• Cene proizvoda
  • 01.11.2020. 16:00

Kako se formira cena proizvoda?

Tržište diktira cenu, ali ukoliko ratar, povrtar, voćar, prethodno izanalizira šta potrošači žele, koliko su spremni da plate, i prvenstveno da li na određenom zemljištu taj plod može da formira visok prinos i kvalitet, može da očekuje i dobru cenu i zaradu koja će nadoknaditi sve uloženo, navodi agroekonomista Vladan Jeremić.

Foto: Bigstock/Andriy Blokhin
  • 208
  • 10
  • 0

Početni kapital, trud, rad, posvećenost neretko budu veći od krajnjih rezultata i zarade. Da bi proizvodnja bila zaista isplativa, cena proizvoda mora da nadoknadi sve što je poljoprivrednik uložio i pored toga obezbedi dodatni prihod. Veliku ulogu u formiranju cene igra i sama potražnja, ali uticaj može imati i sam proizvođač.

Podrobnom analizom pre ulaska u posao i detaljnim biznis planom, on može svoj rod da naplati realno.

Pad cena žitarica na svetskim berzama uticao na domaće tržište

Cenu ne određuju samo potrebe tržišta, već i kvalitet i prinos. Da bi mogao da ga proda tako da ostvari zaradu, vrlo je važno da poljoprivrednik, pre svega, bude racionalan pri pokretanju posla.

"Prvo treba da sagleda da li je zemljište odgovarajuće, da se konsultuje sa stručnjacima i po pitanju toga, ali i na koji način bi trebalo da uzgaja tu kulturu, da obezbedi odgovarajuću mehanizaciju, da sagleda koliko treba da odvoji i za ostale troškove. Sve to utiče na krajnju cenu", smatra agroekonomista Vladan Jeremić.

Sumu koja ostala posmatraju kao dobit, ali to je pogrešno!

Međutim, ukazuje, jedan od ključnih problema domaćih poljoprivrednika je što ne uračunavaju svoj rad pa na kraju ne mogu ni da na pravi način uvide koliko su zaradili, uložili i koliko bi trebalo da, kroz proizvod, naplate svoj trud.

"Trošak radne snage je kao i svaki drugi, mada mnogi to ne vide kao izdatak. Sumu koja im je ostala posmatraju kao dobit, ali to je pogrešno. Ako ste uložili 10.000 evra i to sami radite i uspete na godišnjem nivou da napravite razliku od 6.000 evra koje čisto ostaju plus 2.000 do 3.000 evra za amortizaciju, možete smatrati da to ima smisla."

Primer borovnice

Grana voćarstva koja sve više uzima maha u našoj zemlji je borovnica. Iako predstavlja veliku investiciju, u kasnijoj fazi eksploatacijei berbe daje visoke prihode po jedinici površine. To je i ključni razlog zbog kojeg se voćari odlučuju za ovu kulturu.

Da li je borovnica danas isplativa za uzgoj i pod kojim uslovima?

"Bitno je razmotriti da li naše tržište traži taj proizvod i da li ima potencijala za izvoz. Dakle, u ovom slučaju, isplativost je zagarantovana. Neki se odlučuju za gajenje u bankovima za šta moraju da izdvoje oko 40.000 evra po hektaru, dok ima i onih koji pristupaju skupljem sistemu, uzgoju u saksijama, koji zahteva oko 60.000 evra. Dobra je što je ovo voće sve interesantnije potrošačima u Srbiji, tako da omogućava postizanje izuzetno visokih prihoda", napominje Jeremić.

Takođe, važno je proučiti koliko je vremena potrebno da prihodi nadmaše rashode.

"Kod borovnice je to neki period od treće do četvrte godine, do tog momenta su ulaganja, uključujući i investiciona i samu amortizaciju i troškove održavanja, veća od dobitka. Nakon toga se ulazi u ostvarivanje pozitivnog finansijskog rezultata. I u drugim oblastima agrara to se mora uzeti u obzir."

Uzeti u obzir i variranje cene

Osim toga, proizvođač mora da zna da li cena varira i u kom momentu. Kada je borovnica u pitanju, povezana je sa periodom sazrevanja te rani sortimenti koji stižu početkom juna, ponekad i krajem maja, ostvaruju vrednost od šest do sedam evra po kilogramu, dok do kraja šestog meseca ona padne na tri do četiri evra.

Proizvodnja karfiola sve privlačnija povrtarima, uprkos variranju cene

"U prvom slučaju je veoma mala ponuda i gotovo da ovog voća tada nema na evropskom tržištu, tako da oni koji je uberu u prvim danima imaju višestruku dobit. Na jednom hektaru, koji ostvari između 15 i 20 tona, u punom rodu mogla bi da dostigne vrednost i do 100.000 evra kada bi ceo rod bio plasiran po toj ceni. Što se tiče rentabilnosti, cena koja bi pokrila realne rashode u punom rodu bi bila u nivou od jedan i po do dva evra. Sve što je iznad toga je čista zarada i zbog toga borovnica jeste jako primamljiva i interesantna", naglašava ovaj agroekonomista.

Iskoristiti momenat prodaje

Uticaj ima i konkurencija, a u ovom slučaju to je Poljska koja ima znatno veće površine pod ovom kulturom.

"Do tih cenovnih kolebanja dolazi i zbog toga što krajem juna, početkom jula počinje da sazreva poljska borovnica, a ona daleko lakše pronalazi put do kupaca u Evropi. Zbog toga, koja god da je proizvodnja u pitanju, ne smemo zanemariti i konkurente i trebalo bi da iskoristimo najbolji trenutak da prodamo rod."

Koraci do prave cene

Cena zavisi i od kvaliteta samog ploda. Sam sistem uzgoja, tehnologija, agrotehničke, pomotehničke mere, način berbe, čuvanje i skladištenje, pakovanje, dizajn, doprinose krajnoj ceni.

"Troškovi materijala, đubrivo, sredstva za zaštitu, gorivo i maziva za mašinu za jedan hektar pod borovnicom iznose od dve do tri hiljade evra. Traktor, atomizeri, sredstva za košenje, zatim tarup, koštaju između 15.000 i 20.000 evra. Povraćaj tog novca ostvarujemo nakon četiri do pet godina, i uprkos velikoj investiciji, prihod je sve veći, čak i duplo. Prednost je što amortizacija nije skupa jer ovo voće daje rod 40 godina i to je i čini konkurentnom", navodi Jeremić.

Subvencija ili samoinicijativa - pitanje je sad?

Nerealna cena, dakle, napominje sagovornik Agrokluba, često je rezultat loše i neprecizno isplanirane proizvodnje.

"Problem naše poljoprivrede je sistemskog karaktera. Treba pre svega izvršiti rejonizaciju i tako u Vojvodini podsticati ratarstvo, u Šumadiji i zapadnoj Srbiji voćarstvo i tako dalje. Svakako i tržište diktira cenu, ali ukoliko ratar, povrtar, voćar, prethodno izanalizira šta potrošači žele, koliko su spremni da plate, i prvenstveno da li na određenom zemljištu taj plod može da formira visok prinos i kvalitet, može da očekuje i dobru cenu i zaradu koja će nadoknaditi sve uloženo", zaključuje naš sagovornik.


Tagovi

Cena proizvoda Prihod Rashod Zarada Vladan Jeremić Ulaganja Poljoprivredna proizvodnja Uzgoj borovnice


Autorka

Andrijana Glišić

Više [+]

Strast prema saznavanju odvela ju je u novinarstvo, ljubav prema novim tehnologijama u digitalne medije, a u agrarne nauke ušla je sasvim spontano. Smatra da je poljoprivreda u korenima svakog čoveka na planeti.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

U nekadašnjem starom Vranju ni jedna domaćica nije mogla da zamisli svoju kuhinju bez ovakvog kotlića u kome je stalno na šporetu grejala vodu. Sada kada su odslužili svoje ovi kotlići služe kao ukras.