Kako se poljoprivrednici mogu zaštititi od alergije na polen?

Znamo da je poljoprivreda fabrika na otvorenom, a onda bi se i za poljoprivrednika moglo reći da je radnik koji većinu svoga vremena provede na otvorenom i to ne samo osam sati dnevno - u sezoni je to često mnogo, mnogo više. 

Za to su vreme izloženi vremenskim (ne)prilikama pa i alergenima koji su prisutni u vazduhu. 

Znamo da su alergije sve veći i sve češći zdravstveni problem koji ne štedi nikoga, a posebno negativan uticaj ostavlja na onima koji svoje poslove obavljaju vani. 

Dr sc. Barbara Stjepanović kaže kako mnogi greše misleći da sezona alergenog polena počinje u proleće.

"To je potpuno pogrešno jer su alergeni poleni u vazduhu u kontinentalnom području prisutni već početkom januara kada počinje polinisati visokoalergena polen leske i johe, a traje do pojave prvih mrazeva i magli", komentariše dodajući da se zna desiti da decembar bude izuzetno topao, s temperaturnim ekstremima pa se polen tog drveća pojavi već tada. 

"Ušli smo maj i upravo se završilo oprašivanje visokoalergenog polena breze. Ove godine, gledajući brezu, imali smo uistinu i ekstrema. Zabeležene su i granične vrednosti", otkriva te pojašnjava kako je sve ranije vreme oprašivanja određenog polena jako dobar pokazatelj klimatskih promena. Tada je i sama ekspozicija, izloženost određenom alergičaru sve duža. 

"Sada počinje razvijanje visokoalergenog polena trava što će nažalost trajati sve do septembra. Počela je da niče i ambrozija koja će u kontinentalnom delu krenuti krajem jula, početkom avgusta i trajati sve do oktobra kada generalno završava oprašivanje prisutnog na kontinentu".

Stjepanovićeva ističe da pored breze ambrozija ima polen koja uzrokuje najviše problema. 

Kako prepoznati simptome?

Uvek ima onih kojima će ova godina biti prvi put da će uočiti simptome alergije. Zato je važno kako ih prepoznati. Naša sugovornica kaže da ukoliko postoji dijagnoza unutar uže porodice, veća je mogućnost razvoja kod dece. Ako se simptomi javljaju učestalo, svake godine u istom vremenskom periodu, u proleće, leto ili jesen, možemo pretpostaviti da se radi o ovoj reakciji. 

"U slučaju da simptomi traju duže od dve nedelje, a vezano uz spomenuti period, treba se sumnjati na alergiju", poručuje. 

Dakle, ako vas iritantno svrbe nos i oči, a što je simptom koji se kod prehlade ne javlja, možete posumnjati na ovaj zdravstveni problem. Takođe, kod alergijskog rinitisa nakon kijanja ne dolazi do olakšanje kao kod infektivnog. Ali, dr Stjepanović naglašava da se svakako treba javiti lekaru opšte prakse koji će nas dalje uputititi na alergološka testiranja ili prepisati kakav medikament koji će olakšati tegobe. 

Osim toga, postoji i niz preporuka kako se zaštititi od polena. 

Mere zaštite od polena

Prva je da se za vreme visokih koncentracija polena u vazduha, a na koju je neko alergičan, izbegava boravak i sprovođenje fizičkih aktivnosti u području bujne vegetacije visoke koncentracije polena u vazduha.

"Naravno, to poljoprivrednicima nije opcija. Oni moraju da pristupe faktoru zaštite očiju, staviti naočale, maske na usta, barem taj period. Takođe, staviti šilt kapu i ukoliko su stari alergičari, uzeti preventivno terapiju koja je propisana od strane lekara", poručuje naša sagovornica. 

Osim toga, treba izbegavati sušenje i provetravanje odeće na vazduhu u tom periodu, prostorije provetravati kratko ili čak izbegavati prozračivanje. Ako planiramo da provetravamo, uradimo to za vreme obilnije kiše jer samo takva privremeno može smanjiti visoke koncentracije. Kada god se može, boraviti u zatvorenom, klimatizovanom prostoru. Nakon dolaska kući, bilo s polja ili generalno spolja, oprati ruke, istuširati se, oprati kosu, presvući se. Ako imate kućne ljubimce koji borave napolju, valjalo bi i njih iščetkati, najbolje otuširati pre ulaska u stambene prostore. Takođe je važno sve vreme se informisati o koncentraciji alergenog polena.

Šta su unakrsne reakcije?

Takođe, treba obratiti pažnju na unakrsne reakcije. Dakle, pojačanje simptoma alergijske reakcije na polen određene biljke može biti prouzrokovano unakrsnim reakcijama između polena kao spoljnog alergena i alergena određene hrane biljnoga porekla.

Tako oni koji su alergični na brezu mogu imati jače simptome ako konzumiraju pasulj, trešnje ili orah. 

U tabeli je prikazana moguća unakrsna reaktivnost kod osoba osetljivih na određen polen i hranu biljnog porekla zbog posedovanja sličnih alergena. (Izvor: Pliva zdravlje)

Zaključuje da su u ruralnim područjima alergijske reakcije za razliku od urbanih nešto manje intenzivne zbog zagađenja vazduha koje je prisutno u urbanim, iako se možda radi o istoj koncentraciji polenovih alergena u vazduhu. Dakle, zagađenje vazduha doprinosi jačoj reakciji što je usamljena olakšana okolnost za one koji žive i rade na selu.