Klimatske promene mogu da pogoršaju uticaj poljoprivrede na životnu sredinu

Kako klimatske promene jačaju, verovatno će se povećavati i negativan uticaj poljoprivrede na životnu sredinu. Globalni pregled istraživanja o povezanosti klime i poljoprivrede objavljen u časopisu "Science" ukazuje na to da bi mogle da prisile poljoprivrednike na usvajanje praksi koje bi na kraju pogoršale njen uticaj na životnu sredinu, prenosi Science Daily.

"Važno je prepoznati da će uticaj poljoprivrede na javno zdravlje, od upotrebe pesticida do kvaliteta vode, gotovo sigurno biti pogoršan klimatskim promenama," objasnio je vanredni profesor nauke o okolini na Columbia Mailman School of Public Health i koautor rada, dr Luis Ziska. 

Utjecaj na poljoprivredu

Autori naglašavaju da su gasovi sa efektom staklene bašte iz poljoprivrede danas 18 puta veći nego 1960-ih. Zato je ključno, kažu, smanjenje emisija, uz očuvanje visokih prinosa, za ublažavanje štete i zaštitu snabdevanja hranom. U tu svrhu, istraživanje identifikuje poljoprivredne prakse koje imaju potencijal da povećaju efikasnost i stabilizuju snabdevanje hranom u budućnosti. 

"Potrebna nam je poljoprivreda, ali budućnost čovečanstva takođe zahteva da smanjimo njene negativne efekte na životnu sredinu," navodi koautor David Tilman, profesor na Univerzitetu Minesota, Fakultet bioloških nauka.

Kako navode, klimatske promene imaju širok uticaj na poljoprivredne prakse, povećavajući potrošnju vode, emisije azotovog oksida i metana. Osim toga, utiču na degradaciju zemljišta, zagađenje azotom i fosforom, pritisak štetočina, zagađenje pesticidima i  gubitak bioraznolikosti.

Zaključuju kako bi ovaj, zapravo začarani krug između klime i poljoprivrede mogao dramatično da povećati emisiju gasova sa efektom staklene bašte iz poljoprivrede, što bi posledično onemogućilo postizanje cilja Pariskog sporazuma o ograničavanju globalnog zagreavanja na rast od 1,5 do 2 °C.

Usvajanje novih praksi umanjiće štetu

Autori rada navode kako postojeće održive poljoprivredne prakse i tehnologije, ako se sprovedu u širokom opsegu, mogu značajno da smanje emisije. Da bi se to postiglo, tvrde kako vlade moraju da rade na rešenjima koja će biti dostupna poljoprivrednicima i proizvođačima hrane i na uklanjanju socijalno-ekonomskih prepreka.

"Evaluacijom novih praksi koje se iskušavaju širom sveta identifikovali smo one koje povećavaju prinose dok smanjuju štetu na životnu sredinu. Kada se one testiraju i potvrde, potrebna nam je zakonska regulativa koja će nagraditi poljoprivrednike i za proizvodnju hrane i za poboljšanje životne sredine", objasnio je Tilman.

Dok je sekvestracija ugljenika trenutno prioritet, integrisani pristup koji uzima u obzir efikasnot poljoprivrede i zagađivače  poput azotovog oksida mogao bi doneti puno veće klimatske koristi i stabilniju budućnost za poljoprivredu. Takođe, precizna upotreba đubriva i rotacije useva mogu sprečiti razvoj tog ciklusa uzajamnog uticaja. 

Pre svega, kažu, trebalo bi ubrzati prilagođavanje i smanjiti troškove efikasnih i klimatski prihvatljivih poljoprivrednih praksi, a to su precizna poljoprivreda, integracija višegodišnjih useva i agro-fotonaponskih ćelija. Osim toga, fiksacija azota i nove metode genetske modifikacije među ključnim su tehnikama koje bi mogle povećati proizvodnju i efiksnost poljoprivrede, istovremeno smanjujući uticaje klimatskih promena.