Kako diše poljoprivreda na Kosmetu: Šta se proizvodi, gde se i kako prodaju proizvodi?

Pomalo smo zaboravili da postoje poljoprivredni proizvođači i u Zvečanu, Zubinom potoku, Leposaviću, Srbici, Vučitrnu. Oni koji stoku uglavnom gaje za svoje potrebe, nisu imali neke nemile situacije, ali je ipak važno znati kako žive, kako se snalaze, gde prodaju ono što proizvedu, a o tome je govorio savetnik u PSSS Kosovska Mitrovica Zdravko Dobrić, piše Dobro jutro.

"Na prostoru koji mi ovde obilazimo, poljoprivredni proizvođači su se u najvećem broju opredelili za to da se bave mešovitom poljoprivrednom proizvodnjom. Vrlo mali broj ljudi je opredeljen za neku individualnu proizvodnju, gde je prepoznatljiv po pojedinačnoj voćarskoj proizvodnji ili farmi", kaže Dobrić.

Manja proizvodnja - siguran plasman

Zbog tržišta su opredeljeni da se bave manjom proizvodnjom za koju su sigurni da mogu da je plasiraju. Obično imaju par grla, vrlo mali broj njih ima iznad pet grla, imaju i po nekoliko tovljenika, poneku krmaču i stada ovaca ili koza u manjem broju. Ima i onih koji imaju iznad 30 grla, ali proporcionalno kada se gleda, obično je to za zadovoljenje svojih potreba i viškova za koje su oni najsigurniji da mogu da prodaju. 

Živinu ima svako domaćinstvo, a kada bi se brojčano gledalo, kaže da je tu oko 30 do 50 koka nosilja na gazdinstvu, onoliko da omogući siguran plasmana na pijacama, a sve što se proizvede proizvede se na tradicionalan način, kao što se nekada radilo.

"Proizvodi su uglavnom od mleka i mesa, a kako nema mlekare u kraju nema ni predaje", rekao je ovaj stručnjak.

Prodaja u okolini i na kućnom pragu

Od mleka prave sir i kajmak koji su vrlo kvalitetni i s obzirom da je mali broj krava muzara gotovo da nema proizvođača koji se žali da ne može da proda mlečne proizvode. Ti proizvodi se plasiraju uglavnom u okolini ili na samom kućnom pragu. Do sada im se, kaže savetodavac, niko nije žalio da neće imati hrane. Tamo je brdsko-planinski teren, sve je iznad 500 metara nadmorske visine, tako da su uspeli da odrade prvu kosidbu, a pojedini i drugu, kada je trava bila u solidnom periodu hranljive vrednosti.

"Kod nas je dosta hladnije, vuče kopaonički kraj i Mokra gora sa druge strane, tako da je ovde u tim selima hladnije nego u centralnoj Srbiji, gde su sela na otvorenom prostoru pa su bile visoke temerature. Ne žale se za sada, možda neće biti onog vrhunskog kvaliteta kao što su oni navikli, ali će je biti", završava Dobrić.

Kako stoji na sajtu "Održiva poljoprivreda za održivi Balkan", prosečna veličina zemljišta po porodici na Kosovu i Metohiji iznosi oko 3,2 hektara, od čega u proseku 1,6 hektara čini obradivo zemljište, obično fragmentisano na šest do osam parcela. 97 odsto imanja je manje od pet hektara, dok je manje od jedan odsto gazdinstava iznad 10 hektara.