Kakav solarni sistem koristiti na vikendici koja nije priključena na električnu mrežu?

Pet sati sunčeve svetlosti potrebno je da se pomoću solarne ploče od 400 vati napuni baterija od dva kilovat sata, otkriva nam Tomislav Adamović iz Bjelovara. Sa oduševljenjem priča o, kako kaže, branju Sunčeve energije koju koristi na svojoj vikendici koja nije priključena na električnu mrežu. 

Ovaj magistar inženjer elektrotehnike je pre više od godinu dana kupio bateriju i solarnu ploču koja njemu i porodici olakšava boravak i rad na vikendici okruženoj šumom. 

Kaže, da bi se napunila za navedenih pet sati, nebo mora biti čisto, sunčano, a ako je oblačno, više vremena.

"Punjenje za pet sati je kao da moraš preći put od 2.000 kilometara, a voziš brzinom od 400 na sat. Kada ima oblaka, pada na 10, 20 do 70 vati. Dakle, kao da na putu od 2.000 km, voziš 30 na sat", slikovit je Adamović.

Jedan potrošač je najveći

Ovaj način snabdevanja električnom energijom koristi za mali frižider od 70 vati, koji, kako kaže, može bez problema stalno da radi 30-ak sati. Na bateriju je priključivao, na primer, Hilti bušilicu kao i brusilicu koje su veliki potrošači. Bateriju koriste i za usisavanje, punjenje mobilnih telefona, rad na laptopu.

"Ali, jedan potrošač je daleko najveći, Dolce Gusto aparat za kafu, onaj mali pingvin. Priključim ga na bateriju, stisnem play i on odmah potroši 1.400 vati, baterija počne vrištati, pale se ventilatori", smeje se Tomislav koji se zadovoljstva kao što je omiljena kafa ne odriče ni na vikendici. 

Kaže, baterija ima šest utičnica i USB ulaze. Može se puniti preko automobilskog priključka na 12 volti u vožnji kao i direktno na 220 volti u kući.

"Može se definisati kojom brzinom. Ako stavim na 400 vati, ona misli da je na solarnoj ploči. Ipak, postoji i opcija brzog punjenja. Dva, tri puta mi se dogodilo da sam zaboravio da je napunim, a morali smo na vikendicu i za sat vremena je bila puna", otrkiva on. 

Budući da ima instalirane električne vodove u vikendici, planira da napravi sistem i da ih spoji na bateriju kako bi u celom objektu imao struje.

"U tom slučaju treba uzeti led sijalice sa što manjom snagom, ali i izbegavati bilo kakve termičke potrošače jer oni troše jako puno energije", naglašava. 

Osveštenost o potrošnji energije

Solarna ploča je prenosiva i sastoji se od četiri dela koji se jednostavno sklope i rasklope. Baterija u koju su uklopljeni i pretvarači teška je oko 25 kg i praktična je za nošenje. Nju uvek drži punom između 20 do 80 odsto. Kaže, kada se na njoj pale ventilatori koji "hlade" elektroniku, tada postaje bučna, ali ipak ne previše. Plan mu je da nabavi i agregat u slučaju dužeg boravka u vikendici u vreme kada nema dovoljno sunca. 

Ono što ga najviše oduševljava već više od godinu dana je osveštenost o potrošnji energije.

"Kada živiš u kući ili stanu, ne razmišljaš koji aparat koliko troši, koji je razred. Ali, kada su resursi ograničeni, sve to postaje važno", ističe Adamović i dodaje kako je odličan utisak da uzimaš energiju od sunca i pretvaraš u drugi oblik. 

"Kada nešto uključiš u utičnicu, ne razmišljaš odakle dolazi. Ovde doslovno bereš energiju, stavljaš u bateriju i pretvaraš u zvuk, sliku ili buku bušilice", entuzijastično zaključuje. 

Kada se osigurati agregatom?

A o čemu razmišljati prilikom ovakve investicije, uputio nas je Fran Škada iz hrvatske firme SolarShop.

"Važno je da klijent naglasi koje potrošače ima u objektu, gledamo koji najviše troše i prema tome pravimo ponudu", kaže Škada navodeći tri vrste sistema. 

Za manje potrošače je 12 V, sistem može pokriti manji frižider, televizor, radio, punjenje mobilnog telefona. Za veće sisteme kao što je hidrofor za vodu, frižider i ostalo, potrebno je 24 V, a za one koji imaju i klima uređaj, veš mašinu i ostale, 48 V. 

Onima koji imaju veću potrošnju preporučuje se da se osiguraju agregatom, kao i onima koji na manjim sistemima planiraju da koriste alate kao što su bušilice, mešalice i slično.  

Baterija ne zauzima puno prostora, a u slučaju da živite na mestima gde ima više, na primer, guštera ili miševa, tada je dobro zaštititi ventilatore mrežicama. 

Najbolja orjentacija za panele je južna, a u slučaju da ima samo dva sata direktnog sunca dnevno, tada sistem neće raditi. Baterije će biti konstantno prazne, što će ih na kraju uništiti. 

"One ne smeju ostati prazne jer tada dolazi do sulfatizacije i onda sa njima ne možete više ništa, brzo se pune i jednako tako prazne", upozorava, zaključivši da troškovi ove investicije zavise od potreba i želja korisnika, pa tako sistem za frižider, TV, rasvetu i manje potrošače može koštati od 1.500 do 2.000 evra. 

Troškovi zavise i od komšija? 

"Ako zaboravimo na velike potrošače kako što su šporet, bojler i slično, ukoliko će korisnici u objektu boraviti samo leti, dovoljno je 600 W proizvodnje, 200 Ah baterija i invertor 1.000 W. Ako će boraviti cele godine, sistem mora biti znatno jači, ne ispod 900 W proizvodnje i 400 Ah baterija, mada je preporuka da bude i duplo jače od toga", otkriva nam Peđa Šuput iz firme Strukturcom iz Srbije.

Kaže, ako želite u tom objektu da boravite komforno kao u stanu cele godine sa svim redovnim potrošačima i navikama, osigurajte najmanje 30.000 evra. 

Kada je reč o pozicijama, i on navodi da je najbolje solarne ploče postaviti na južnu stranu krova. Druga opcija je na postolje sa kojeg ih možete okretati prema suncu, a treća zavisno od toga kada više trošite struju.

"Ako je trošite pre podne, stavite na istok. Ako je više trošite popodne, stavite panele na zapad, a ako je to noću, postavite na istok kako biste uhvatili prve jutarnje zrake i napunili baterije što pre i dok još imate čistu atmosferu od isparavanja", savetuje Šuput. 

Kada je reč o troškovima, on na njih gleda sa malo drugačijeg aspekta. Kaže, za vikendicu u koju odlazite samo vikendom i isključujete frižider kada niste u njoj, dovoljno je ulaganje od 660 evra. U slučaju da u njoj planirate da boravite od kasnog proleća do rane jeseni, dovoljno je uložiti 890 evra.

"Ako mislite da će vam to biti malo, a neće, uložite 1.680 evra. Ako hoćete da pokažete komšijama da imate para, ali ipak ne želite da platite puno, ulaganje je 3.250 evra. Može i više, ali stvarno nema smisla", našalio se Peđa. 

Upozorenje kupcima 

Kada je reč o njihovom veku trajanja, kaže, prvi solarni panel je napravljen 1954. godine i dan danas proizvodi struju, iako znatno slabije.

"Jedino treba menjati bateriju kada oslabi kapacitet, a to se, zavisno od načina korišćenja događa u razdoblju od tri do sedam godina. Ko je pazi, trajaće mu duže", poručuje i otkriva kako se u Srbiji najviše koriste polikristalni i monokristalni paneli oko 200 W koji rade na sistemima 12 V jer za njih ima dosta pratećih uređaja i da se njima može puno toga iskombinovati, a da istovremeno ne koštaju puno.  

Za kraj upozorava da se kupci pre kupovine dobro raspitaju od koga kupuju opremu, da li je firma uvoznik ili preprodavac, kao i da je najbolje raspitati se kod onih koji već imaju ovakve sisteme i da se vode njihovim iskustvima. Takođe, ponavlja i da pametno dimenzioniran sistem ne košta puno i da treba imati na umu da šporet, bojler ili grejanje neće raditi za malo novca, pa je nabolje da takvi potrošači rade na plin ili drva.