Kako zaštititi poljoprivrednike od trgovaca?

Ekspanzija trgovinskih lanaca u našoj zemlji nije donela benefit potrošačima u vidu sniženja cena na rafovima, a ni proizvođačima u vidu većeg i pravednijeg otkupa primarnih poljoprivrednih proizvoda.

Nije donela kod nas, ali nije donela ni u Sloveniji. Razmišljajući kako da prevaziđu taj problem Slovenci su 1. marta ove godine ustanovili novu funkciju - zaštitnik odnosa u lancu snabdevanja hranom. Pojednostavljeno, reč je o ombudsmanu za hranu. Taj posao radi Jože Podgoršek koji je bio gost 5. Foruma "Hrana za Evropu" nedavno održanog u Subotici.

Čime se bavi zaštitnik odnosa u lancu snabdevanja hranom?

Zaštitnik obaveštava Javnu agenciju Republike Slovenije za zaštitu konkurencije o mogućim nedozvoljenim postupcima u lancu snabdevanja hranom. "Funkcija koju obavljam je neka vrsta ombudsmana, sindikalnog lidera za dobavljače. To mi ne pada teško jer sam i sam bio proizvođač i znam za probleme sa kojima se susreću. Moji osnovni zadaci su otkrivanje nepoštenih praksi u poslovanju trgovinskih lanaca, kao i promocija pozitivnih praksi. Uz veliku pomoć Agencije za zaštitu konkurencije i drugih državnih institucija, uspevamo da otkrijemo nepoštene prakse u poslovanju i sprečimo neregularnosti. Jedan od najčešćih problema jeste kasno plaćanje robe dobavljačima, koji se ustručavaju da prijavljuju takve slučajeve Agenciji za zaštitu konkurencije, plašeći se da ne budu eliminisani sa tržišta", kaže Podgoršek.

On je saglasan da dolazak velikog broja trgovinskih lanaca nije bitno uticao na ekonomski razvoj, niti podstakao konkurenciju na tržištu. "Velike strane trgovine nisu garancija da će se uz njihovu pomoć povećati izvoz u zemlje iz kojih oni dolaze. Kupci nemaju puno koristi od velike konkurencije među trgovinskim lancima, a na najvećem gubitku su sami proizvođači. Slovenija je tek u prethodnih pet godina uspela da svoje potrošače ubedi da kupuju domaće i budu sigurni da su proizvodi vrhunskog porekla i kvaliteta", konstatuje Podgoršek. Inače, godišnja procena tržišne vrednosti industrije hrane u Sloveniji je 500 miliona evra.

Ombudsman štiti interese svih "od njive do trpeze"

Zaštitnik odnosa u lancu snabdevanja hranom Jože Podgoršek, štiti interese svih "od njive do trpeze". To se odnosi na primarne proizvođače (poljoprivredna preduzeća i porodična gazdinstva), prehrambeno-prerađivačka preduzeća i dopunske delatnosti na porodičnim gazdinstvima, zanatlije koji se bave proizvodnjom prehrambenih proizvoda, zadruge, trgovine, trgovačke lance i na kraju potrošače.

Slovenija je formirala instituciju zaštitnika odnosa u lancu snabdevanja hranom pre svega zbog negativnih primera u odnosima dobavljač - trgovac, a u nastavku su navedeni najvažniji:

• Kašnjenje naplata i platna nedisciplina - kašnjenja i do 90 dana po valuti
• Ugovorna ograničenja zaračunavanja zateznih kamata u slučaju kašnjenja s plaćanjem - 60 % zakonske zatezne kamate, vremenski ograničeno pravo zaračunavanja zateznih kamata
• Vezana trgovina po nekonkuretnim cenama
• Vraćanje dobavljene i primljene robe do 5%
• Prenošenje marketinških aktivnosti na dobavljače do 5,4%
• Nepoštena ugovorna kazna za neisporučenu robu i kašnjenje u nabavci, čak i zbog više sile - ugovorne kazne bitno prekoračuju nastalu štetu
• Usmeno traženi zahtevi za promene cenovnika - zahtevi za sniženje nabavnih cena za barem 5%
• Promena cenovnika "za unazad" zahteve po kreditima
• Logistički rabati - povećavanje na preko 10%
• Rabati za prisutnost na policama do 5%
• Nepoštovanje neto cene - obaveza u Zakonu o poljoprivredi (kmetijstvu) i u Kodeksu dobrih poslovnih postupaka
• Početni doprinos 1% od neto godišnjeg prometa
• Rabat za kalo u visini od 4 do 8% od neto nabavne vrednosti
• Superrabat 1 (3% od neto godišnog prometa) i superrabat 2 (1,2% od neto godišnjeg prometa)
• Preporučen potpis ugovora sa preduzećem za transfer novca - 0,5 do 0,8% od ostvarenog finansijkog toka
• Nedogovoreno prevremeno plaćanje (pre valute) i obračunavanje 1,5 do 2,5%
• Dodatno zaračunavanje za prodaju potraživanja - neplaćenih računa.

Primeri uspešnje saradnje

Više je dobrih primera vrednih pomena. Ovde navodimo samo neke:

• Intenzivna promocija slovenačkih proizvoda u nekim trgovačkim lancima: Mercator - 100% slovenačko, Spar - Slovenija, moja dežela, Tuš - Poštujmo šta je naše - slovenačko
• Odlična saradnja sa seljacima i prerađivačima poljoprivrednih proizvoda: PZ Krka Novo mesto i PZ Agraria Koper za povrtarske kulture Eurosad i Mirosan za voće
• Inovativni pristupi kod promocije mleka i mlečnih poizvoda u Mlekari Planika i Mlekari Celeia
• Odlične poslovne navike nekih "diskontnih" trgovaca i poslovanje sa bitno nižim maržama
• Dobri primeri poslovanja sa minimalnom maržom kod pojedinih akcijskih roba tradicionalnih veletrgovca
• Odlični primeri nekih poslovnih saveza trgovačkih sistema sa dobavljačima.

Austrija daleko odmakla

Po uređenosti odnosa primarni proizvođač - trgovac - potrošač daleko ispred Slovenije je Austrija. Slovenački sused uopšte nema svojih trgovinskih lanaca, ali zato ima svesne kupce koji u većini traže hranu domaćeg porekla.