Kako proizvođači mogu da trguju na berzi i kojim rizicima su izloženi?

Oko 40 odsto proizvedenih žitarica u Republici Srbiji se izveze. U ovoj sezoni očekuje se izvoz samo 2,5 do tri miliona tona kukuruza i 1,5 do dva miliona tona pšenice. Ove brojke i više nego dovoljno ukazuju koliki bi ekonomski gubitak bio za proizvođače i trgovce ako bi ova količina robe ostala "zarobljena" i neprodata. Kako bi savladali sve izazove trgovanja u četvrtak (9.5.) je održan poslednji deo obuke za poljoprivredne proizvođače za trgovanje na novosadskoj Produktnoj berzi i upravljanje tržišnim rizicima.

Među govornicima na obuci pored moderatora agroanalitičara Žarka Galetina, bio je i v.d. direktora Produktne berze Vlado Kovačević, i dva predstavnika izvoznika - generalni menadžer za Srbiju firme "CHS" Milan Zorić i jedan od vlasnika firme "Trading team" Zoran Trifunjagić.

"Naša firma se bavi izvozom domaćih žitarica i uljarica pre svega baržama Dunavom. Nizvodno do Konstance žitarice, a uzvodno ka Austriji, a najviše Nemačkoj uljarice. Robu na domaćem tržištu ugovaramo na više načina, a kupujemo je na dnevnom nivou čitave godine. Tu robu prodajemo na SPOT tržištu - za kupljenu robu, zaključujemo ugovore sa našim partnerima koji su multinacionalne kompanije", kaže Trifunjagić i dodaje da je navika naših proizvođača i manjih trgovaca da najviše trguju kukuruzom i pšenicom. Međutim i soja se izborila za mesto najtrgovanijih roba preko čitave godine.

"Dakle, SPOT nabavka je svakodnevna kao i svakodnevna prodaja. Mi to zovemo po engleskom terminu "back to back" iliti trgovina 'leđa u leđa'. Nešto što kupimo u nekoliko dana po poznatoj ceni zaključujemo odmah prodaju bez obzira na tonažu. Ova je jedna od najsigurnih trgovina, jer je poznata nabavna cena, a u kratkom roku zaključimo i poznatu prodajnu cenu."

Trgovina na zeleno

Drugi vid trgovine je kolokvijalno nazvano "trgovina na zeleno" u kojoj se izrađuju "forvard" ugovori, gde proizvođači tokom godine kada procene da je cena dobra tokom vegetacije zaključuju terminske ugovore uz obavezu da isporuče tu robu nakon žetve. Izvoznici su u obavezi da preuzmu tu robu nakon žetve, bez obzira na situaciju na tržištu u tom trenutku. Međutim, takvi poslovi povećavaju stepen rizika.

"Rizik je jer proizvođači zaključuju prodaju robe bez poznate količine, takođe rizikuju i ako nisu zaključili prodaju sa ozbiljnim kupcem, da će isti odustati od kupovine ako proceni da mu cena ipak ne odgovara, ako je došlo do pada u tom trenutku. Ukoliko trgovac nije dalje zaključio ugovor, a došlo je do poremećaja na tržištu, ta roba će mu biti preskupa, tj biće na gubitku", objašnjava Trifunjagić.

Terminski ugovori se rade na dva načina sa avansnim ili bez plaćanja i praksa je pokazala da često dolazi do neispunjena ugovora i to najviše od strane dobavljača koje se bave nabavkom ili proizvodnjom robe na lokalnom tržištu. Prema tome, najveći problemi u trgovanju nastaju sa terminskim ugovorima.

"Mi odmah zaključujemo i prodajne ugovore i na taj način pokušavamo da se zaštitimo od efekata volatilnosti na tržištu. Onim proizvođačima koji zasnivaju proizvodnju bez poznate cene nakon žetve, preporučio bih da, ako imaju kalkulaciju u tome, sigurni deo proizvodnje tokom žetve terminski prodaju."

Kojim rizicima su izloženi proizvođači i trgovci?

Da bi se smanjio rizik u trgovanju na najmanju moguću meru, firma "CHS" koja je inače u vlasništvu američkih proizvođača, odnosno najveća kooperacija na svetu, primenjuje hedžing (hedging) strategije.

"Pošto prođe nekoliko meseci od prodaje do isporuke robe krajnjem kupcu, za to vreme je roba izložena raznim rizicima i neophodno ju je osigurati, a između ostalog se i time bavimo", kaže Zorić i dodaje da je osnivanje CHS-a u Srbiji bilo je sa razlogom da se lokalnim proizvođačima omogući plasiranje robe na tržištu zajedničkim snagama s jedne strane, a kroz sinergiju njihovih finansijskih potencijala što jeftinije nabave inpute s druge.

Proizvođačev rizik je od oštećenja robe tokom plovidbe do promene kursa valuta. U slučaju poslednje pomenutog, radi se terminsko trgovanje valutama.

"Na primer, kupili smo robu u eurima, prodali smo je u dolarima i u momentu fiksiranja cene ugovaramo terminski kurs između eura i dolara u momentu isporuke robe na krajnju destinaciju. Privrednici se uvek bore za stabilnost kursa upravo da bi kalkulacije prilikom izvoza robe bila što predvidljivija. Niko se ne zalaže za fiksan kurs, već za transparentnost monetarne politike", objašnjava naš sagovornik.

Kada robu preuzme brodar, na putu do krajnjeg kupca može se desiti pad vodostaja Dunava, pa je kretanje barži onemogućeno te nastaje problem sa terminom isporuke, pa kupac može da odustane od kupovine robe, zatim kvalitet robe tokom plovidbe može biti narušen, a ekstremno može da se desi i da barža potone. Poslednje se, srećom, retko dešava. Trifunjagić preporučuje proizvođačima da oni sa njihove strane osiguraju proizvođačku maržu.

Kako se sačuvati od rizika?

Pošto nema mnogo načina da se prodavac zaštiti od rizika, v.d. direktora Produktne berze preporučuje osnivanje interesnih udruženja u okviru jedne linije proizvodnje.

"Pratite donošenje tog pravilnika jer prilično su velike subvencije od strane EU jer se dobijaju mnoge pogodnosti u poslovanju u prvih pet godina. Takođe, možete registovati 'ugovor na zeleno' u posebnom registru u APR-u, koji finansijeru nudi tri kruga zaštite. Prvo roba se registruje sa tih parcela samo jednom,  postoji i vansudski sistem prinudne naplate ako se obaveza ne izvrši, a ako poljoprivrednik ne izvrši tu obavezu ulazi u pasivan status", objasnio je Vlado Kovačević.

"Najbolji način da se sačuvate od rizika jeste disperzija - a to je da proizvođač nema samo jednog dobavljača, odnosno samo jednog kupca ili onog koji mu čini 50 odsto otkupljene robe. To je prirodan način osiguranja od rizika. Takođe prilikom sklapanja ugovore glavni motiv ne treba da bude samo cena, već i kvalitet tog partnerstva", zaključuje Zorić.

Sledeće nedelje biće zvanično uručeni sertifikati polaznicima obuke.