Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.
  • Evropa 2031.
  • 12.12.2021. 07:30

Kako će izgledati poljoprivredna proizvodnja u Evropi 2031.?

Predviđa se da će proizvodnja mleka i mlečnih proizvoda ostati stabilna, dok se najveće promene u potrošnji mesa, povrća i voća očekuju zbog promene navika potrošača.

Foto: Depositphotos/PantherMediaSeller
  • 462
  • 86
  • 0

Evropska komisija objavila je 9. decembra 2021. izveštaj o poljoprivrednim predviđanjima Evropske unije za period od 2021. do 2031. godine. 

U njemu je obrađeno tržište mesa i mlečnih proizvoda koje će biti pod uticajem održivosti, društvenih i zdravstvenih briga u narednoj deceniji, kako u pogledu vrsta proizvodnje tako i obrazaca potrošnje.

Očekuje se rast organske proizvodnje mleka?

U navedenom periodu proizvodnja mleka u EU pružiće održiva rešenja za stočare, klimu i društvo. Fameri će imati koristi od primene održivih strategija ishrane i boljeg upravljanja stadom, poveća će se pašnjačke površine što će doprineti očuvanju biodiverziteta i zdravlja zemljišta.

Predviđeno je da će rast usporiti na 0,5 odsto godišnje, dostižući oko 162 miliona tona do 2031., dok će organska rasti. Ova je vrsta mleka u 2019. predstavlja 3,5 odsto u ukupnoj proizvodnji, a mogla bi da dostigne osam odsto u 2031.

Pored smanjenog rasta očekuje se da će EU ostati najveći dobavljač u trgovini mlečnim proizvodima. Predviđa se da će rast dva najveća konkurenta EU biti umeren, sa Novim Zelandom od 0,2 i SAD-a sa jedan odsto, dok će ova proizvodnja najviše da raste u zemljama u razvoju.

Porašće i ekstenzivan uzgoj (Foto: V. Hudolin)

Sveži mlečni proizvodi EU mogli bi da imaju koristi od rastućeg izvoza, za koji se očekuje da će dostići 1,8 miliona tona u 2031. Potrošnja EU će nastaviti da pada sporije, na -0,2 odsto u poređenju sa -0,5 odsto u 2021., zahvaljujući povećanom interesu za diferencirane proizvode (na primer, organske). Kao rezultat toga, situacija u EU mogla bi da ostane stabilna, s relativno visokim prosekom od 38,5 miliona tona.

Pad potrošnja mesa? 

Održivost će sa svojim ekološkim, ekonomskim i društvenim ciljevima imati sve značajniju ulogu na tržištima mesa EU, kako za proizvođače tako i za potrošače. Modernizacija, inovativne tehnologije i promene u poljoprivrednim praksama dovešće do efikasnije i ekološki prihvatljivije proizvodnje. I dalje će izazov za ovaj sektor biti ulaganja. Takođe, potrošači sve više iskazuju zabrinutost oko životne sredine i klimatskih promena što će dovesti do toga da potrošači obrate dodatnu pažnju na proces proizvodnje i poreklo proizvoda, a doći će i do promena navika onih koji će da traže zdravije artikle.

Predviđa se da će potrošnja mesa u EU po glavi stanovnika pasti sa 69,8 kg u 2018. na 67 kg do 2031. godine.

Broj grla krava će se smanjiti za sedam odsto (manje od 2,1 milion grla), što će dovesti do pada bruto proizvodnja goveđeg mesa za 0,6 miliona tona (-8 odsto). Što se tiče potrošnje u EU, nastaviće svoj trend pada između 2021. i 2031., sa 10,6 na 9,7 kg po glavi stanovnika.

Kada je reč o svinjskom mesu, stanje ostaje neizvesno, posebno zbog problema vezanih za afričku svinjsku kugu. Promene u navikama potrošača u pogledu zdravlja, okoline i društvenih briga trebalo bi negativno da utiču na potrošnju ove vrste proizvoda u EU, za koju se predviđa da će se smanjiti za 0,5 odsto godišnje, sa 32,5 kg u 2021. na 31 kg per capita 2031.

U živinarstvu bi rast potrošnje mogao da uspori, sa dva odsto godišnje u periodu 2011-2021. na 0,6 odsto u 2021-2031. Ova vrsta mesa bi mogla da bude percepirana kao zdravija u odnosu na druge vrste, kako zbog veće praktičnosti u pripremi tako i zbog odsustva verskih ograničenja u njenoj konzumaciji. Očekuje se da će proizvodnja u EU nastaviti da raste za 0,4 odsto godišnje, dostižući 14 miliona tona 2031. godine.

Za ovčje će ona biti u blagom porastu za 0,3 odsto godišnje u desetogodišnjem periodu, a u 2031. bi mogla da dosegne 660.000 tona, a time i potrošnja po glavi stanovnika koja bi za deset godina mogla da iznosi 1,4 kg.

Porašće proizvodnja proteinskih useva

Očekuje se da će proizvodnja žitarica opasti zbog manje potražnje za stočnom hranom, dok će ona za proteinske useve značajno rasti, zahvaljujući njihovim ekološkim prednostima.

Ukupna iskorišćena poljoprivredna površina (UAA) će blago pasti tokom navedenog perioda, na 160,5 miliona hektara u 2031. godine, a predviđa se da će se šumske površine nastaviti da se povećava i premaši poljoprivredne 2031. godine, dostižući 161,4 miliona hektara, zahvaljujući ulozi koju imaju u klimatskim izazovima.

Proteinski usevi su sve traženiji (Depositphotos/paulmaguire)

Pad površine pod žitaricama od 2,8 odsto u EU, u poređenju sa 2021. godinom, u kombinaciji sa smanjenjem prinosa, dovešće do smanjenja proizvodnje. Očekuje se smanjenje na 276 miliona tona u 2031. (-2,5 odsto u odnosu na 2021.). Istovremeno će se potrošnja smanjiti za 2,7 odsto, na 254,8 miliona tona, podstaknuta padom upotrebe stočne hrane. Što se tiče trgovine, očekuje se da će EU ostati konkurentna, ali će se suočiti sa jakom konkurencijom koja će dovesti do smanjenja tržišnih udela.

Voće i povrće

Poljoprivredni izgledi EU 2021-31 predviđaju da će klimatske promene biti izazov za maslinovo ulje i vino, dok se potražnja za voćem i povrćem prilagođava zdravstvenim problemima stanovništva.

Proizvodnja maslinovog ulja mogla bi da dostigne 2,5 miliona tona do 2031. godine, što je povećanje od 22 odsto u odnosu na 2020. godinu. Značaj izvoza će rasti sa povećanjem produktivnosti, sa 35 u 2020. na 44 odsto u 2031. Što se tiče potrošnje, očekuje se da će rast pokretati zemlje koje nisu proizvođači, a predstavljaće 21 odsto potrošnje u 2020. i 32 odsto u 2031. godini.

Proizvodnja vina će opasti za 0,3 odsto godišnje, što će rezultirati 148 miliona hektolitara u 2031. Predviđa se da će potrošnja dostići 22 litre po glavi stanovnika 2031. godine, što je smanjenje od 0,4 litra u odnosu na 2020.

Do 2031. proizvodnja svežeg paradajza treba da se smanji za 0,4 odsto godišnje i dostiže 6,3 miliona tona. Ovaj pad je uglavnom uzrokovan snažnim padom uzgoja zimi u Španiji i prelaskom na paradajz manje veličine, koji ima veću dodanu vrednost. Očekuje se da će potrošnja svežeg po glavi stanovnika u EU ostati stabilna, na 15 kg 2031. Slično tome, potrošnja onoga za preradu takođe će biti stabilna, 18 kg per capita. 

Što se tiče jabuka, stanje bi trebalo ostati stabilno do 2031. godine, a proizvodnja će iznositi 11,1 milion tona. Ovo je rezultat smanjenja površina pod uzgojem kompenzovanih povećanjem prinosa zahvaljujući korišćenju novih sorti i poboljšanom agronomskom upravljanju. Očekuje se da će se potrošnja svežih po glavi stanovnika povećati na 15 kg (porast od 0,6 odsto godišnje).

EU veće usvojilo Zajedničku poljoprivrednu politiku

U izjavi na ovogodišnjoj konferenciji o predviđanju poljoprivrede u EU Januš Vojčehovski, poverenik Evropske komisije za poljoprivredu podsetio na usvojenu Zajedničku poljoprivrednu politiku za koju kaže da će postaviti nove standarde za životnu sredinu.

"To će poljoprivredu učiniti održivijom i pomoći našim farmerima da savladaju izazove koji su pred nama. Komisija je zadovoljna postignutim političkim kompromisom, a posebno time da je tokom pandemije Covida naš poljoprivredno-prehrambeni sistem u EU radio i funkcionisao kao odgovor na krizu", zaključio je. 

Izveštaj o poljoprivrednim predviđanjima možete preuzeti u dokumentu ispod teksta.


Dokumenti


Tagovi

Evropska komisija Januš Vojčehovski Mleko Meso Žitarice Voće Povrće


Autorka

Ranka Vojnović

Više [+]

Ranka je diplomirani inženjer poljoprivrede sa dugogodišnjim iskustvom u povrtarstvu, zaljubljenik u organsku poljoprivredu i druge oblike alternativne poljoprivrede poput biodinamike i permakulture.