Kakav je uticaj poljoprivredne proizvodnje na privredni rast

Poljoprivrednici u našoj zemlji utiču na rast BDP-a sa oko šest do sedam, dok poljoprivredna proizvodnja u Holandiji, Danskoj i Francuskoj učestvuje u BDP-u sa manje od dva odsto.

Naša zemlja je četvrta u Evropi kada je u pitanju učešće poljoprivredne proizvodnje u BDP-u. Jedino poljoprivrednici u nekim od susednih zemalja naše zemlje imaju veće učešće u BDP-u od domaćih poljoprivrednika. Konkretno, u pitanju su Albanija, Severna Makedonija i Crna Gora.

Poljoprivredna proizvodnja u poslednje tri godine u Srbiji je ostvarila prihode od 2,3 do 2,7 milijardi evra, dok je ta proizvodnja po svetskim cenama u tom istom periodu ostvarila prihode od 4,8 do 5,3 milijardi evra.

U poslednjih 20 godina poljoprivredna proizvodnja u Srbiji smanjuje rast BDP-a

Ipak, ta proizvodnja u poslednjih 20 godina u našoj zemlji nije uticala na povećanje BDP-a, već naprotiv, BDP je u tom periodu smanjen. Do sada je trebalo da se ukupni BDP poveća za oko 500 miliona evra zahvaljujući poljoprivrednoj proizvodnji. Međutim, u periodu od 2013. do 2017. godine proizvedeno je 8,5 odsto manje u odnosu na proizvodnju od 2001. do 2005. Od 2000. godine do danas, obim poljoprivredne proizvodnje u EU povećan je za sedam odsto.

Poljoprivredna proizvodnja u EU u poslednjih dvadeset godina opadala je za više od pet odsto jednom u pet godina, a jednom u deset godina opadala je za preko deset odsto. U Srbiji je u tom periodu tri puta zabeležen pad poljoprivredne proizvodnje za više od deset odsto, a šest puta za više od pet odsto.

Kada se uzme u obzir da se stabilizovan BDP ostvaruje jednakim prihodima poljoprivrede iz godine u godinu, zaključuje se da je rast BDP-a u Srbiji nestabilan s obzirom na to da poljoprivredna proizvodnja u našoj zemlji iz godine u godinu varira. Takođe, na stabilnost srpskog BDP-a negativno utiče i to što poljoprivreda u našoj zemlji ima veliko učešće u BDP-u jer su, kako je već navedeno, druge oblasti proizvodnje nedovoljno razvijene i stoga ne mogu da učestvuju u povećanju BDP-a.

Na rast poljoprivredne proizvodnje utiče i agrarna politika zemlje

Na razvoj poljoprivrede i proizvodnje u toj oblasti utiču i geografski položaj i klimatske promene, ali i agrarna politika zemlje i nivo razvijenosti i funkcionisanja institucija. Loša agrarna politika i nedovoljno dobar rad institucija imaju upravo zemlje u kojima poljoprivredna proizvodnja opada ili stagnira. To su Bugarska, Hrvatska, Rumunija i naša zemlja. U nekim zemljama EU, kao što su Mađarska, Češka i Slovačka, situacija je potpuno suprotna.

Ono što je neophodno da se uradi kako bi poljoprivreda napredovala i kako bi se proizvodnja povećavala, a samim tim i BDP, jeste uporediti varijabilnost proizvodnje sa nivoom uticaja koji ona ima na varijabilnost BDP-a. Takođe bi trebalo da se uporedi i njena varijabilnost sa varijabilnošću poljoprivredne proizvodnje sa drugim zemljama u Evropi jer su jedni od glavnih uticaja na njenu promenu velike i nagle promene cena poljoprivrednih proizvoda, kao i klimatske promene. Tako je u Evropi rast poljoprivredne proizvodnje 3,5 puta veći od rasta BDP-a u poslednjih 20 godina, piše Nova ekonomija.

Kako bi se rast BDP-a stabilizovao neophodno je da uz rast poljoprivredne proizvodnje od jedan do dva odsto godišnje, i druge proizvodne oblasti rastu godišnje za oko pet odsto u periodu od jedne do dve decenije. Takođe bi trebalo poboljšati i agrarnu politiku kako bi se povećala sama proizvodnja, ali i smanjio uticaj promene cena i klimatskih promena na razvoj i rast poljoprivredne proizvodnje.