Keserović: Obezbediti podsticaje za mere prilagođene klimatskim promenama

Koliko klima utiče na ratarsku proizvodnju, još veći uticaj ima na voćarstvo i povrtarstvo. Ti su sektori puno osetljiviji na klimatske promene i prirodne nepogode, rečeno je u uvodu panela naziva "United colors of #voće & #povrće" kojim je moderirao Tomislav Levak. 

Rešenje u novim tehnologijama i oplemenjivanju

Dr. sc. Josip Haramija ispred Hrvatskog agronomskog društva kaže kako su kod voćarstva već godinama prisutni rani prolećni mrazevi koji znaju jako da smanje proizvodnju. Jednako su opasni grad, poplave, vetrovi budući da na našim poljima skoro da više i nema vetrozaštitnih pojaseva, a na kojima se nekada insistiralo. 

“Klimatske promene utiču na količinu, kvalitet, ali i kontinuitet proizvodnje. Plodovi nemaju tržišnu vrednost, izgubili smo prvu i drugu klasu te uglavnom završavaju u industrijskoj preradi”, upozorava on nastavivši kako vremenske neprilike, najviše povećanje temperature i vlage dovode do pojave novih bolesti i štetočina. 

On rešenje vidi u ulaganju u nove tehnologije kako bi se što više smanjio rizik proizvodnje, a tu je prvenstveno ukazao na navodnjavanje, zaštitu od grada, mraza, ali i preparate koji odlažu cvetanje.

“Ponekad minus dva Celzijus stepena mogu da devastiraju proizvodnju, a mi to možemo da sprečimo”, naglasio je. 

Osvrnuo se i na osiguranje useva. Kaže kako subvencije od 70 odsto doprinose smanjenju rizika te barem delimično pokriju troškove proizvodnje. Ali, ukazao je i na problem osiguravanja voćnih vrsta koje se uzgaja u rizičnim, mraznim područjima. Smatra da mnoga proizvodnja nije prilagođena budući da voćari imaju zasade oraha, leske, kruške u depresijama gde ni jedna godina ne prođe bez mraza. A to onda utiče i na uslove osiguranja, što se odrazi i na druge proizvođače. Kao primer je spomenuo zasad od 20 ha jabuka u Cetingradu gde je prevelik rizik od mraza. 

Kao jedno od rešenja vidi u novim sortama koje kreiraju oplemenjivači.

"One su tolerantnije na visoke temperature ili pojačanu insolaciju. U Hrvatskoj postoje oplemenjivački programi koji stvaraju nove sorte otpornije na abiotske i biotske stresove. Zato je oplemenjivanje bitno u intenzivnoj proizvodnji hrane i doprinosi joj 74 odsto. To je najjeftinije ulaganje”, poručio je objasnivši kako su od 2000. godine do danas EU prinosi temeljeni na oplemenjivanju doneli devet milijardi dodane vrednosti. 

“Sorte selekcionisane i stvarane u Hrvatskoj su tolerantnije na agroklimatske uslove nego one koje su kreirane u drugim delovima sveta”, važna je činjenica koju treba imati na umu. Kaže kako takvih nema puno na povrću, ali kao dobar primer je spomenuo Podravkin program paprike gde imaju tri sorte u vlasništvu - Slavonku, Pitomu i Podravku koje su baza za proizvodnju ajvara.

Obezbediti podsticaje za mere prilagođene klimatskim promenama

Prof.dr.sc. Zoran Keserović s Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu kaže kako klimatske promene prati od 1998. godine. Otkrio je kako zbog prolećnih mrazeva štete na voćnjacima u Srbiji idu do 150 miliona evra.

“Tu su nagle promene temperature, suša, velika količina padavina, grad. Olujni vetar koji je 2017. godine uništio 50 hektara protivgradne mreže, ove je sezone bio puno jači i pokidao mreže na 120 ha učinivši štetu vrednosti 25 miliona dolara. Zato treba obezbediti podsticaje za mere koje su prilagođene klimatskim promenama, odnosno protivgradne mreže”, poručuje i nastavlja kako u tom kontekstu treba ulagati i u navodnjavanje, fertirigaciju i regionalizaciju, da se odgovarajuće vrste uzgajaju u odgovarajućim agroekološkim uslovima. 

Ističe kako mreže osim od grada štite i od ožegotina listova i plodova, ali i vetrova.

“Uticaj vetrova na voćnjake koji imaju mreže imali su opadanje do 20 odsto plodova.”

Mladi ne mogu do državnog zemljišta

Poljoprivrednik Marijo Puškarić kao problem hrvatske proizvodnje povrća vidi u velikim troškovima za radnu snagu, ali i da naši poljoprivrednici nemaju tradiciju niti iskustva budući da je u bivšoj državi ova proizvodnja bila pod velikim kombinatima, koje su preuzele veće kompanije i nastavile da koriste nekada državno poljoprivredno zemljište. 

“Mladi nemaju priliku da dođu do takvog zemljišta niti da se razvijaju u tom smeru. Nemaju mogućnost iako imaju i kompetenciju i znanje. Smatram da se Zakon o poljoprivrednom zemljištu nikada neće značajnije promeniti u njihovu korist. Uvek će ga kreirati većina koja proizvodi neke druge vrste useva”, ostao je nedorečen ali ipak na neki način objasnio sledećom izjavom. 

“Znam ljude koji su iskrčili voćnjake zbog visoke cene žitarica. Znate, svi smo mi voćari, pokušaću biti blag, budalasti ljudi. Samo takav može da radi toliko puno za tako malo”, našalio se na svoj i račun svojih kolega. 

Raste globalna proizvodnja paradajza

Svoje učešće na panelu je direktor sektora Poljoprivreda u Podravci Dalibor Kezele započeo svojevrsnim demantom, odgovarajući na pitanje zašto je ugašena proizvodnja paradajza u Istri. 

“Nismo je ugasili nego je u dogovoru sa udruženjem Pomidor težimo ojačati i širiti. Tamo se dogodilo da su proizvodnju napuštali mali, tradicionalni proizvođači jer nema raspoloživih hektara. Umesto njih niču apartmanska naselja, a državno je zemljište uglavnom prešlo u trajne zasade vinograda i maslinjaka”, objašnjava dodajući kako su pokušavali osnažiti proizvodnju navodnjavanjem budući da globalna potrošnja paradajza raste dva do tri puta godišnje.

"Sve je teže uzgajati paradajz, ali evo, komšijska Mađarska je proizvela 100 hiljada tona, a mi u Istri možemo desetak hiljada uz sve preduslove.”

U kontekstu klimatskih promena osvrnuo se na sušnu 2014. i prošlu, 2022. godinu kada se zbog zabrane korišćenja navodnjavanja, ali i bočate vode ova mogućnost nije mogla koristiti. 

Zato je trebalo tražiti nova rešenja.

“Dominatni smo na tržištu paradajza u Hrvatskoj pa smo se odlučili na geografsku diverzifikaciju područja. Umesto da reinvestiramo u fabriku Umag, odlučili smo se na izgradnju fabrike Kalnik u Varaždinu. Istovremeno ćemo u Umagu da izgradimo otkupnu stanicu te svu proizvedenu količinu umaške, rovinjskog, porečkog i pulskog paradajza svakodnevno odvoziti u Kalnik”, otkriva dodajući da će kapacitet dnevne proizvodnje da poraste sa 250 na 1.000 tona dnevno, odnosno da će uz 140 hektara istarske imati još 250 do 300 hektara u varaždinskom području. 

Kada je reč o ovogodišnjem rodu, kaže da je uprkos gradu, poplavi i uopšteno vremenskim uslovima, proizvodnja kod nekih kooperanata bila rentabilna, odnosno 100 tona po hektaru.

“Proizvodnja na kontinentu je moguća. Nju uzgajaju u Poljskoj, Ukrajini, mediteranski se bazen seli prema Baltiku”, dodao je. 

Podsticati uzgoj deficitarnih kultura 

Iz kompanije ENNA Fruit d.o.o. Goran Punda istakao je kako je cilj proizvoditi deficitarne kulture te da su jabuke ove godine jedino voće koje nije nastradalo.

"Prinosi će da budu iznad očekivanih ali zato je sve ostalo voće nastradalo. Poseban je izazov bilo uzgajati jagode na otvorenom gde ste svaki drugi dan imali kišu i razvoj bolesti", komentarisao je ponovivši kako idu u ciljanu proizvodnju robe koja nedostaje, u dogovoru s kooperantima. 

“Na području Varaždina smo ugovorili proizvodnju luka i šargarepe, da ih ne moramo uvoziti te da kooperatni imaju što duži period prodaje. Njima je važno dati informaciju za koji termin proizvode, tražiti sortiment koji može duže izdržati čuvanje u skladištu. Proizvođačima nedostaje edukacije, ali to se menja smenom generacije. Mladi će brže i lakše da prihvate novitete, a onda ćemo da imamo i bolje prinose”, zaključio je. 

Upravo je kvalitet taj koji osvaja tržište jer, kako kaže Keserović, kada imate kvalitetu, onda nije problem s prodajom.

“Rekao sam našim proizvođačima, izdržite ovu godinu jer se situacija menja i globalno i u Evropi. Odjednom je porasla potražnja za našom šljivom i kajsijom, a i kruška je deficitarna”, poručuje. 

Danas se svi razumeju u poljoprivredu i fudbal

A za kvalitet je potrebno znanje na šta se posebno osvrnuo Haramija. On smatra da bi agronomi trebali da imaju veću ulogu u proizvodnji jer retko stariji prepuštaju mlađoj generaciji donošenje odluka o proizvodnji. 

“Danas se svi razumeju i u poljoprivredu i u fudbal. Imamo par miliona selektora i samoproglašenih stručnjaka u poljoprivredi. Donose se odluke koje nisu temeljene na pravilima agronomske struke. Ne poštujemo prirodu, ne mislimo o sledećoj generaciji", kaže istaknuvši kako Hrvatska agronomska komora ima 230 članova te da se na ovo udruženje često nije gledalo blagonaklono. 

"Ali, sada dobijamo javna ovlašćenja i nadajmo se da će zaživeti još više i da će se poboljšati njen rad. Druge struke su počele da nam ulaze u sektor, bez kompetencija koje treba da imaju kod savetovanja.”

Kaže, sve je manje upisanih na studije agronomije, ali tu vidi mesta za napredak. Hrvatsko agronomsko društvo se bori da oni koji su u zakupu državnog poljoprivrednog zemljišta moraju da budu edukovani za poljoprivrednu proizvodnju, odnosno agronomi.

"Danas tek dobiju bodove ako je neko od članova OPG-a agronom. To nije dovoljno. Zemljište treba dodeliti onima koji znaju da rade, a ne lovcima na podsticaje. Za jedan OPG je dovoljno da dobiju 10 do 20 hektara, s njima mogu da žive bolje nego u Nemačkoj”, zaključio je. 

Marijo Puškarić pitan o udruživanju kojeg podstiče ZPP kaže kako mi imamo puno kraću istoriju proizvodnje voća i povrća nego neke druge evropske zemlje.

"Kod nas su mali proizvođači krenuli sami, svako tera svoju politiku. I ako se udružite, sve se svodi na to da jedna osoba mora sve da radi i onda doživim da me voćar, koji je ujedno i agronom, pita da šta da on radi ako jedne godine ne bude imao rod, ko će to njemu da plati”, opisuje situaciju u Hrvatskoj zaključivši kako je svest proizvođača takva da mu ne ostavlja prostora da bude veliki optimista. 

Takođe, smatra kako bi ministarstvo na drugačiji način trebalo da reši problem subvencija.

“Ja sam u Bjelovaru jedini proizvođač luka, nemam se sa kime udružiti. Za izgradnju skladišta mi treba pet miliona evra, a subvencija je samo jedan milion", daje za primer. 

Koja je tajna uspešne kooperacije

Kada je reč o kooperantskom odnosima, Punda je otkrio tajnu uspešne kooperacije.

"Tajna je u dobrom planiranju, potrebama tržišta i usavršavanju. Našim proizvođačima nedostaje edukacije, a ko ulaže u kvalitet dobiće i višu cenu." 

U Podravci su u proizvodnji paprike dosegli visok nivo kooperantnsih odnosa, u Koprivničko križevačkoj i Virovitičko podravskoj županiji.

“Uz stabilnu otkupnu cenu i količine može da se radi dobar posao. Važno je da kooperant zna šta će da dobije. U Međimurskoj su se županiji udružila dva proizvođača, ratari su postal povrtari jer su znali da imaju siguran otkup, dugotrajan ugovor, a nudimo im sufinansiranje i iznajmljivanje opreme”, zaključio je Kezele.

Celu konferenciju možete da pogledate u videu: