Đorđe Simović
  • 1.359
  • 68
  • 0

Iz godine u godinu kod nas je sve očigledniji nedostatak sezonskih radnika u poljoprivredi. Stanovništva je sve manje. Negativna demografska slika. Odlasci u Novi Sad ili Beograd, a naročito u inostranstvo. Ne treba zanemariti ni socijalnu pomoć kao faktor koja je mnogima dovoljan argument da ne rade. Nedostatak sezonskih radnika naročito je izražen ovih dana kada sa njiva treba prikupiti povrće, voće i grožđe.

U Vršcu 7.000 na birou, a u Gudurici nema ko da bere grožđe

Gotovo da nema sela gde ima dovoljno radnika na sezonskim poslovima. Milutinu Stojšiću iz Gudurice vinogradi su odlično rodili, ali mu je glavna preokupacija kako ih obrati.

"Ne mogu da nađem radnike iako u Vršcu na birou u ovom trenutku ima 7.000 nezaposlenih. Niko od njih nije došao na 15 kilometara u Guduricu da bere vinograd. Tih 2.000, 6.000 ili 100 evra njima u životu ništa ne menja. Treba samo da ih vidite 15. u mesecu kada podižu socijalnu pomoć?! Ovde kod nas rade ljudi iz Leskovca. Plaćamo im dnevnicu i smeštaj i hranu".

Čerević i Banoštor se još drže "na mišiće"

Voćar u Čereviću Milan Kovačević (na slici) do sada je uspevao da obezbedi radnike za berbu trešanja, bresaka i šljiva, ali strahuje da bi u narednim godinama to mogao biti problem.

"Kod mene je situacija trenutno dobra pošto se radi pet do šest sati. Međutim, u problemu su kolege kojima treba puno radne snage. Satnica je došla do 250 dinara. Grupovođa traži 3.000 dinara itd. U narednim godinama će biti sve komplikovanije. Podiže se puno voćnjaka i vinograda. Evo u Grabovu se podiže 100 hektara vinograda. Šire se voćnjaci i vinogradi u Banoštoru i Čereviću, ovog proleća je podignuto 15-20 novih hektara. To traži novu radnu snagu, a nje je sve manje. Dosta nam je radnika iz opštine otišlo u Novi Sad u kompaniju Lir i Delfi. Ipak tamo ljudi zimi rade i osigurani su", otkriva Kovačević.

A uzvodno od Čerevića je Banoštor. Selo poznato po dobrim vinogradarima. Jovan Ačanski radni vek proveo je uz vinovu lozu. Kaže da je sve teže naći radnike za mnoštvo poslova u vinogradu: "Ovde iz godine u godinu je sve teže stanje. Mnogo ljudi koji su u propalim firmama ostali bez posla otišli su u inostranstvo. Ostali su stari ljudi i poneki mlađi. Nas četiri, pet  vinogradara imamo jednu grupu radnika i 'na čekanju smo' dok završe u koleginom vinogradu".

Berba grožđa
Ko će brati novopodignute hektare? (Pixabay / sigstein)

Neprestana borba

O problemima koje voćarima i vinogradarima zadaje nedostatak radnika u Irigu govori tamošnji voćar Dejan Jojić. Kaže da je nekako uspeo da obezbedi radnike za berbu njegovih bresaka, šljiva i jabuka, ali i konstatuje da su veliki sistemi u problemu.

"Vidim tu u komšiluku u vinariji Kovačević da ljudi rade i 10, pa čak ponekad i po 15 sati. Moraju ogroman rod da skinu u 15-20 dana. Nije im lako. Sa druge strane mi dosta očekujemo od radnika, a oni nisu najbolje verzirani za taj posao. Radnik se još i nađe, ali dobar radnik mnogo teže. Ni sami ukućani često nemaju razumevanja za posao u voćnjaku pošto ovaj posao iz godine u godinu donosi sve manje profita. Ima godina koju u poslovnom smislu završavam na nuli. Kada od prihoda od prodaje voća oduzmem proizvodne troškove. Tada mi se čini kao da samo volontiram na svom imanju. Neprestana borba", ističe Jojić.

Poslodavci: Doprinosi od 38% za sezonce preveliki

I tu problemima nije kraj. Prema tvrdnji vinogradara u Irigu, Save Jojića, dugo čekani, a u junu usvojeni Zakon u pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima nije uredio tu oblast.

"Dugo smo čekali da se u izvršnoj vlasti pojavi neka mudrost, koja bi regulisala status i zaštitu sezonskih radnika, a nas poslodavce lišila brige u slučaju povreda, i kao treći segment da država ima korist od toga. Novi zakon koji je donet u junu ni slučajno neće rešiti te probleme. Zakonom je predviđeno kolika je najniža dnevnica i koliki su porezi. Porezi su 38% na najnižu cenu rada. Vi za sezonce morate da platite 16-17.000 dinara poreza. To je jako mnogo. Ovim će samo nastaviti rad na crno. Inače, na opasku da platimo više pa ćemo imati sezonce, odgovaram da bi platili više da je naš krajnji proizvod skuplji. Vino od 300 - 400 dinara 'trpi' satnicu od 250. Da mi možemo da naplatimo vino 30 evra, platili bi radnika 5-6 evra", tvrdi Jojić.

Inače, Sava Jojić kaže da bi za voćare i vinogradare prihvatljivo dnevno poresko opterećenje za sezonskog radnika bilo oko 200 dinara. Nije jasno zašto je država odustala od jednostavnog modela registrovanja sezonskih radnika markicama, kao što je to slučaj u Hrvatskoj.

Krastavci su neobrani - radnici preskaču Austriju i zbog veće plate odlaze u Nemačku

Nije opravdanje, ali nedostatak radnika nije samo problem u Srbiji. Na to ukazuje i činjenica da je, recimo, u Austriji propao dobar deo ovogodišnjeg roda kornišona. Naime, radnici iz Istočne Evrope planirani za berbu ovog povrća u Austriji za satnicu od šest evra su masovno otišli u Nemačku, gde na sezonskim poslovima u poljoprivredi dobijaju devet evra po satu.


Autor

Đorđe Simović

Đorđe Simović

Agrarni novinar 15 godina. Objavljuje u štampanim i elektronskim medijima u zemlji i regionu. Nosilac više nagrada za agrarno novinarstvo. Moto: "Nemoj pa se ne boj."

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi