Kako je sezoncima koji rade na njivi dok sunce "prži"?

Vreli talas doneo nam je ekstremno visoke dnevne temperature kada se skala u termometru penje i do 40 stepeni Celzijusa. Stručnjaci savetuju da ukoliko možemo ostanemo u zatvorenom prostoru i da bez preke potrebe ne izlazimo napolje. Ovako visoke temperature ozbiljan su problem i pretnja po zdravlje ali ima poslova koji moraju da se obave pre svega u poljoprivredi te nismo svi u prilici da se klonimo sunca u najtoplijem delu dana.

Kombajneri su već danima u žitnim poljima, drugi rasađuju i okopavaju povrće, treći beru voće. Uprkos tome što sunce jednostavno rečeno "prži", a "zemlja gori" oni i dalje, okupani znojem, vredno i odgovorno obavljaju svoje poslove u takvim uslovima, jer poslovi na njivi ne mogu da se odlažu. Jedni su odavno navikli, a drugi moraju.

Prijava sezonskih radnika u poljoprivredi - kada je neophodna i na šta zaposleni imaju pravo?

Radnici kažu da u poljoprivredi uvek ima posla, navikli su na tempo i uslove rada, a o zaštiti retko ko razmišlja. Ukoliko je sezona svaki dan mora da se iskoristi, pa i onaj najvreliji.

Svitanje dočekuju na njivi

Mirjana Bastajić iz Obrovca sa svojom grupom radnika je svakodnevno na njivi, kako kaže nikom nije lako pod vedrim nebom na ovako visokim temperaturama ali čovek se navikne na sve.

"Posla na njivi ima uvek od ranog proleća do kasne jeseni ali tokom leta ne znamo gde ćemo pre. Kada je ovako toplo organizujemo se tako da na njivu stignemo ranije, startujemo od pet sati i radimo do 13 časova. Ako posao mora da se uradi onda dolazimo i uveče kada je malo svežije", rekla nam je naša sagovornica objašnjavajući da ona ima kod kuće koze i živinu te ustaje čak u tri sata kako bi koze pomuzla, nahranila i napojila, a tek onda put pod noge do njive.

Posao je mnogo lakši kad nema tenzije

Posao sezonskih radnika ni malo nije lak ali kako nam je objasnila svi domaćini, gazde kod kojih rade su divni ljudi sa kojima se lako dogovara.

"Ljudi koji nas angažuju da im radimo su uglavnom mladi, imaju razmevanja za sve, imaju poverenja u nas i ne moraju biti uvek sa nama na njivi. Ono što je bitno mi tokom rada imamo pauze, odmorimo se, predahnemo malo, doručkujemo, od kuće nosimo vodu, ali se brzo ugreje te nam naši domaćini redovno donose svežu, hladnu vodu, sokove, a često i sladoled", rekla nam je Mirjana objašnjavajući da je posao mnogo lakši kad nema tenzije i kad se stvori odnos poverenja i jedni drugima pomažu.

Po njenom savetu na osnovu dugogodišnjeg iskustva Mirjana poručuje da u ovakvim uslovima visokih temperatura treba poneti lakšu hranu koja nije slana, jogurt i uzimati dosta tečnosti, ali ima i onih koji tradicionalno najviše vole da jedu slanine i paradajza. Da bi sačuvali svežinu hrane sa sobom nose i mini hladnjake, a često im ljudi kod kojih rade donose sveže pecivo iz pekare. 

Raditi se mora, jer je novac potreban svima

Naša sagovornica kaže da niko nije u prilici da bira posao, raditi se mora, svima treba novac te njenu grupu čine kako stariji tako i mladi, srednjoškolci na raspustu ili student koji na njivi zarade džeparac i ne žale se na uslove rada. Sliva se znoj ali posao se koga se prihvate mora završiti.

Dado Balaž iz Bačkog Novog Sela takođe radi na njivi. Ovih dana sa grupom radnika okopava lekovito bilje na jednom privatnom posedu. Kako kaže proizvodnja je organska i osim košenja sve je ljudski rad te uvek im posla.

"Temperature su ovih dana bile ekstremno visoke te smo organizovali rad od ranih jutarnji časova od pet do 12 ili 13h, nikako duže. Jednostavo kako nakon doručka koji je u 10 h i traje pola sata vreme odmiče postaje sve toplije i gubi se produktivnost", kaže naš sagovornik objašnjavajući da često zbog jake jutarnje rose moraju obuvati gumene čizme i lagane kišne kabanice, a nakon toga trenerke, bele pamučne majice, obavezno nose šešire, kape.

"Nije samo vrućina problem, do podne nas napadaju rojevi komaraca te praktikujemo da nosimo garderobu sa dugim rukavima i da koristimo sprej, a kad se oni zbog vrućine povuku stižu obadi i razni drugi insekti", rekao nam je Balaž dodajući da nose vodu u balonima sa stiroporom, ali da im i gazda redovno donosi svežu, dok za doručak piju jogurt, jedu laganiju hranu, krastavce, paradajz, a slatko niko ne jede obzirom da se od toga mnogo više žedni.

Kukuruz "seče"

Balaž kaže da je tokom ovog perioda najteže raditi na parceli semenskog kukuruza koji je ove godine veoma visok čak do 2 metra. U redovima je jaka rosa, biljke su bujne, guste i kad ugreje nema vazduh, postaje sparno, a kukuruz ima oštre listove koji jednostavno seku po rukama.

"Kad izađemo iz reda kukuruza čizme nam često budu pune vode, odosno rose", kaže Balaž i napominje da je teško raditi na visokim temperaturama ali da do sada niko nije imao zdravstvene probleme. Onog trenutka kad osete da ne mogu više poslušaju savet gazde i jednostavno prekidaju rad, idu kući na odmor.