Kako sve šumski požari štete usevima? Najugroženiji su mali poljoprivrednici

S više od 73.000 izgorelih hektara, požari u Grčkoj su najveći dosad zabeleženi u Evropskoj uniji, izjavio je poverenik Evropske komisije za humanitarnu pomoć i upravljanje krizama Janez Lenarčič na društvenoj mreži X (nekadašnji Twitter, op.a.). Samo tri dana posle, 27. avgusta, na svom je X računu EU Služba za klimatske promene Copernicus objavila kako je izgorelo 77.000 ha, a aktivno je 120 žarišta. 

Bujno zelenilo sada je spaljena zemlja

Najugroženija je regija Evros na severoistoku zemlje. Tamo je u 11 dana uništeno područje veće od Njujorka, objavio je u utorak Copernicus. 

Pčelar se emotivno oprostio od pčela, pastir poginuo spašavajući stoku

Vatrena stihija koja je započela u blizini grada Aleksandroupolisa brzo se proširila regijom Evros pretvorila je bujno zelenilo u spaljenu zemlju, uništila domove i sredstva za život. 

#ImageOfTheDay

The #Αλεξανδρουπολης #Alexandroupolis?? #Wildfires continue to rage in #Greece

?The burnt area has reached 7⃣7⃣,0⃣0⃣0⃣ ha with 1⃣2⃣0⃣ ?active hot spots

The @CopernicusEMS #RapidMappingTeam is working 24/7 on mapping productshttps://t.co/qO02I6Goz0
#EMSR686 pic.twitter.com/oiQrRE2cYU

— Copernicus EU (@CopernicusEU) August 27, 2023

Panagiota Maragou, koordinatorka grčkog odseka Svetskog fonda za prirodu (WWF), rekla je da je izgubljeno najmanje 30 odsto Nacionalnog parka Dadia-Lefkimi-Soufli.

"Nacionalni park je zbog svoje velike bioraznovrsnosti bio jedno od najvažnijih zaštićenih područja u Grčkoj, Evropi, a možda i na međunarodnom nivou", rekla je.

Kako dim šteti usevima? 

Požari za sobom ostavljaju opustošenu zemlju i šume, od njih stradavaju životinje, od najmanjih do najvećih, a čije je prisustvo važan faktor svakog ekosistema. Dim kojeg uzrokuju je štetan za ljudsko, ali i zdravlje useva. 

Oblaci dima i čestice vazduha pune pepela, a koje se šire ne poznajući granice, blokiraju pristup sunčevom svetlu usevima, što sprečava biljke da apsorbiraju potrebne hranljive materije, ugljen dioksid i konačno emituju kiseonik. Sve ovo može dovesti do toga da su biljke osetljivije na bolesti te daju slabiji prinos. 

Sve ovo predstavlja pretnju javnom zdravlju, s dalekosežnim globalnim implikacijama, na puno načina, piše FoodLogistic koji se najviše odnosi na požare na području Amazonije no isto se dešava i u Kanadi, a sada i Evropi. 

Najugroženiji su mali poljoprivrednici

Niko nije izložen većem riziku od višestrukih opasnosti šumskih požara od dve milijarde malih poljoprivrednika u svetu - koji su zajednički odgovorni za 75 odsto globalnom snabdevanju hranom. Vodeći proizvođači useva, uključujući voće i orašaste plodove, organske useve, ne-GMO soju, kafu i kakao su mali farmeri koji žive na lokacijama gde se rizik od ove nepogode dramatično povećao kao rezultat klimatskih promena. 

Prošle su godine šumski požari u amazonskoj prašumi, koja je dom milionima malih poljoprivrednika, oborili sve rekorde. Ove se godine očekuje još više opožarenih područja zbog uticaja El Ninja i povećane deforestacije, što je ogromna opasnost zbog zdravlja vitalnog ekosistema i globalne nestašice hrane.

Pored svega, mali posedi se okrupnjuju, dolaze u ruke velikih kompanija što ugrožava prehrambenu sigurnost na celom planetu, ističe se. U mnogim slučajevima to znači i gubitak velikih zaliha ugjenika u vegetaciji i zemlji kojima upravljaju i koje štite upravo mali. Emisije ugljenika uzrokovane krčenjem šuma udvostručile su se u poslednjih 20 godina, a 80% tih emisija povezano je s poljoprivredom. Dodatne emisije pogoršavaju uticaje klimatskih promena te stvaraju začarani krug. 

Gubitak zdravlja zemljišta i vegetacije povezan s mnogim neregenerativnim praksama, uključujući intenzivnu poljoprivredu i monokulturni uzgoja, čime se povećava rizik od opasnih šumskih požara. Dakla, zdravo tlo može prirodno ugušiti njihov plamen, dok iscrpljeno, nezdravo gubi sposobnost apsorbiranja ugljika i sprečava prirodno gašenje, zaključuje se.